U sredu 15. februara u novosadskom Domu kulture održaće se poslednje izvođenje stand up specijala „Stari dečak” Radomira Raše Nestorovića, koji posle ove večeri odlazi u istoriju, kada je live izvođenje u pitanju. Ali, sve te sjajne fore ipak ćete biti u prilici da gledate i dalje, a ukoliko dođete 15. februara u Dom kulture, prisustvovaćete snimanju ovog specijala koji će nastaviti da živi i dalje ali na You Tube kanalu.
Kako se priča po stendapovskim kuloarima, Rašu čeka velika popularnost i sjajna karijera u budućnosti, pa hajde da upoznamo Rašu.
Za sve one koji nisu imali prilike da isprate tvoj rad, otkrij nam ko je Stari dečak?
Uf, je l’ može devet lakših pitanja umesto ovoga? Mislim da sam i upisao filozofiju da bih našao odgovor na to pitanje. Čim saznam vama ću prvo da javim.
Da li je za tvoje bavljenje stand up komedijom bila presudna neka određena situacija, neki poseban komičar ili nešto sasvim treće?
Da bih uopšte pomislio na bavljenje komedijom, prvo je bilo potrebno da se pojavi standup.rs i da stvori scenu ni iz čega, da bih onda ja to video i pomislio: „Pa ovo je lako, ovo bih i ja mogao da radim.” Ali kao i svakoj osobi koja je počela ovim da se bavi, najpresudnije su bile traume iz detinjstva. Ljudi sa sređenom glavom nemaju potrebu da svako veče izlaze pred nepoznate ljude i sa njima dele ono što ni sami sebi ne bi priznali
Koliko je reakcija publike važna za sam nastup i da li je istina da je dovoljan samo jedan raspoložen gledalac da pokrene lavinu uživanja i smeha?
Reakcije publike je jedino i važna. Ako misliš da si imao dobar nastup, a za to nemaš potvrdu u vidu smeha sa druge strane – nisi imao dobar nastup. Ako ti nije važno kako publika reaguje, onda trebaš da ostaviš mikrofon i odeš da radiš u školi.
Nisam čuo za tu istinu do sada, ali ako jeste istina i znaš nekog takvog pošalji ga u sredu na nastup.
Da li su tvoji nastupi do sada bili samo u okvirima naše države ili si možda svoj šarmantni kruševački sleng prezentovao i publici u regionu?
Skoro cela Jugoslavija je imala priliku da protrlja uši tim melemom, čak i ona Jugoslavija koja živi u Nemačkoj. Imao sam priliku da nastupam i na engleskom jeziku, tako da čak ni oni nisu pošteđeni.
S obzirom na to da živimo u Srbiji, sigurna sam da inspiraciju za svoje nastupe možeš naći na svakom ćošku, ali da li postoji neki poseban proces, emocija ili šta god to bilo što je potrebno da bi se jedan nastup osmislio? Koji je to vremenski rok koji je potreban da bi ti bio potpuno spreman da izađeš na binu?
Najbitnije je da ne budeš lenj i da zapišeš sve ideje koju ti padnu na pamet. Ako ti nešto smešno padne na pamet tokom seksa (onima koji to praktikuju), moraš da se zaustaviš i da kažeš: „Ljubavi, zapamti gde smo stali, moram da zapišem nešto.” Ako to ne uradiš onda moraš da stojiš satima iznad belog papira i da se pitaš šta mi ovo treba u životu. Posle te ideje isprobavaš na bini, one što ne prođu baciš, one što su nekog nasmejale sačuvaš i tako malo po malo gradiš i za 5 godina kad je sve spremno dođeš u Dom Kulture i snimiš specijal.
Koliko je potrebno da stand up komičar ima sklonosti ka glumi i da li bi bio spreman da prihvatiš ulogu u nekom filmu ili pozorišnoj predstavi možda? Tekst je tekst, bina je bina, publika je publika….ili ipak postoji razlika?
Nije potrebna nikakva posebna sklonost ka glumi jer postoji jedna ključna razlika između ta dva zanimanja. Da bi glumac svoj posao odradio kako treba on treba da postane neko drugi, dok smo mi bolji u onome što radimo što smo bliži svom autentičnom Ja. Tako ako ima neki producent kome za ulogu treba diplomirani filozof koji ne zna ni ko je, ni šta je, ni padeže – nek okrene, ostaviću broj telefona.
Gde je bio tvoj prvi nastup i sećaš li se kako je publika reagovala?
Što kaže izreka: „Prvi standup nastup je kao vožnje bicikle – Nikad se ne zaboravlja.” Posebno što je tom nastupu u 5. Beogradskoj gimanziji pristvovali više od 700 ljudi koji su se smejali čim sam izašao na binu. Mislim da to dosta ima veze sa time to što me je Dinčić najavio kao dete Nika Slotera i Gidre Bojanića (Prilažem i sliku kao dokaz za tačnost te najave).
A šta radiš ako publika ne reaguje na “fore” onako kako si ti očekivao?
Naručim im vinjak, a ako i dalje ne reaguju – isteram ih napolje. Naravno, nakon što plate to što sam im naručio.
Postoji li neka “fora” koja je tebi najdraža i kojoj se i sam uvek smeješ, pa makar i u sebi, kada je ispričaš?
Jel mislite da hipsteri kupuju petarde? Ja mislim da kupe barut pa motaju. Ali to nije moja fora već Nikole Radojlovića. Svojim forama se nasmejem samo kada mi prvi put padnu na pamet, posle to prepuštam drugima, ipak su platili kartu.
U sredu 15. februara u novosadskom Domu kulture održaćeš poslednje izvođenje svog nastupa pod nazivom „Stari dečak”, koji će tom prilikom biti snimljen i postavljen na You Tube. Da li to znači da ćemo osim nastupa pod nazivom „Bez pritiska” koji trenutno izvodiš, uskoro moći da očekujemo i nešto sasvim novo?
Možete očekivati uskoro zajednički projekat sa Nikolom, a za sledeću sezonu pripremam nešto toliko novo, da još ni ja ne znam tačno šta je. Tako da, što bi rekli mladi – Lajk, šer, sabskrajb, pa se čujemo opet u oktobru. Ali pre toga dođite u sredu na nastup.
Hvalaaaa 🙂
Razgovor vodila: Andrea Magazin
