U prepunoj sali Amerikana, u Domu omladine Beograda, Sunshine je sinoć održao svoj tradicionalni koncert 14. februara, stvarajući nezaboravnu atmosferu koja je ispunila srce svakog prisutnog. Kao predgrupa, bend Deformitet iz Selenče nastupio je sa svojim energičnim, tvrdim zvukom, savršeno se uklopivši u veče i ostavivši snažan utisak. Već tokom njihovog nastupa, sala je bila gotovo do poslednjeg mesta ispunjena, a energija koju su donosili osećala se u svakom kutku. Njihov mladi, beskompromisni pristup muzici i snažne poruke koje su prenosili pesmama postavili su ton za ono što je tek trebalo da usledi.
Nakon kratke pauze, uz bučne ovacije oduševljene publike, tačno u 22h, na binu je izašao Sunshine u novom sastavu. Iako su promenjeni neki članovi benda, zvuk je ostao veran onom autentičnom, koji je obeležio njihove najbolje godine. Nove članove benda upoznali smo nedavno na promociji njihovog novog albuma “Vortex” u Beogradu, a sinoć smo imali priliku da uživamo u njihovim pesmama uživo, u punoj snazi. Na binu su izlazili, bez posebne najave, stari prijatelji i nekadašnji članovi, što je nastup učinilo još emotivnijim, a iznenađenja koja su usledila sa bine dotakla su srce svakog ljubitelja njihove muzike.
Prvi put smo imali priliku da čujemo najnoviji singl “Milioni, milijarde” uživo, dok su sa albuma “Vortex” na repertoaru bile i ostale pesme koje su u trenutku osvojile publiku, ali i provereni hitovi iz devedesetih, koji su sigurno podsetili onaj stariji deo publike na mladalačke dane. Uz sve to, bilo je posebno dirljivo videti mladu generaciju koja je, kao da je odrasla u tom vremenu, uživala u pesmama koje su obeležile muzičku scenu. Sunshine je još jednom dokazao da njihova muzika nema rok trajanja, da je ona univerzalna i da prevazilazi godine. A godine nisu bile prepreka ni onima koji su skakali u ritmu zajedno sa bendom, osetivši svakim pokretom snagu te posebne veze koju samo dobra muzika može da stvori.
Nemanja Kojić Kojot, nakon što je nastupao sa Del Arno bendom u Dorćol Platzu, pojavio se na bini Doma omladine, donoseći sa sobom još jednu dozu strasti. U poslednjem delu koncerta, zasvirao je prvo gitaru, a potom i trombon, a njegov izlazak na binu ispraćen je gromoglasnim aplauzima i oduševljenjem publike.
Na kraju, usledila su dva bisa, jer publika jednostavno nije želela da napusti salu. Nikome se nije išlo kući. Poslednji tonovi su se razlivali po sali, a bilo je jasno da se Beograd te noći još nije umorio od skakanja i glasnog pevanja – ovaj koncert bio je još jedan dokaz da ljubav prema muzici ne poznaje ni vreme, ni granice.
Ivana Jovanović/Andrea Magazin
