Otkucaji srca u intro-u pesme “Minut po minut”, ukazuju da na ove momke treba obratiti pažnju, i da na njihov rad i na drugom studijskom albumu (prvi su objavili za PGP-RTS) treba itekako računati.
Kompleksni muzički patos i gitarska razlaganja glavnog muzičkog šestožičanog maga-autora Rajka Bosiočića, su ovde idealno gnezdo na kojem se ušuškano skrivaju i otkrivaju briljantna kvalitetna umrežena slova/tekstovi Branisalava Lazića, ujedno i vanserijskog pevača benda STEEL – posle Dade Topića, jedinog kvalitetnog naslednika, sa posebnim autorkim pečatom, na balkanskim prostorima.
Posle dugo čekanja predstavljen javnosti song Minut po minut traje tri minuta i 40 sekundi koje prođu na mah/i ne primetite kojom brzinom –( a poznato je da je sve što je lepo- to brzo i proleti) do fejd auta koji nestane uz iste one topote otkidaja srca. Moje tetovirano srce drhti dok kuca ove redove recenzije, jer itekako zna i prepoznaje, shvata, spoznaje, kakvo CD – remek delo – je u njegovim rukama. Ono ne samo što zaslužuje akademsku ocenu Top 10, upravo toliko muzičkih numera sadrži u sebi – 10, koje će, iz meseca u mesec, kroz video spotove/singlove, izbacivati u javnost i tako otkrivati snimljeno blago, da uživate, kap po kap, čas po čas, minut po minut…
Interesantno je napomenuti da se na drugom albumu daleko ozbiljnije pristupilo radu na pesmama grupe STEEL. Pre svega, autorski udarni umetnički dvojac, deo je tog odličnog autorskog rada kojeg itekako treba poštovati i dati im/mu pun naklon – Rajko Bosiočić i Branislav Bane Lazić. Minut po minut je melanhonični trip, storija i putešestvije. To se zasigurno može konstatovati. Drago mi je što se radu pristupilo ozbiljno. Napredak za nekoliko klasa je očigledan i na ovoj, prvoj pesmi, video klipu, ponuđenoj javnosti na uvid. Mislim i na kompozitorsko/aranžerski autorski rad gospodina Rajka Bosiočića, kao i tekstualno vokalni kreativni doprinos – Branislava Lazića. Svakako je da je to uočljivo, slušljivo, prepoznatljivo, i to treba naglasiti, podcrtati, napomenuti, pojasniti, preporučiti, naglasiti, i privatno iskazati i javno obelodaniti, kao što ja upravo sada činim!
Novi član benda je klavijaturista Jovan Jovanović, talentovan, nadahnut i Bogom dan raznovrsnim muzičkim ukusom, osećajem za stapanje klavijatura sa bendom, kao i velikim rasponom glasa i sluhom za prateće vokale, doprinosi jedinstvenosti i višoj strukturi i poziciji pesama grupacije STEEL. Album uradjen u Valjevu sa producentom Vladimirom Ružićićem Kebcem i uskoro će STEEL obelodaniti i ostale nove pesme propraćene spotovima. Basista je Petar Đukić, a za setom bubnjeva stari i uigrano provereni i sigurni – Saša Omerović.
Minut po minut poigrava srce potpisniku ovih redova, a voleo bih i širokom slušalačkom auditorijumu da zakuca jače zahvaljujući odličnom video singlu, kvalitetnom tekstu i rafiniranoj muzici beogradske rokenrol grupe STEEL, koja – dokazali su to novim albumom – opstaje na sceni, i u ovom ludom vremenu brutalnih dobronamernika! Živeli!
Milan B. Popović
