Na razvalinama svoga grada, urbani poeta Milan B. Popović, zvalački objedinjuje stihovima pesama, surovu stvarnost i ništavnost sa fundamentom života, a to je, prekopotrebna ljubav, pobeda, istrajnost u ovom sumornom vremenu beščašća kome smo svedoci. Milanova poetika je prijemčiva svakom ko želi da zaplovi tim vodama, ali i istovremeno i misaona. Stavlja nam prst na čelo da se zapitamo: Ko smo? Kuda idemo? Pesnik balansira na žici, između očaja, nemoći i bola, ali s druge strane: pobede, ljubavi i života. Njegov slobodan stih nam omogućava da s njim korespondiramo kao s prijateljem. Britke reči i misli i same će nas dovesti do zapitanosti: Gde smo to mi?
Duga forma pesama, neuobičajnih kod nas, zapravo daje lični pečat pesnika, vešto prožimanje rokerskih mantri sa jasnim izvedenim stihovima, bez rime, ili vrlo malo, slobodnim stihom, daje punoću i boje, emocije koje vrsni pesnik poput Milana B. Popovića zna da ukomponuje. Posle osam pesničkih knjiga, ova deveta je esencija njegovog stvaralaštva, kruna koja će dugo sjati na pesničkom nebu Srbije. Iz pesama isijava dobrota, koja krasi Milana, što daje osobit karakter pesmi.
Buntovnik s razlogom i to dobrim razlogom, zapravo je ispisao knjigu o sebi, o nama, kao poruku, testament po kome ćemo odrediti pesnika Popovića. Sažeo je Milan u 38 pesama u tri ciklusa, ceo jedan svet, život, koga smo savremenici. Čak i njegova dobrota, nesebičnost, humanost, uvrstila je i jednog pesnika početnika iz Senja, Dragišu Aćimovića, koji je sa tri pesme, ukrasio buket cveća u ovoj pesničkoj vazi.
Znalački, promišljeno, Milan je, možda i nesvesno, sačinio težak, ali lep izbor svojih pesama, koga se ne bi postideo ni jedan veliki pesnik. Čitajući rukopis zbirke pesama “Rudarenje duše”, imao sam osećaj da čitam savremenog Njegoša i njegov “Gorski Vjenac”, ali ovog puta iz 21-og veka. Opisao nam je Milan sve ljudske i zemaljske muke današnjeg čoveka, pojedinca, osamljenika u ovom tragičnom vremenu, sa svim posledicama koje ono nosi. Šta je to podstaklo pesnika Popovića, da odgrne čamotinju sadašnjice i prospe nam pred oči istinu golu i surovu? Da li je njegova percepcija oštrija od naše? Da li je pesnik iz prošlosti kao prorok video šire i dalje, te su te okolnosti i našeg Milana učinile glasnikom našega doba? Ne znam!? Ali sugurno znam da smo dobili pesničku knjigu za ponos Milanovu, a i naš kaleidoskop, koji će nas vratiti na pravi put, uvek kada pogledamo u prelepe korice, rad izuzetne umetnice Tea Jagodić, i zavirimo u zbirku s vremena na vreme.
Trnovit je put pesnika, a Milan mora da nastavi tim, nimalo lakim putem, ma kakve okolnosti bile. Samo tako će On živeti: kroz pesmu, za pesmu, sa pesmom. Milan živi za umetnost, ali ne i od nje. Hteo ili ne, ona mu je jedina još preostala.
Oštro i britko poput sečiva, Milan reže emocije, ogoljava svoju ličnost, stvarnost, izkazuje svoju intimu, bunt i revolt. Buntovnik dobronamernog srca, poput Bukovskog, s dozom vulgarizma, ali s merom, začinjava rečnik današnjice, da ga bolje razumeju i oni “drugi”…
Dotiče se u svojim pesmama i rodoljublja u pesmi “Srbija”, ljubavi, refleksije koja dominira kroz sva tri poglavlja. Pesma “Srećan Vam dan”, je testamentarna i na neki način: Zahvalnica prijateljima, a ujedno oproštajna pesma. U jake pesme nabijene emocijom, mogu reći i duhovnim pražnjenjem Milana je : “Prvo lice množine”, “Svetinja i sve tinja”, “Mama”, i “Persona non grata”.
Njegovo verno opisivanje društvenog stanja u zemlji i svetu, ostaće svedočanstvo i amanet budućim generacijama. Istoričarima, raznoraznim istraživačima, kao dokazni materijal naše nesreće. Možda, čak i opravdanje budućim generacijama, za sve neučinjeno.
Hvala, Milane, što si nam podario ovu tešku, emocijama nabijenu zbirku pesama. Ona će najbolje svedočiti o tebi i tvom mukotrpnom trajanju, ali i o svima nama. Uz sjajne ilustracije Damira Pavića Septika, koje su vizualno, u crno – beloj strip formi, vešto uklopljene i zbirci daju pun pogodak.
Na kraju da završim Milanovim stihom iz pesme “Svetinja i sve tinja”: “Treba imati u srcuveru i molitvu, makar tetoviranu, ali ličnu i proživljenu, i veru i svetinju!” Ovom porukom, Milan nam daje recept za nastavak života. Nije na odmet to i primeniti!
Bratislav Todorović, književnik
