Sinoć je održano prvo veče manifestacije Novosadski dani piva. Nepisano pravilo je da na mestu gde ima gomila dobrog piva, ima i dobre muzike. Sinoć je u Master hali Novosadskog sajma ta tvrdnja i dokazana. Iako ne pijem pivo, uvek pratim njegov trag jer me sasvim sigurno dovede do dobre svirke. Pivoljupci su sinoć uživali jer je izbor piva bio vrlo zadovoljavajući, bar ja mislim da je tako jer su mi nekako svi delovali vrlo veselo i zadovoljno. O ukusima ne mogu ništa da vam kažem iz gore pomenutih razloga, ali zato dođite večeras pa probajte i sami.
Ono na šta su sada već i svi izvođači navikli je to da je novosadska publika prilično razmažena i da na sve događaje dolazi u zadnji minut. I sad kad smo se svi tako lepo navikli i uklopili, veče je moglo da počne. Trio koji je sada već postao simbol Novog Sada, bio je najavljen kao voditeljska ekipa programa. Ove večeri ipak se na bini pojavio dvojac Boškić-Torbica. Čvarkov je pretpostavljamo imao već nekih obaveza sa babom i Žikom. Šalu na stranu, Dejan Ćirjaković (Boškić) i Nikola Škorić (Torbica) su neko ko vas samom svojom pojavom razveseli i ulepša vam momenat/dan/veče pa ih je tako veliki broj publike dočekao gromoglasnim aplauzom tačno kao da su sami Stonsi izašli na binu. Dobro, možda ne baš tako, ali zamalo.
Omiljeni novosadski arhivatori najavili su prve izvođače ove večeri, a to je bio Mile Kekin, koji se sa njima odlično poznaje još od one čuvene epizode Državnog posla u kojoj je Mile gostovao. Od kada je muzičke korake usmerio u drugom pravcu od ostatka benda Hladno pivo, Mile nastupa sa novom, dosta mlađom ekipom koja je, moram priznati, donela neku novu energiju svim tim starim pesmama ovog, mnogima omiljenog benda. Novu ekipu prvi put sam slušala na festivalu Priča u Čačku i tada javno priznala – Da…sviđa mi se ova nova postava i energija koju su doneli. Jer i ja sam baš kao i 90% fanova Hladnog piva bila vrlo skeptična kada je ova promena u pitanju i rekla, to više ne može biti isto, srušili su mi sneška i tugovaću zauvek. Retko kad pogrešim, ali ovaj put sam priznajem promašila i pogrešno procenila baš baš.
Znate one pesme “Vjeruj u mene”, “Na ovim prostorima”, “Jednim osmjehom”, “Mojoj majici”, “Pravo ja”, “Konobar”, “Barba”, “Ranjeni i ludi”, “Supermen”, “Pitala si me”, “Ezoterija”, “Samo za taj osjećaj”, “Šamar”, “Pjevajte nešto ljubavno” i “Nije sve tako sivo”? Naravno da znate. E pa sve one su odsvirane sinoć. A to znači samo jedno – Publika je načisto poludela! Da ne dođe do zabune, sve one nove pesme koje je Mile uradio sa ovim bendom na odličnom su putu da postanu isto tako kultne kao i sve ove već nabrojane, sudeći po reakcijama publike. Ove večeri iz novog opusa tu su bile pesme “Zubić vila”, “Beton”, “Takav par”, “Pater familias”, “Mala” i “Reno 4”. To je bila kompletna set lista njihovog nastupa, pa vi vidite sad šta ste propustili.
Mile na bini deluje nekako sveže, vuče ga ta nova energija, a bend od Mileta crpi sigurnost i stabilnost pa svi zajedno u paketu deluju u isto vreme čvrsto i disciplinovano kao i mladalački lepršavo. Čudan i zanimljiv spoj, nema šta. Publika je toliko bila zadovoljna da je Mile par puta u pauzama između pesama kretao da kaže nešto, kako on to obično radi, ali su ga aplauz i oduševljeni povici publike po nekoliko puta sprečavali da započne rečenicu te je on strpljivo i sa smeškom na licu čekao da se aplauz sam po sebi zaustavi. Nakon svirke zračili su zadovoljstvom i na njihovim licima videlo se da im je ovaj koncert izuzetno prijao, što samo potvrđuje da se Mile Kekin i Novosađani mnogo vole. Očekujemo vas uskoro, ponovo.
A onda su se na bini ponovo pojavili Dejan i Nikola i najavili glavnu atrakciju večeri, a to je takmičenje u brzom ispijanju piva, kao i izdržaj u držanju krigle pune piva sa ispruženom rukom u ženskoj i muškoj kataegoriji. Ma koliko da to deluje lako, Boga mi nije. Probala ja kući sa običnom časom vode i moj rezultat je sramotan, tako da svaka čast svima koji su uopšte imali hrabrosti da se prijave za ove dve discipline. Nakon pobranih lovorika i ovacija publike pobednicima, došlo je vreme i za drugi bend koji je nastupao ove večeri, a to je Crvena jabuka.
Ovaj bend ja nikada nisam slušala uživo. Moje vatreno krštenje kada je Crvena jabuka u pitanju desilo se sinoć i prvo što moram da kažem je da nisam bila ni svesna da znam bukvalno sve pesme. Ustvari, možda je bila jedna koju nisam znala ali to je zaista zanemarljivo. Crvena jabuka, prilično neočekivano za mene, zvuči mnogo rokerskije nego što sam ja to zamišljala. To je svakako i dalje pop muzika koja sudeći po reakcijama svih prisutnih, nekako nedostaje mnogima. Da li je to zbog članova benda koji mi deluju kao neko ko privatno sluša i rokenrol pa se to preliva i na njihovo sviranje, ili sam samo ja živela u neznanju ne mogu da procenim, ali da sam prijatno iznenađena, jesam.
Još jedna zabluda u kojoj sam živela je podatak da Crvena jabuka ima veliki broj brzih pesama, jer nekako za njih su se uvek više vezale balade. Pretpostavljam da je to zato što su njihove balade zaista vanvremenski hitovi pa ih uvek vezujemo za njih, ali kada su sinoć krenule jedna za drugom, “Dirlija”, “Bježi kišo s prozora”, “Zovu nas ulice”, “Nema više vremena” i mnoge druge shvatiš da je situacija ipak malo drugačija. Naravno da su tu bile neizbežne “Volio bih da si tu”, “Ima nešto od srca do srca”, “Nekako s proljeća”, “Tamo gdje ljubav počinje”, “Tugo nesrećo” za vreme koje su upaljači i mobilni telefoni napravili zvezdano nebo nad Novim Sadom, kako je to Žera nazvao.
Gledajući publiku, svi oni koji su bili mlađi onako zaljubljeno su se njihali i pevali sve te balade, dok se na licima onih nešto starijih oslikavala nostalgija. I sama sam se u nekoliko navrata prisetila nekih situacija iz detinjstva, prvih ljubavi pa čak i nekih prijatelja koji su odavno napustili ovaj svet, a obeležili su moje detinjstvo. Tužno, ali ipak lepo prisećanje i hvala im na tome.
Nakon završetka njihovog nastupa publika nije htela da napusti sajam nego su ostali sve dok se sa razglasa čula bilo kakva muzika. Pili su pivo i pevali ne želeći da se završi ovo veče koje je im je očigledno mnogo prijalo.
Tako je bilo sinoć, a dobar provod nastavlja se i večeras uz Aerodrom i Yu Grupu. Vidimo se u Master centru za koji sat. 😉
Andrea Magazin
Foto: Ivana Jovanović
