Jedan od najvećih genija klasične muzike, Wolfgang Amadeus Mozart, rođen je 27. januara 1756. godine u Salzburgu ( Austrija).
Potekao je iz veoma bogate muzičke porodice. Otac Leopold Mocart je bio violinista, kompozitor, koncert majstor i jedan od vodećih evropskih učitelja muzike, a starija sestra Marija Ana, bavila se muzičkim zapisom, kao i sviranjem na čembalu.
Zvali su ga „čudom od deteta“ i to sa razlogom. Bio je dečak koji je pre poznavao note nego slova. Već sa tri godine počeo je komponovati jednostavne pesmice, a sa šest godina je svojom virtuoznošću zadivio caricu Mariju Terezu u Beču.
U svojoj devetoj godini napisao je prvu operu „Bastien i Bastiena“. Imao je neverovatan talenat da zapamti melodiju; poznata je priča o tome kako je čuo Alegerijevu „ Miserere” kad je bio u poseti Rimu, da bi kasnije istog dana napisao čitavu kompoziciju po sećanju .
Sa 13 godina dobio je mesto koncertnog majstora u orkestru salcburškog nadbiskupa. Podjednako je dobro svirao klavir i violinu. Ogroman uticaj na njegove kompozicije imala su dela velikih majstora koje je slušao među kojima su bili Hendl, Bah i italijanska opera. Od menueta za klavir koji je napisao 1761, sa samo šest godina, do velikog Rekvijema koji je komponovao pred smrt u decembru 1791. u Beču, Mocartovo stvaralaštvo broji oko 630 raznolikih dela – oko 50 simfonija, sedam violinskih i 25 koncerata za klavir, 22 klavirske sonate i 45 violinskih sonata, dvadesetak opera, zatim veliki broj kvarteta, kvinteta i seksteta, serenada, divertimenata… I sve to za 35 godina života.
Mocart je, zajedno sa Hajdnom i Betovenom, bio glavni predstavnik klasičnog muzičkog stila. Jasnoća, izbalansiranost, transparentnost i jednostavan jezik harmonije glavne su karakteristike njegove muzike. Mocart se obično pominje kao kompozitor koji je imao dar da napravi čistu, jednostavnu i pamtljivu melodiju, a za mnoge ljubitelje muzike to je njegova najvažnija karakteristika.
Pisao je opere u svim stilovima koji su vladali u Evropi: komičnu operu, kao što je „Figarova ženidba“, ili „Cosi fan tutte“, kao i ozbiljne opere, kao što su „Idomenej“ ili „Don Žuan“. Njegova upotreba orkestra u simfonijama i koncertima služila je kao izvor njegove operske orkestracije, a umeće korišćenja orkestra u postizanju psiholoških efekata u operama nastajalo je iz njegovih instrumentalnih kompozicija. Mnogi bitni kompozitori koji su došli posle njega ili su ga obožavali ili su osećali strahopoštovanje prema njemu. Bio je oženjen Konstancom Mocart sa kojom je imao šestoro dece.
Mocart je bio ozbiljnije bolestan od 20. novembra 1791. Dan pre nego što se razboleo održao je probu nedovršenog „Rekvijema”, istina iz kreveta, dirigovao je na otvaranju novog masonskog templa lože Zur gekronten Hoffnung. Zato oni koji su bili uz njega verovatno nisu slutili da mu je kraj. Međutim, Mocart je umro 5. decembra 1791. u jedan čas posle ponoći. Živeo je 35 godina. Kao muzičar bio je potpuno zaboravljen. Umro je u bedi, u kući nije bilo novca za sahranu. Zato je zakopan u zajedničku grobnicu.
U čast Mozartu održavaju se razni koncerti širom sveta. Jedno od najuspešnijih ostvarenja reditelja Miloša Formana upravo je film o Mocartovom životu „ Amadeus“ iz 1984. godine, koji je dobitnik čak 8 Oskara. Poznate su i Mozart kugle, bez kojih se nijedan posetilac Salzburga i Austije uopšte neće vratiti. Čuveni pevač Falco snimio je pesmu “Rock me Amadeus”, koja je i nakon tridesetak godina veliki hit. Hiljade turista godišnje obiđe Salzburg, rodno mesto Mocarta, gde je pored nekoliko muzeja i Konzervatorijuma sa njegovim imenom smeštena i rodna kuća ovog muzičkog genija. Mocartova rodna kuća, tačnije stan na trećem spratu zgrade u najpoznatijoj gradskoj ulici Getrajde , u kome se rodio i gde je živeo do 24. godine, pravo je mesto hodočašća njegovih poklonika iz celog sveta. Prema zvaničnim podacima, to je jedan od najposećenijih muzeja na svetu koji najbolje dokumentuje atmosferu u kojoj je odrastao i formirao se u muzičara.
Mocart je bio malog rasta, oko metar i šezdeset. Stručnjaci kažu da je to zbog toga što je u detinjstvu malo spavao. A kako bi i spavao kad je na svoju prvu veliku evropsku turneju, koja je trajala tri i po godine, krenuo kada je imao samo sedam i po godina. A i pre toga često je svirao i putovao noću, a poznato je da deca rastu u snu. U nedostatku sna, Mocart nije ni mogao da postane džin, možda je i zato preko svake mere izrastao u muzici.
“Muzika je uvek bila hrana ljubavi, a ljubav je hrana za muziku” – Wolfgang Amadeus Mozart
Marija Ćurčija
Fotografije Mozartovog muzeja: Privatna arhiva/Marija Ćurčija
