Nemam četrdeset pet godina života još uvek, a pogotovo ne četrdeset pet godina staža. Jedva da sam skupila petnaest i u nekim momentima čini mi se da bi mi penzija baš dobro legla. Nakon koncerta YU Grupe koji su održali u subotu veče pred nekoliko hiljada ljudi, iznova sam očarana njihovom energijom kojom su ceo Spens digli na noge i učinili da veče u kojoj su slavili četrdeset pet godina postojanja, ostane duboko urezano u sećanje svim prisutnima.
YU Grupu osnovali su braća Jelić, Dragi i Žika na nekadašnji Dan republike, 29.11.1970. godine. Sve ove godine ostali su isti, duhom mladi, optimistični, vedri i dragi ljudi kakve ih pamte generacije pre nas, ali kakve će ih pamtiti i sećati ih se i mnoge generacije posle nas. YU Grupa je najstarija rock grupa sa prostora bivše Jugoslavije koja je sve vreme aktivna. To je svakako činjenica vredna dubokog poštovanja i skoro pa sam sigurna da će njihov rekord teško neko oboriti.
Koncert kojim su slavili veliki jubilej počeo je sa akademskih 15 minuta kašnjenja. Iako su gosti najavljeni, pojavljivanje Caneta na bini je svakako bilo iznenađenje. Njemu je pripala uloga otvaranja konceta i predstavljanje članova grupe na bini. Dragi, Žika i Petar Jelić, kao i novi/stari član Igor Malešević za bubnjevima pojavili su se jedan po jedan na bini uz ovacije svi prisutnih u maloj dvorani Spensa.
„Zvuče kao sa cd-a“ čulo se među publikom, ali od izvrsnih muzičara sa toliko sati, dana i godina u prstima i na bini, ništa manje nismo mogli ni da očekujemo. Uz odličnu rasvetu i ozvučenje koje je u svim krajevima dvorane bilo savršeno, njihova genijalnost još više dolazila je do izražaja.
Svu svoju dragost i duhovitost iskazivali su u pauzama između pesama dok su komunicirali sa publikom i pozivali ih da pevaju zajedno sa njima, što je u ovom slučaju bilo potpuno nepotrebno. Spensom su se razlivali ti tako dobro svima poznati tonovi pesama „Dunavom šibaju vetrovi“, „Oluja“, „Blok“, „Opasno“, „Pustinja“, „Gledaj samo pravo“, „U tami disko kluba“ i mnoge druge horski pevane pesme.
Specijalni gosti YU Grupe ove večeri bili su Cane i Anton iz Partibrejkersa koji su zajedno sa njima izveli pesmu “Šta će meni sada vatra?”, zatim Čutura, kao i Koja iz Disciplin A Kitschme koji je pesmu „Čudna šuma“ učinio još čudesnijom. Sa tako sjajnim gostima i vrsnim muzičarima atmosfera se dodatno zagrejala i dovela do usijanja.
Nije izostao ni „Kosovski božur“, pesma koja dira najfinije i najtanje niti naših emocija i koja vas opčini toliko da se nakon nje osećate pročišćeno ali i ushićeno. Za one najemotivnije izveli su i pesmu koja je mnogima naterala suze na oči, „Crni leptir“.
Nakon čitavih dva i po sata čistog rokenrola, rock velikani završili su svoje druženje sa Novosađanima pesmama „Mornar“ i „Odlazim“ uz koju su im se na bini pridružili Cane, Atnon, Čutura i Koja i zajedno sa njima i nekoliko hiljada Novosađana odsvirali i otpevali simbolično, odlazim.
Baš kao i svaki koncert YU Grupe, i ovaj je bio tehnički odličan, zategnut kao struna, emotivno prepun pozitivnog naboja, baš onakav kakav se zauvek pamti. E pa momci, čestitam vam prvih četrdeset pet godina iskrenosti, ljubavi i hvala za kvalitet i emociju koju nam decenijama prenosite. „Rokenrol će spasiti ovaj narod“ rekao je Cane na samom kraju koncerta, a mi se iskreno nadamo da će tako i biti.
Tekst i foto: Andrea Magazin
