Album: “Omladinci, kud ste pošli”
Izdavač: SKC Novi Sad
U moru falsifikata, napredne tehnologije, nedostatku mašte, ideja i hrabrosti, danas je teško biti drugačiji. Neozbiljni Pesimisti to jesu.
Iako su pesme koje se nalaze na ovom albumu odavno većini nas koji pratimo rad Neozbiljnih Pesimista poznate, određena doza uzbuđenja je postojala kada sam počela da preslušavam ovaj album. Sigurna sam da je to zbog toga sto se na njegov izlazak čekalo više od godinu dana. Kao što već pomenuh, poznate su pesme, ali slušati ih konačno sve na nosaču zvuka je jedno sasvim novo iskustvo.
Pesimisti su specifičan bend po svemu, pa samim tim i to da smo pesme prvo slušali uživo, pa tek onda na CD-u je nesvakidašnja pojava. S obzirom koliko je tehnika danas napredovala i da mašine od prosečnih prave “vrhunske” muzičare, kad su ovi momci u pitanju iznenađenja nema. Izmedju CD-a i live svirke apsolutno stoji znak jednakosti. Ono što je u neku ruku njihov zaštitni znak su tekstovi, koji u bilo čijoj drugoj izvedbi ne bi bili to što jesu. Već je dobro poznat njihov spoj neverovatne pozitivne energije koju nesebično prenose i političko-socijalnih tekstova kojima gađaju pravo u centar.
“Omladinci, kud ste pošli?” je njihov drugi album. Tekstualno i muzički nastavili su niz i ostali dosledni sebi. Jedina razlika je što na ovom albumu nema nijedna pesma sporijeg ritma kao što je to bila “Kristalno čist” na prvom albumu. Moram priznati da meni nedostaje upravo takva jedna da upotpuni celu priču. Devet muzičara i jedanaest instrumenata obećava sjajan zvuk, odlične aranžmane, a specifičan i prepoznatljiv vokal frontmena Igora savršeno je upotpunjen bogatim pratećim vokalima. Osvrnuću se na nekoliko pesama, mada teško je izdvojiti samo nekoliko.
Album otvara “Centrifuga”, pesma koja što se više sluša, sve više uverava da bi ovakvih pesama trebalo biti više na sledećem albumu. Ova pesma je jedina u kojoj postoje minijaturne razlike između live izvođenja i zvuka na CD-u. Prst gore za CD. Što više slušam album, „Centrifuga“ se sve više izdvaja od ostalih pesama. Postepeni ulaz klavijatura, vokala i gitara nakon odličnog bubnjarskog uvoda, čini da pesma na refrenu naprosto eksplodira. Odličan zvuk, odlična produkcija, čista desetka za ovu pesmu.
„Mladi lav“ je druga pesma na albumu, a tako i na mojoj listi omiljenih. Najjači utisak u ovoj pesmi su odlični vokali zbog kojih pesma zvuči vrlo bogato. Priznajem da preferiram zvuk bas gitare, i u ovoj pesmi, i pored sjajnih violinskih i klarinetskih solaža, bas je totalna vodilja cele pesme.
„Sunce tuđeg neba“ i „Sve na silu“ su pesme koje publika najviše voli. Najkomercijalnije su i lako pevljive. Koliko god da pojedini kritikuju njihovo flertovanje između etno motiva i punk-a koje je između ostalih izraženo i u ove dve pesme, ja bih ih pohvalila upravo zbog toga. Kombinovati te dve nespojive stvari je bila čista ludost i hrabrost. Ali, ko ne rizikuje, taj ni ne profitira. Ono što je najvažnije u svemu tome je reakcija publike, koja je sjajna (mada to nije dovoljno jaka reč).
„Glupi osećaj“ je pesma koja počinje sjajnim violinskim uvodom. Prosto mi dođe čašu da razbijem jer pomislim da sam u kafani. Ova pesma je totalni etno u njihovom AntiGlobalEtnoPunk-u. Bar tako deluje na početku. 🙂 Pošto Pesimisti tako kvalitetno mešaju babe i žabe, ova pesma je pravo remek delo tih miksova. Odlična Etno Reggae Punk pesmica.
„Divan dan“ je vrlo moćna pesma. Mada su Pesimisti poznati po tome što uz njihovu muziku ne možete da mirujete, ova pesma je lider u tome. Sjajni refren sa odličnim gitarskim rifovima ne dozvoljava da mirujete čak iako ste najumorniji. U ovoj pesmi gostovali su Pop i Radule iz Atheist Rap-a koji su se sjajno uklopili u celu priču vezanu za ovu pesmu. Ovo je sigurno jedna od omiljenih pesama među publikom.
Kao što sam već pomenula, Neozbiljni Pesimisti su jedan neobičan i izuzetno kvalitetan bend, ali i neozbiljan. 🙂 Koliko god da jesu ili nisu svesni svojih kvaliteta i potencijala, mislim da ih ne koriste dovoljno na nekim drugim poljima, takođe vrlo bitnim za uspeh cele AntiGlobalEtnoPunk priče. Pošto je prostor na kom živimo vrlo ograničen, što geografski što intelektualno, kvalitet koji Pesimisti poseduju ostaje u senci nekih „velikih” bendova sa još „većim“ leđima. Ali, kako prave stvari uvek nađu svoj put do uspeha, pre ili kasnije, ja sam sigurna da će i ova devetorka u potpunosti osvojiti kako Srbiju, tako i Evropu.
Ocena ovog albuma je 9 (devet) samo zbog toga što mi fali jedna pesma poput Kristalno čist na albumu, da malo danemo dušom kad pustimo CD i odmorimo, ali kvalitetno. 🙂
Spisak pesama:
1. Centrifuga
2. Mladi lav
3. Sunce tuđeg neba
4. Sve na silu
5. Vodiči
6. Dokle da se pravimo ludi
7. Glupi osećaj
8. Divan dan
9. Tajkuni i mafijaši (Outro Milorad Sečujski)
Autor recenzije: Andrea Magazin
