dav

Iz godine u godinu postaje primetnije da je Novi Sad sve popularnija i privlačnija destinacija za studiranje, kako domaćim, tako i inostranim studentima. Mladi ljudi se sve lakše odlučuju za visoko obrazovanje na nekom od novosadskih fakulteta. Jedna takva studentkinja jeste mlada devojka koja dolazi iz Irana.

Anamone Moradi, kako se transkribuje njeno ime, na persijskom se zove Shaghayegh i dobila je ime po crvenom cvetu maka. Ona ima 24 godine, i rođena je i odrasla u Širazu, drugom po veličini gradu u Iranu. Anamone je svoje studije započela u svom rodnom mestu, gde je godinu dana studirala modni dizajn. Nakon toga je odlučila da otputuje u Indiju gde je upisala farmaciju, a sledeće godine se odlučila za pre- medicinske studije u Budimpešti. Upravo u Budimpešti je ova mlada devojka saznala za mogućnost studiranja u Srbiji. Na fakultetu je srela dečka koji ju je upoznao sa mogućnostima studiranja u Novom Sadu, i nakon kraćeg razmišljanja, odlučila se da studira upravo ovde. Ove godine je upisala studije stomatologije na medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

Jedan od glavnih razloga zašto je Anamone odabrala da studira ovde, jeste niža cena školarine u poređenju sa ostalim zemljama u Evropi. Doputovala je u septembru i brzo našla smešta jer je imala pomoć prijatelja sa fakulteta. Njena prvobitna namera jeste bila da u Novom Sadu ostane samo prvu godinu studija, ali nakon samo desetak dana provedenih ovde, Anamone se premišlja i razmatra opciju da ostane čak dve ili tri godine. Iako je ovde došla sama, i nije poznavala apsolutno nikog, već je stekla tri prijateljice koje su joj komšinice, i takođe dolaze iz Irana.

Jedan od Anamonih prvih utisaka nakon dolaska u Novi Sad jeste prijateljska nastrojenost ljudi ovde. Tvrdi da su svi koje je upoznala dosta topliji u poređenju sa ljudima u ostalim mestima gde je studirala. Ono što je takođe ostavilo veliki utisak na nju jeste arhitektura koja je podseća na Budimpeštu. Stan u kom trenutno živi je u neposrednoj blizini crkve Imena Marijinog kojom je Anamone oduševljena i koju trenutno smatra najlepšom građevinom u Novom Sadu.

Na pitanje da li postoji nešto što ju je oduševilo prilikom dolaska u ovaj grad, na prvo mesto ubedljivo stavlja slobodu devojaka i žena da se oblače kako god žele. U zemlji iz koje dolazi, ženama je zakonom propisano kako moraju da se odevaju i to je ponekad frustrira. S obzirom da je zaljubljenik u modu, Anamone je inspiraciju dobijala sa fotografija, međutim otkad živi u Novom Sadu ima priliku da uživo vidi razne stilove odevanja. Oduševljava je kako devojke ovde koriste tu slobodu da se iskažu. Takođe, tvrdi da joj se više sviđa način na koji ljude voze u Novom Sadu, nego u Iranu. Deluje joj opuštenije i smirenije. Jedina zamerka koju ima, jeste na gradski prevoz, za koji misli da bi mogao da funkcioniše bolje.

Iako je ovde došla sama, Anamone veruje da će, ubrzo nakon što joj počnu predavanja, steći mnogo prijatelja. Iako ne priča srpski, nema nikakvih problema prilikom snalaženja po gradu, mada je izrazila želju da nauči neke osnovne fraze u srpskom jeziku. Donela je odluku da ovde ostane ipak više od godinu dana i ubeđena je da će joj vreme provedeno u ovom gradu biti veoma korisno i nezaboravno iskustvo.

Pripremila: Isidora Popović

Foto: privatna arhiva

*Priča je nastala u okviru projekta “Najlepše priče o Novom Sadu”  koji realizuje Udruženje Remiks, a finansira Omladinski savez udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019“