U utorak, 15. septembra u Srpskom narodnom pozorištu na sceni “Pera Dobrinović”, premijerno će biti prikazana predstava “Duh koji hoda” Dejana Dukovskog, u režiji Aleksandra Popovskog. Početak predstave je u 19.30 časova.
Režija: Aleksandar Popovski
Prevod: Vera Vasilić
Muzika: Bariš Manisa (Bariş Manisa)
Song: Srđan Stojnović
Scenografi: Tadžiser Sevinć (Taciser Sevinç) i Saša Senković
Kostimograf: Marina Sremac
Scenski pokret: Ista Stepanov
Asistent režije: Momčilo Miljković
Lica
Mara: Nenad Pećinar
Nikola: Dušan Jakišić
Kiril, Morfa: Milorad Kapor
Pop: Igor Pavlović
Žan: Strahinja Bojović
Kelner, Nikolaj, Mesar, Vuk: Radoje Čupić
Marija: Jovana Stipić
Aspasija: Gordana Đurđević Dimić
Žozefina: Višnja Obradović
Milena: Danica Grubački
Dejan Dukovski jedan je od najboljih makedonskih dramskih pisaca mlađe generacije. Vrlo uspešan i kao scenarista. Njegova drama Bure baruta, premijerno izvedena 1996. u Makedonskom narodnom teatru u Skoplju, postigla je evropski uspeh i osvojila mnoge nagrade na svetskim festivalima, i kao pozorišna predstava i kao film.
Dejan Dukovski je rođen u Skoplju 1969. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju, kod profesora Gorana Stefanovskog. Radio kao dramaturg na Televiziji Makedonija, a 1993. postaje asistent na FDU (Odeljenje za film i televizijski scenario). Godinu 1994. provodi u Americi, gde je stipendista programa „ArtsLink“. Od 1998. je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti.
Njegov prvi dramski tekst Balkanska, izveden je 1987. na sceni Narodnog pozorišta u Štipu, drama Balkanski vampir otvorila je 1989. festival Mlad otvoren teatar u Skoplju. Godine 1991. napisao je lutka igru za decu Roda Šiljan, a 1992. u Velesu i Skoplju izvedena je njegova drama Džin i sedam patuljaka. Drama Balkan nije mrtav bila je 1993. premijerno izvedena u Bitolju, a potom učestvovala na Bitefu. Drama Mamu mu jebem ko je prvi počeo, premijerno izvedena u Makedonskom narodnom teatru u Skoplju 1997, iste godine osvojila je Gran pri Bitefa, uspešno izvedena na Bonskom bijenalu i otvorila je festival MESS u Sarajevu, 1998.
Dejan Dukovski vrlo uspešno se bavio prevođenjem (Žena, Edvarda Bonda) i filmskom scenaristikom, Svetlo sivo, za studentski omnibus koji je nastao u koprodukciji FDU i produkcijske kuće „Pegaz“.
Dramski tekst Bure baruta, napisan 1995/96. preveden je na nemački, engleski, poljski, srpski, hrvatski, holandski, švedski, mađarski, ruski i objavljen u brojnim časopisima u Makedoniji i inostranstvu.
Drama je postavljena u Beogradu (Jugoslovensko dramsko pozorište), Hagu (Der national Toonel), Atini (Theatro Amore), Stokholmu (Theater Tribunalen), Getingenu (Junges Theater), Helsinkiju (Virus Theater), u Francuskoj (Comédie de Saint Etienne), Los Aneđelesu (Timescape Arts Group), Londonu (Gate Theater), Zagrebu (Kerempuh), Beču (mbh Theater), Gracu (Schauspielhaus), Tokiju…
Za reditelja Gorana Paskaljevića, Dejan Dukovski piše filmsku adaptaciju Bure baruta, a film je snimljen u francusko-nemačko-tursko-makedonsko-SCG koprodukciji i osvojio brojne nagrade na festivalima u Bitolju (Bronzana kamera 300), Antaliji i Haifi (Gran pri), Veneciji (FIPRESCI nagrada kritike) otvorio je festival u Solunu i festival Alpe-Adrija u Trstu. Dejan Dukovski je autor scenarija za film Buka u glavi po romanu Draga Jančara, u režiji Andreja Kosaka.
Reč pisca
„Rešenje nam je pred nosom, ali ga ne vidimo. – Kakvo rešenje? – Rešenje za ovo sranje. – Mislite na ovo naše sranje ili na ovo naše – naše sranje?” Tako počinje ova drama i lična epopeja glavnog lika Mare, inicirana prilično usranom situacijom u kojoj se nalazi. Njemu je sistematski činjena nepravda i on rešava da krene u borbu za svoja prava. Kreće u iracionalan pohod protiv korumpiranog sistema. U rat, sam protiv svih. Njegovo glavno oružje je hipnotička moć ubeđivanja, a njegov metod je ubijanje. Krvavo gazi sve i svakog što mu stoji na putu, hodajući kao nosorog svojom stazom pravde, put slobode. Ko je Mara? Heroj? Ubica? Običan čovek doveden do elementarne opstrukcije zdravog razuma? Duh sa sekirom ili vihor revolucije koji kine (kidiše na) glavu režima… Možda samo ideja koju imaju mnogi obespravljeni danas.
Dejan Dukovski
