Spiritualna muzika je bila deo ovogodišnjeg Exit festivala na “Pahanama i World Chill – Iin” bini. Dekoracija bine je bila neuobičajena i nesvakidašnja u odnosu na druge bine Exit festivala, prvenstveno jer je bila veoma kreativno uređena, počev od statue Bude koja se nalazila po sredini bine, opuštajićih mirisno-gorućih štapića, zavesom na podu bine, gongom i velikim šarenim tepihom sa jastucima i lejzi begovima ispred bine.
Ova bina je okupila razne umetnike, no drugog dana festivala, mladi umetnici Andrea Tosi (34) i Lenzini Ilaria (29) iz Italije su održali svoj performans i privukli našu pažnju.
Nisam mogla da ne primetim da ste oboje jako mladi, a opet toliko spiritualni, ali kad god pomislimo na Italiju ona nas asocira na totalno drugačiji način izražavanja kroz muziku, pa je moje pitanje kada ste pronašli spiritualnu muziku kao onu pravu za vas?
Andrea Tosi: “Pronašao sam ovaj način stvaranja muzike sa dvadeset godina kada sam počeo da se bavim meditacijom. Muzikom se bavim od dvanaeste godine kada sam počeo da sviram klavir, ali nakon što sam počeo sa meditacijom, to dvoje (muzika i spiritualnost) se povezalo, te sam tako počeo da stvaram ovu vrstu muzike, što se naposletku pretvorilo kako u posao, tako i u način mog života.”
Ilarija, kakva je tvoja priča?
Lenzini Ilaria: ”Ja sam prvo počela da se bavim reiki meditacijom pre sedam godina, pa jogom i tek onda sam počela da se bavim muzikom. Kada sam upoznala Andrea, muzika je postala deo mog života. Ja sam plesačica i plesala sam još kao devojčica, a volela sam i da pevam sa svojom mamom, bez obzira što je to bila drugačija vrsta muzike, te mogu reći da je na neki način muzika uvek bila deo mog života, ali konkretno spiritualna muzika je postala deo mene u prethodne tri godine. Tu sam pronašla način da koristim svoj glasi kao iscelliteljski. Nas dvoje radimo zajedno, povezujemo se, a kroz muziku donosimo duhovnost i ljubav, te na taj način širimo pozitivnost. ”
Kako ste se vas dvoje upoznali?
Ilaria: “Andrea je svirao na jednom događaju na kojem se došla sa prijateljem da gledam njegovo izvođenje. Nakon nastupa smo razgovorali i proveli smo narednih 6 meseci družeći se. Nakon 6 meseci prijateljstva otpočeli smo zajednički život i tako je muzika postala i moj život.”
Mogu slobodno zaključiti da ste vas dvoje i životni partneri, ako i poslovni partneri, je li tako? Moram da napomenem da je to pametan izbor, jer putujete zajedno, pa se jedan ne može ljutiti što drugi putuje bez drugog.
Ilaria: ”To je istina, nikad nisam razmišljala u tom pravcu”, dodala je kroz osmeh.
Kada ste na sceni izgledate veoma umirujuće i vidi se da uživate, kako održavate tu ekspresiju?
Ilaria: “Naš projekat Muzička Alhemija je počeo pre tri godine. Mi kao par se trudimo da iznesemo spiritalnost pred ljude, no mislim da je ključ svega da radite ono što volite. Osećaj zahvalnosti prilikom performansa nas ispunjava pozitivnošću. Mi na sceni pokazujemo ko smo mi u stvari, jer mi nismo ništa drugačiji kod kuće od onog što vidite na sceni, jer je to način našeg života. Mi nemamo maske. Kada sviramo instrumente i pogledamo u ljude, prosto nije moguće imati maske, jer da biste pokazali svoju dušu morate biti ogoljeni. Nije bitno ko su Andrea i Ilarija kao osobe, već su bitne samo naše duše. Tako ogoljeni živimo svakodnevno. Npr. kada kuvamo kod kuće isti smo kao i sada, trudimo se da ovu energiju usadimo u svaki naš korak, u svaki momenat…”
Da li vam je ovo prvi put u Srbiji, u Novom Sadu?
Ilaria i Andrea: “Jeste.”
Da li ste imali vremena da odete do centra Novog Sada, ili nekog drugog dela grada?
“Grad smo videli samo malo iz automobila i to što smo malo videli nam se svidelo.”
Šta mislite o Exit festivalu?
Andrea: ”Neverovatan je. Veoma veliki festival. Naš prijatelj iz Italije je, kada je čuo da dolazimo na festival, rekao sa oduševljenjem da je Exit festival fenomenalan i da je veoma poznat širom Evrope.”
Ova scena postoji već tri godine i mogu reći da je pravo osveženje uz postojeću bogatu festivalsku ponudu. Iskreno se nadam da će ova bina i u budućnosti nastaviti da dovodi ovako kvalitetne umetnike iz celog sveta, kao što je to uradila i ove godine, jer šarenolikosti među izvođače nikad dosta.
Ana Ilić
Fotografije su ustupili sagovornici iz svoje privatne arhive
*Priča je nastala u okviru projekta “Najlepše priče o Novom Sadu” koji realizuje Udruženje Remiks, a finansira Omladinski savez udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019“
