Nova 7528. godina stigla nam je noćas glasno i eksplozivno, puna entuzijazma i pozitivne energije koju nam je prenela i darovala grupa Elemental u prostoru Kožare Srpskog narodnog pozorišta, a u okviru bogate ponude dočeka pravoslavne nove godine koja je organizovana širom Novog Sada.
Iako ne još uvek dovoljno popularizovan prostor za organizovanje koncerata i ostalih kulturnih dešavanja (a nameće se kao jedan od alternativnih prostora za izvođenje manifestacija), Kožara SNP-a, poznata kao radionica u kojoj se stvara dekor za balet i operu, pokazala se kao dobro mesto za okupljanje ljubitelja kvalitetnog hip-hop zvuka; pokazatelj toga- sala ispunjena do poslednjeg mesta, a (mnogo bitniji) razlog tome- Remi, Shot i ostatak Elemental ekipe.
Za njih kažu da su nastali na hip-hop osnovama, ali da se u njihovoj muzici osećaju i primese roka, regea, džeza i ostalih muzičkih pravaca. Međutim, ova pupularna grupa iz Hrvatske je više od skupa odličnih instrumentalista i sigurnih i jakih reperskih vokala- oni su oni tihi glasovi u nama koji ne smeju (pa oni to čine umesto njih) glasno da izgovore one naše egzistencijalne istine, najtananije sumnje i najveća razočaranja. Samo se njima prašta kad pevaju o nasilju, etiketiranju žena, verskoj netrpeljivosti, materijalizmu i obmanama, naročito onim najgorim – obmanjivanjima samih sebe. I to ne peva bilo ko već Remi i Shot – oni koji na sceni najviše plene svojom prirodnom harizmom i spontanošću. Dok pozitiva koja izbija iz Remi privlači poglede svih prisutnih koji sa nestrpljenjem očekuju njen svaki sledeći pokret, mig i osmeh, Shot dopunjuje njiihov nastup odličnim reperskim deonicama i bitboksom. I sinoć su dokazali da su dobitna kombinacija i tandem koji traje od samog osnivanja grupe i da je jedina promena koju nam donose, promena (na bolje) u kvalitetu muzike koju stvaraju i nastupa na sceni kojom zadominiraju od samog pojavljivanja na njoj.
Mada je i sinoć bilo dovoljno samo da se pojave pa da dobiju ovacije merljive skandiranjem na utakmicama, i izborom pesama su zadovoljili kriterijume publike koja je odlično prihvatila setlistu.
Za početak su „Romantikom” udarili onako jako, muški, pravo u muškost, pa pesmom „Oni dolaze” upozorili na uhode sa svih strane koje možemo pobediti samo ako budemo kao u sledećoj pesmi – neustrašivi („Neustrašivi”). I to je već bilo dovoljno za prve ovacije i razmrdavanje mase.
Za, kako je najavila Remi, one radikalne, usledila je himna onima koji su u svojim ličnim snagama jači od nas („Bolji si”), a odmah za njom i misao da je sve što imamo tuđe osim nas samih i onoga što nosimo u sebi („Sve je moje tuđe”).
Strasti su poprilično uzavrele uz ljubavni zanos iz „Vertiga” i pesmu „Ništa” o izneverenim očekivanjima i izdaji jer je ljubav najjači okidači i pokretač svega.
Svetlosni efekti, koji su upotpunili svaku pesmu, pojačali su dojam da u životu više nema sigurnosti („Nema ga”) i da moramo da zaljuljamo brod („Ljuljaj brod”) i odvojimo žito od kukolja u ovom našem pokvarenom društvu („Priroda i društvo”).
Želja za ljubavlju i nežnošću preovladala je u ljubavnom bloku te su nas pesme „Opet je kiša”, „101 razlog”, „Crveno” i „Tijelo pamti” hipnotisale svojim emocijama i njihovom žestinom.
Emotivni blok nas je raznežio, pa sledeći uzburkao uz reske zvuke gitara koje su pržile uz pesmu „Sama” i poruku da sami znamo šta je najbolje za nas. Da narod „hoće standard, hoće lovu, hoće živit, hoće sve“ („Priroda i društvo“) svi su pozitivno odreagovali, odobrili i horski pevali.
Ekstra ekskluziva i novi singl „Hej, sanjalice“ dobio je odličnu ocenu od publike koja je nakon đuskanja uz njega otplesala „Male stvari“ i odrepovala sa Shotom u bitpoks maniru pojedine deonice. U četiri minuta do ponoći zatrebalo je nešto glasno da nas izbavi i otrgne od svih naših strahova („Nešto glasno“) koje je trajalo do pet sekundi do ponoći i odbrojavanja.
Ali, kraja tu nije bilo jer, po svemu sudeći, svi su bili tu zbog njih, a ne još jednog dočeka u nizu. Pesmama otpevanim posle zatraženog bisa („Malena”, „Prokleta ljubav” i „Goli i bosi”) samo su potvrdilu tu pretpostavku.
Ako se po svirci godina poznaje, u ovoj novoj imaćemo itekako o čemu da razmišljamo: sva pozitivna i energična, harizmatična i duhovita, bolno iskrena i ogoljena, emotivna, ali jaka i nepobediva, nesvakidašnja i neustrašiva, ona elementarna sila koja ljulja brod „dok sve loše van ne ispadne” uzburkaće i naše izbore, misli i osećanja.
Elemental nam je za svojih 20 godina postojanja dao 101 razlog protiv i 1 razlog za; na nama je da sledimo njihov put i u godini koja počinje nađemo ono svoje „za” za koje vredi živeti, postojati i trajati…
Samo živimo iz dana u dan, i svaki san davno nestao je, izbrisan
Koga da pitam, brate, ko će mi dat odgovore, reci bilo šta osim da je moglo biti gore.
(Iz dana u dan)
Nataša Pudar
