Promocija novog albuma „Spusti svetlost na put” Nenada Marića, poznatog široj publici kao Kralj Čačka, održana je 22. februara u prepunoj sali Studija M.
Ovako bi trebalo da glasi prva rečenica izveštaja sa sinoćneg spektakla koji nam je upriličio Kralj Čačka. Međutim, usudiću se da izveštaj započnem drugačije, baš zbog toga što je on Kralj i zbog toga što je Kralj napravio Spektakl:
Nikada iz jednog čoveka nije progovorilo, zasviralo i zapevalo toliko ljudi koliko sinoć iz Nenada Marića.
Možda zvuči pomalo pretenciozno, malo više subjektivno, ali, verujte, ponajviše je – istinito.
Tačno je da koncert počeo u 20.10 sati i trajao sat i po vremena i da su se muzičari vratili na bis i odsvirali još dve pesme, ali je bitnija činjenica da su ta četiri muzičara, četiri umetnika, tih 90 minuta svirali (ne samo odsvirali!) na osam različitih instrumenata. A nismo bili ni u cirkusu ni na vašaru pa da im je to pošlo za rukom. Oni nisu niti cirkuzanti niti vašarski zabavljači, iako su uspevali na mahove da izazovu i naprave (pozitivnu) „vašarsku” atmosferu sinergijom različitih zvukova, melodija i ritmova; oni su umetnici koji su nas svojim umećem „prošetali” kroz niz najtananijih osećanja i proizveli, prizvali i dočarali različite atmosfere.
Za zabeležiti je bilo i to da su među prvim pesmama kojima su se predstavili novosadskoj publici bile „Sklonio sam se od ljudi”, „Pad u Ljigu”, „Dva minuta sreće, tri minuta smisla” i „Nizbrdo pravo” nakon koje se Kralj Čačka obratio publici i poželeo dobrodošlicu. Taksativno, nastavak spiska pesama glasio bi ovako: „U tvom malom svetu”, „U Istanbul”, „Rolaj”, „Zemlja snova”, „Stoj, kolega”, „Želeo sam kao mali”, „Dobro jutro, ljudi”, „Urbana paranoja”, „Nikakav”, „Bum”, „Zašto su tvoje oči prazne”, „Kako izgleda jutro”, „Moj avatar”, „Spusti svetlost na put”, „Svetle stvari”, „Deda Mraz je švorc” i „Žur smrti”. Usudiću se da kažem da je bitnija beleška ona u kojoj je zapisan čitav spektar emocija koje su navedene pesme izazvale, a koje su se sve slile u jedno – u obožavanje osećanja da smo svi poobarani emocijama koje su dopirale sa scene i ličnim emocijama koje su nas ispunjavale. Zvuk tišine publike koji je bio najglasniji ton u prostoru punom raznolikog zvuka, dokaz je malih emotivnih udara koje smo doživljavali.
Kraljev rolerkoster, poznat još iz njegove „Zemlje snova”, provozao nas je od nabujalih emocija erotičnog prizvuka koji nas je odveo pravo do „Od sumraka do svitanja” („U tvom malom svetu”), preko mistične tuge Orijenta („U Istanbul”) i mirnih i uravnoteženih tonova Divljeg zapada („Rolaj”) sve do osećanja čiste ljubavi („Nikakav”), emocije koja tužno zvuči („Zašto su tvoje oči prazne”) i prisnosti i melanholije („Žur smrti”). Najjače emocije su one koje se ne daju objasniti, neuhvatljive su rečima, ali ste ih svesni. Momci su na sceni dali sve od sebe da te emocije prenesu i uspeli su u tome. One su i napravile tu, rečima neobjašnjivu, atmosferu po kojoj su emocije, neuhvatljive, lebdele oko nas. Zato su nas sve i poobarale.
Bitno je da se napomene i to da je, nakon nastupa, Kralj Čačka potpisivao cd-ove. Sudeći po broju obožavatelja koji su ga verno i strpljivo čekali, i to je proteklo uspešno. Međutim, usudiću se da izveštaj završim drugačije, baš zbog toga što ima obožavatelje, a u ime svih njih:
Šarmer nesvakidašnjeg talenta, pesnik, kompozitor i pevač originalnog glasa, zaveo je Novosađene stvaranjem kabaretske magije i pevanjem u ritmu duše – zvucima džeza i bluza. Sasvim ležerno, ne pretendujući na to mesto, Kralj Čačka se dorolao iz velikog, sivog grada, iz Kralja Milana pa nizbrdo pravo, i postao Kralj Novog Sada.
Bravo, Kralju!
Nataša Pudar
Foto: Marina Pešić
