I opet misli mene gone od daleke 2009. kada sam Sunshine prvi put čuo na 43. Gitarijadi u Zeječaru. Iako sada u malo drugačijem sastavu, nije im izostajao ni gram žara, a “prženje” je krenulo od prvog bita ili stringa ili rime, svejedno, ko kako voli. Pozitiva koja se osetila kroz Dom kulture dok su Miss J i Žaklina tražile sponzora, vratilo me je u godinu kada sam Sunshine slušao na kaseti.
Nesrećna 1999, klinac sa 11 godina i ogromnom željom da ih čujem u La Zero klubu u Boru, ali ništa od planiranog, keva me stavila pod ključ tog dana tako da umesto bine, stranice A i B tadašnjih albuma su se “obrtale” te večeri.
Tokom večeri evocirali su nam uspomene svojim najpoznatijim hitovima i mislim da smo smo svi u glavi premotali VHS kasetu na doba u kojem smo ih zavoleli. Dobra je stvar što Sunshine ima vanvremenske pesme. Skakalo se i pevalo od prve do poslednje! Piće se prosipalo iz čaša jer noge nisu dozvolile da ih kontrolišemo, pa je piće u rukama moralo da plati danak.
Publika je ispoštovana maksimalno i nakog regularnog dela dobili smo i bis.
A finalni “Death Metal” koji nas je sve “bacio” iza tog horizonta, ostavljajući sve bez teksta, dok su pesnice u vis govorile više od milion reči.
Samo neka prže – do 2222.!!!
Dejan Radenković
Više fotki pogledajte OVDE.
