Novi Sad je dobio novi filmski festival koji je sinoć završen vrhunskim muzičkim događajem u Srpskom narodnom pozorištu. Damir Urban sa svojom Četvorkom uz gudački sastav Camerata Novi Sad trebalo je prvenstveno da otvori festival, ali usled nekih nepredviđenih obaveza benda ipak su ga zatvorili 24. septembra dvočasovnim koncertom.
Damir Urban je već nekoliko decenija prepoznatljiva i upečatljiva muzička pojava na regionalnoj sceni, a poslednja dva albuma “Mamut” i “Lipanj, srpanj, kolovoz” iznedrila su pregršt pesama koje se savršeno uklapaju za izvođenje na pozorišnoj sceni u pratnji gudačkog sastava. U junu su u Zagrebu priredili sličan događaj nastupajući sa Simfonijskim orkestrom HRT-a kojim je dirigovao Alan Bjelinski, a sinoć je ulogu dirigenta imao Damir lično.
Camerata i Urban&4 susreli su se na dan nastupa na generalnoj probi, a svirali su prvi put zajedno i verujem da je to bio veliki izazov za obe strane. Veliki doprinos da to sve bude što bolje izvedeno dao je mladi dvadesetdvogodišnji violinista, Matej Mihaljević, koji je doputovao dva dana ranije i vežbao sa Cameratom pesme koje je trebalo da izvedu.
Atmosfera je bila takva da je Damir morao da priušti sebi nekoliko improvizacija i da postavi dodatne zadatke pred gudački sastav jer neke pesme nisu vežbali, ali pošto su na bini bili profesionalci, to je bilo osuđeno na uspeh i nikako drugačije nije moglo biti.
Repertoar je pažljivo odabran i bio je prošaran pesmama iz raznih faza benda, ali i dva sata je bilo malo da se odsviraju sve pesme koje su omiljene novosadskoj publici. Stidljivo se cupkalo u stolicama do skoro pred kraj, a onda je malo pomalo sve više ljudi ustajalo. I zaista bi bilo nemoguće odsedeti neke pesme.
Koncert je obeležila pre svega Urbanova spontanost i prirodna i neformalna komunikacija sa publikom, Cameratom i Četvorkom. Možda ćete pomisliti da na pozorišnoj sceni mora postojati uštogljenost, red i disciplina jer se svira po notnom zapisu, ali ovo nije bio takav koncert. I svi su vidno uživali.
Za one koji su prvi put sinoć slušali Urban&4 mogu reći da su imali veliku sreću da se upoznaju sa njima na ovaj način iako ni redovni koncerti nisu ništa manje kvalitetni, ali Camerata je dala dodatnu vrednost mnogim pesmama.
Koncert je otvoren pesmom “Duža riječ” koju su, sedeći na stolicama na ivici bine, izveli Damir, Sandi i Luka akustično jer, kao što reče Damir, bilo bi zaista šteta da se u takvom ambijentu odmah svi prikopčaju na struju. Takođe, već na početku predstavljeni su svi učesnici iako to nije uobičajena praksa, što potvrđuje da ovakav prostor jednostavno zahteva drugačiju strukturu svega što čini jedan koncert.
Damir je svoju energiju uvek s velikom lakoćom prenosio na ljude oko sebe, pa je tako bilo i ovog puta. Publika je bila ona prava, njihova, i ona koja ume da se identifikuje sa svim što se dešava i postane šesti član benda. Zaključak od sinoć je: voleli bismo da se ovakav koncert organizuje bar jednom godišnje. Možda i u Novom Sadu sledeći put da bude uz Vojvođanski simfonijski orkestar jer umetnicima nikad dovoljno izazova, a nama nikad dovoljno minutaže kada slušamo omiljene izvođače.
Damir Urban, Saša Markovski, Luka Toman, Marco Bradaschia i Sandi Bratonja sviraju zajedno već trideset godina. Kada izgovorim, čujem ili pročitam “Urban&4”, uvek osetim neku toplinu izazvanu lepim uspomenama koje ne blede, a evidentno je i da su novosadska publika i Urban&4 tokom godina stvorili neku neraskidivu vezu protkanu sa mnogo ljubavi i uzajamnog poštovanja. Organizatori Novi Sad film festivala su to očigledno znali te će njihov prvenac ostati upamćen po tome da umeju da naprave program zbog kojeg će se jedva čekati sledeće izdanje.
Tekst: Ivana Jovanović
Pratite naše profile na društvenim mrežama Instagram i TikTok gde objavljujemo snimke sa događaja koje posećujemo.
