Na ovogodišnjem Demofestu upoznali smo se sa prvim albumom šabačkog benda Slonz, „Lepota u glavi“, koji su izdali za R n R records.
Uvodna, otvarajuća tema, NEKI ČOVEK, počinje teško, sablasno, olovno, skoro u doom sazvučju, da bi na tren “smanjili doživljaj”, ali se kroz gitarsko razlaganje naslanja vokal (Nikola Mijailović) koji –u najmanju ruku- dinamično, histerično, besno, drsko ali iskreno govori MRTVI LJUDI BEŽE IZ OVOG GRADA, poentirajući da – nikog nema kada mu treba! On kazuje o samoći, tugi, bolu i besu. Podseća me unekoliko na ranije radove maestralnog vokala, beogradskog pesnika, romanopisca, Bojana Bruknera iz krosover sastava Ghetto Bg., ali zadržava u svojim glasnim žilama svoj autentični vokalni autorski pečat, koji je itekako primetan, ali ne iritira uprkos teškim bubnjevima (Borivoje Tošić) i bas gitarom (Nenad Tošić), uz svu kakofoniju, indastrijal olovne opiljke i atmosferu –koja vri i ključa u ovim tropskim letnjim danima na 33 stepeni Celzijusa. SLONZ ovu temperaturu dupliraju na 66, pa se ponegde nađe i još, barem jedna, šestica, na prstohvat, ukusnog začina radi.
Zadovoljstvo je slušati numere poput SLEDEĆEG DANA NIKO NIJE UMRO, koja atraktivno i ubedljivo traje pet minuta i dvadeset četiri sekunde. To nije redak slučaj kada je bend SLONZ u pitanju. Oni na CD albumu LEPOTA U GLAVI, nižu bes i anarhiju u čvrstom (nu)metal zagrljaju dok solo gitara ima dominantan momenat koji traje, sve više i više, kako se nižu pesme (NIKAD NISAM NJU, na primer).
Osam zvučnih ubojitih projektila skrivenih u koricama/pakovanju izdavačke kuće R n R records, deluju kao njihovo do sada –POBEDNIČKO- CD izdanje, od onih koji su do sada stigli do mene, tako da se ni iskusni i mudri urednici te izdavačke kuće (rock kritičar Branimir Lokner i gospodin Predrag Jovanović) mogu ponosito da u svom katalogu imaju ovu – ZLATNU KOKU!
Četvrti redni song OVAJ ČOVEK, “spušta” gitare i ritam sekciju ali samo u prvih 1 minut i 30 sekundi pesme, te se nanovo poput kameleona vraćaju surovom, bespoštednom i teškom, znojavom, sluzavom rokenrolu, koji nije za svačiji stomak i ukus. To je definitivno, i neću da polemišem ni sa kim o tome! U pravu sam i tačka.
Naslovni komad LEPOTA U GLAVI, kao da pevača (Nikolu Mijailovića), svesno ili podsvesno – svejedno je- čini da je on veoma komunikativan, otvoren i lirički ispovedan.
Šesti prestonički akt U BEOGRADU, je lirički skroz ispovedan. Muzika moćna, posebna, uzburkano okeanska, kao ronjenje u najdubljim morskim dubinama, okružen belim ajkulama, nalik Rage Against The Machine. Da, baš tako, a možda i bolje. Što bi se na TV reklo – naše a svetsko- upravo to, bend SLONZ i CD LEPOTA U GLAVI.
Fantazija od CD-a. Nije za svakoga. Ulepšala mi je dan, mada ovaj materijal crpi energiju iz duboke noći-ponoći, iz strahotne tmine i iskrenog i sablasnog mraka/njihove duše! Pravo osveženje u mlitavoj svakodnevnici regionalne scene. Ovo je i više nego dobar CD! SLONZ, rasturaju i sebe i sve pred sobom. Poput prve postave Guns n Roses! Ja ću otići na njihov (SLONZ) koncert! Vrhunski. Tačka. Kraj!
Milan B. Popović
