U Novom Sadu proteklog vikenda održana je druga po redu književna konferencija Book Talk. Naš grad je po drugi put na dva dana ugostio najpriznatija imena iz sveta književnosti i izdavaštva u regionu koji su razgovarali na aktuelne društveno političke teme.
Konferencija je bila održana u Spomen zbirci Pavla Beljanskog, a neki od panelista bili su Isidora Bjelica, Marko Vidojković, Teofil Pančić, Minja Bogavac , Uroš Petrović, Predrag J. Marković i mnogi drugi.
Uradili smo intervju sa učesnicima panela i posetiocima na temu omiljene knjige.
Uroš Petrović (pisac za decu)
Moja omiljena knjiga je „Ljubav u doba kolere“ , Markesova. Namerno pominjem nju a ne „Sto godina samoće “ stalno joj se vraćam genijalnoj melodiji koju je Markes uspeo da ispeva kroz prozu.
Jelena Savić (Color Press grupa)
Moja omiljena knjiga „Sto godina samoće“ od Markesa. To je knjiga koju svaki put kad pročitam nešto novo u meni probudi i drugačije je doživim.
Minja Bogavac (dramaturškinja)
„Pipi Duga Čarapa“. To će ostati zauvek. Kažu da svi kao mali imaju omiljenu bajku, eto ja nisam imala omiljenu bajku ali to mi je omiljena knjiga , to sam čitala koja god strana mi se otvori. Mislim da sam u njenoj hrabrosti, pobunjenosti prepoznala nešto što sam kasnije koristila u svojim knjigama.
Vera Kopicl (teoretičarka književnosti)
U poslednjih godinu dana omiljena knjiga mi je od Emila Habibija „Optimista“. Naravno čitala sam kao i većina drugih Mišela Uelbeka „Pokoravanje“. Te dve knjige su mi obeležile ovu godinu.
Robert Čoban (urednik i predsednik Color Press Group)
Evo danas je pominjan u panelu Pekić. Meni je Pekićevo „Besnilo“ omiljena, obeležila mi je detinjstvo i slušao sam je sa strašću dok sam slušao Azrin album „Ravno od dna“ 82, 83 i kad god sam na nekom aerodromu imam sa sobom tu knjigu.
Jasmina Jakšić Subić (istoričarka umetnosti)
Hajde da izdvojim one knjige koje me prate jako dugo , ustvari imaju zanimljive istorije. Jedna je „Kalifornija Bluz“ Milana Oklobdžića a druga je Nećemo o politici Branka Dimitrijevića. I obe knjige su jednostavno u mom okruženju 20 i više godina. Ustvari zanimljivo je to što sam obe knjige dobila na poklon od dvoje ljudi i kasnije sam ih pozajmljivala i ponovo ih dobila na poklon od nekih drugihj ljudi. I „Vinetu“ Karla Maja. To je prva knjiga koju sam pročitala u celosti i ustvari sve knjige koje je Karl Maje napisao su me fascinirale Indijancima i nekim drugim svetovima koje je taj pisac obrađivao kasnije. To je knjiga koju sam čitala u detinjstvu , a nešto što čitate u detinjstvu vas kasnije obeleži kao osobu.
Predrag Marković (prosvetni radnik)
„Žabe“ od Mo Jena zato što je neposredna , zato što predstavlja univerzalan ljudski problem koji je na neki način zanimljiv Evropljanima a na isti način pun nekog divnog kolorita. Kinesko selo liči na naše selo iz četrdesetih- pedesetih godina.
Teofil Pančić (novinar)
Kada bi me pitali ono čuveno pitanje: „ Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo?“ ja bih definitivno izabrao „ Pripovetke iz levog i desnog džepa“- Karela Čapeka. Postoji samo jedan veći pripovedač od Čapeka to je Čehov ali od Čehova je nemoguće izabrati jednu knjigu. Priče Karola Čapeka su priče o svakodnevnim stvarima , skriveni aspekt ljudskih života, knjiga koja je nastala između dva svetska rata u Češkoj ali kao da je nastala danas i ovde.
Dragica Mačkić
