U petak, 29.05.2015. u Omladinskom centru CK13 održan je dugo najavljivani koncert “Punk Attack” mada je po broju prisutnih više ličio na kućnu žurku nego na koncert.
Meni je uvek odlična atmosfera na svirkama na kojima ima malo ljudi i svi se poznaju, jer je intimna, ali zaista ovi bendovi ne zaslužuju toliko malo publike.
Ja se bukvalno osećam kao član sekte jer na kom događaju da se pojavim svuda su ljudi koje poznajem, nikad niko novi ni slučajno da svrati! Zašto je to tako ne znam.
Svirka je počela u 21.15 nastupom mladog novosadskog benda Fyn koji postoji tek tri meseca. Moram da priznam da su me prijatno iznenadili jako dobrom energijom i autentičnim glasom pevača. Ne podržavam bendove koji pevaju na engleskom jer naprosto ne znaju engleski, a onda sam čula da im je pevač Amerikanac i to je razlog zašto su tako dobro zvučali. Sastav ovog benda je vrlo zanimljiv-jedan Amer, jedan Poljak i dva Novosađanina koji kažu za sebe da su se okupili samo da sviraju i ništa ih drugo ne zanima. Stvarno su bili bend koji se te večeri najviše trudio da zabavi publiku.
Nakon njih na scenu izlaze Frontline, dobro poznat bend i odjednom se pojavljuje publika. Poznato je da Frontline imaju verne fanove koji na svakoj svirci stoje u prvim redovima, pevaju sve pesme od reči do reči i prave šutke.Tako je bilo i ovaj put. Odsvirali su pesme sa dva albuma “To je oi”,”Ovo je život moj”,”Proroci” kao i jednu novu pesmu. Jedan deo njihovih fanova ne može da im oprosti što su sa klasičnog oi! zvuka prešli na post- punk (kako se pevač izrazio), ali oni zvuče mnogo bolje nego na prvom albumu. Od momenta kad ih je Hadžo nazvao “najgorim bendom u svemiru” menjali su postavu nekoliko puta i napredovali su u sviranju i pisanju tekstova. Videćemo šta će biti na trećem albumu.
Treći bend te večeri bio je smederevački Potres koji svira streetpank , drugačiji od onoga koji se svira u Novom Sadu. Nažalost, većine publike je izašla u toku njihovog nastupa napolje međutim meni se bend jako svideo. Postoje dvadeset četiri godine i dalje ne odustaju od sviranja. Svirali su na Exitu,To be panku, Koncertu godine, a posle pauze od pet godina ponovo su u Novom Sadu. Kažu da se publika malo popravila s obzirom da je novosadska publika poznata kao mirna. Najveći kvalitet ovog benda su dobri tekstovi.
Na kraju je nastupio beogradski Tea Break +na koje je publika odlično reagovala mada mene nisu oduševili. Iako su ozbiljan bend počev od sviranja, pevanja pa do promocije i spotova , lično meni je bliskija drugačija vrsta panka. Nisam ljubitelj bendova poput Rise Against, a oni liče na njih tako da ko voli takav zvuk sigurno će im se svideti. Tea Break svira od 2001.godine i vrlo su iskusan bend. Igor (pevač) je snimio duet sa Potresom “Pusti me da sanjam“ koji su zajedno otpevali te večeri. Verujem da se publika odlično provela jer je većina ljudi došla zbog njih. U svakom slučaju bila je vrlo lepa atmosfera na svirci i jako sam razočarana što nije bilo više ljudi-ovo nije napadanje publike, naprosto mi je žao što se više ljudi nije tako dobro provelo i čulo neke nove stvari.
Dragica Mačkić
