Petnaesti rođendan novosadskog brenda i jednog od sve popularnijih evropskih festivala iz godine u godinu, EXIT-a, završen je u ponedeljak ujutru na Petrovaradinskoj tvrđavi. I ove godine dosegli su se rekordi, otvorile su se neke nove teme, saradnje i baš kako smo i navikli, pre svega smo se sjajno proveli.
Od četvrtka, 9. jula, kada je festival otvoren, do nedelje 13. jula kroz kapije festivala prošlo je 190.000 ljudi, što je rekord u ovoj deceniji, kako su rekli organizatori. Bila je ovo još jedna noć odličnog zvuka, ali krenimo redom.
Program ove poslednje večeri počeo je na Future Shock bini nastupom mladog pančevačkog sastava Raskid 13. Ako uzmemo u obzir da je u to vreme sunce još uvek sijalo, da je bilo toplo, ali i da je u tom momentu Đoković protiv Federera igrao finale Vimbldona (Đoković ga je pocepao kao svinja mastan džak 🙂 ) cifra od oko 70-tak ljudi koji su prisustvovali njihovom nastupu je zaista velika. Ovaj bend je neverovatnom brzinom postao zanimljiv kako medijima tako i publici i nije ni malo iznenađenje što su se ove godine našli i na bini Exit festivala. A kako su članovi benda muzičari koji iza sebe već imaju muzički staž, sasvim je očekivano da budu dobri, maštoviti i da izgrade vrlo brzo svoj pečat. Tako su i ovom prilikom pokazali da su odličan bend sa sjajnim zvukom i da od njih možemo i treba da očekujemo mnogo.
Nakon Raskida otrčala sam na Main gde su od 20h nastupali bardovi novosadske rock scene, Love Hunters. Pred oko 300 posetilaca Love Huntersi su nas proveli kroz nezaboravne hitove tokom dugogodišnje karijere. Iako je fontmen Mumin prilično statičan na bini (i to je ok) moram priznati da im ovako velika bina odlično stoji! Potpuno moćno deluju, ali i zvuče. Žao mi je što su bendovi poput njih i Goblina dobili termin ovako rano, ali ok… Razumemo da je naspram svetskih zvezda koje su svirale na ovoj bini, ovaj termin bio jedini moguć. Ali eto, možda jednog dana i oni budu svetske zvezde. Nikad se ne zna 🙂
Nakon male pauze u press centru i jaaaaako udobnih fotelja Jack Daniels backstage-a, gde je koleginca Ivana saznala zašto Jack nije burbon nego viski i prenela mi to saznanje, otišli smo na Explosive gde se spremao da nastupi šidski bend Putrid Blood. I kako su se samo spremili 🙂 Svojih 50 min ispred cirka 300 ljudi, možda i malo preko toga, ovi momci su iskoristili i napravili potpuni lom! Sve je prštalo, gitare su cepale, vokali perfektno uklopljeni su dizali adrenalin na najveću moguću razinu. Oni su toliko dali od sebe, da to nije moglo ostati neprimećeno jer su zarazili sve nas koji smo ih gledali. Iskreno se nadam da je među publikom bilo i onih koji sve ovo doživljavaju kao biznis, jer reakcija publike koju su ovi momci izazvali, zaslužuje mnogo više zakazanih koncerata tokom jedne godine. A da se ne bih rasplinjavala, Putrid Blood razvalili!
Posle euforije kojom su me zarazili Šiđani, pretrčali smo preko do Future Shock bine gde je svirao novosadski sastav Proleće. Ovaj bend je sasvim očekivano privukao veliki broj ljudi, pa je prostor ispred bine bio pun. Nastup na Exitu pamtiće dugo sigurno jer je atmosfera bila perfektna. Nekako, domaćinska 🙂 Proleće svakim nastupom sve više me kupi i sve bolje zvuči. Petnaestak minuta pred kraj koncerta otišla sam na Fusion binu sa osećajem radosti što ću ovaj bend uskoro ponovo slušati i to na Ratkovačkoj gitarijadi.
A na Fusionu, perfetkna atomosfera za zaljubljene, a i one koji vole nešto mekši zvuk od onog koji sam slušala od početka večeri. Ničim izazvan je lomio ženska srca pesmama i svojim izgledom. Visoki, lepi, divno pevaju, odlično sviraju…. Ja ne znam šta više od toga jednoj ženi treba! 🙂 Ali ja ću se ipak osvrnuti malo više na sam koncert. Iako je atmosfera bila cakum pakum, iako ih je slušala gomila ljudi (bilo puno), ne mogu reći da ja ovo bilo njihovo najbolje izdanje. Ali ne zbog njih samih, nego zbog tonca. Bili su prilično tihi, i to automatski ne daje pravu sliku benda. A ovaj bend sam slušala u raznim prostorima i raznim varijantama i znam da oni, kad ih tonac namesti kako treba, zvuče savršeno i da prenose jednu neverovatnu energiju zadovoljstva i sreće. Nisam to ove večeri osetila kao što je to bio slučaj na prethodnim koncertima. Srećom, publici je bilo dovoljno to što su tu i što pevaju njima omiljene pesme, da bi se maksimalno prepustili uživanju i zajedno sa njima pevali. Ničim izazvan može apsolutno da bude zadovoljan nastupom na Exitu, jer su i uz male nedostatke videli da su sada već ozbiljne zvezde jer je publika sve pesme pevala sa njima i velikim aplauzima i povicima pozdravljala ih. Napomena, u to vreme na Main-u su nastupali Faithless, a Fusion je bio pun. Da, Ničim izazvan su zvezde zasluženo!
Što se mene tiče, to je bilo to. Ja se sa Fusiona nisam pomerila jer četiri dana i četiri noći su me stigle i ja nisam imala snage više da se pomerim. Na moju sreću, tu na Fusionu je bilo, pa skoro sve, što me zanima. Capital Cities i Faithless nisam gledala jer nisam previše zainteresovana za njihov zvuk, iako ne osporavam njihovu veličinu, njihov rad i njihove hitove. Kao što ste mogli da pročitate na sto strana, bilo je prepuno, ljudi su uživali, svi su oduševljeni i veoma mi je drago zbog svih njih. Kako sam i sama pročitala, direktor festivala zaprosio je svoju devojku pred ko zna koliko hiljada ljudi, ona je pristala i ja ću iskoristiti ovu priliku da im iskreno čestitam na tome i poželim puno sreće i što više Exit beba 🙂
Na Fusionu nešto malo nakon 1 sat, na binu su izašli Grobovlasnici doterani u crno-bele kombinacije, a odmah za njima i Kolja, u samo crnoj kombinaciji. Prvi put sam ih slušala uživo i znala sam, s obzirom na priče kolega koji su ih slušali, da ću biti oduševljena. Kolja i Grobovlasnici su postali kultni bend i pre nego što su odsvirali svoj prvi koncert. A bilo bi nestvarno očekivati bilo šta manje od toga s obzirom da bend čine vrhunski muzičari koje predvodi legenda našeg glumišta, čuveni Nikola Pejaković Kolja. Beskrajno šarmantni odaju neku opuštenost sa bine. Gledajući ih i slušajući, ako i ne volite blues, nema trika da ga ne zavolite. Oni nisu samo blues, ali svakako osnova njihove muzike to jeste. Šta reći za čoveka poput Kolje? Zabavan, divan, ali pre svega pevač par excellance jer taj glas vas naježi od glave do pete. Prisustvovati takvom koncertu je čast i privilegija. Hvala Exitu što su ih doveli u naš grad i što smo imali prilike da prikažemo strancima ovo blago.
Nakon Kolje, na binu je izašao Rambo Amadeus. Rambo odavno nije onaj Rambo iz osamdesetih i devedesetih godina u muzičkom smislu, ali i dalje je onaj Rambo od kog smo navikli da nas dobro nasmeje i zabavi. Pre nego smo i čuli prvu pesmu, Rambo je dobrih 20 minuta, ako ne i više improvizovao na bini sa svojim bendom, predstavljajući ih uz iscrpna objašnjena. Mešao je pesme, igrao se, ali publika koja voli Ramba na sve je navikla i kao i uvek, uživala u njegovim igrarijama na bini. Za moj ukus ovaj nastup se rasplinuo u duge monologe ispraćene muzikom u pozadini, što nakon žestoke i adrenalinske svirke Kolje i Grobovlasnika baš mi i nije previše prijalo. Ali to je Rambo, i navikli smo od njega na razne varijante, i njemu je sve oprošteno.
Bilo je 4 sata i 20 minuta kada je Hladno pivo izašlo na binu, a Fusion je bio krcat! Ovo je definitivno bio najposećeniji koncert Fusion-a ove godine, a koliko sam uspela da vidim, čini mi se da su za malo oborili rekord koji je Dubioza kolektiv pre neku godinu postavila na ovoj bini. I bilo je fascinantno. Svi smo bili premoreni, ali niko nije posustao i svi smo uspešno dočekali Hladno pivo i na spektakularan način se oprostili od ovogodišenjg Exita. Mile je vidno zadovoljan i oduševljen količinom publike u te sitne sate pozdravio ih sa „Dobro jutro“. Podsetio se da su jednom u karijeri samo imali situaciju kada su rekli dobar dan, uvek dobro veče, ali nikada dobro jutro. Rekao je da će minimalno pričati kako bi uživali uz što više muzike i tako je bilo. Nešto malo više od sat vremena publika je bila u transu, pevali su svaku pesmu zajedno sa njima, a kako i ne bi kada je Hladno pivo bend čija je svaka pesma hit. Odsvirali su pa skoro sve svoje ultra giga mega hitove, ali i nekoliko njih sa novog albuma „Dan zatvorenih vrata“. Ekipa koja je vodila računa da sve na Fusionu bude kako treba i na vreme, odlično je tempirala momenat jer se za vreme izvođenja pesme „Samo za taj osjećaj“ naspram bine pojavilo sunce i taj momenat je bio jedan od onih koji se pamti i koji pruža „taj osećaj“.
Hladno pivo nas je pozdravilo i zahvalilo se na tome što smo izdržali i podržali ih u rane jutarnje sate, a mi smo nekako ostali tužni. Stajali smo tu i dalje. Bilo je oko pola 6 kada smo se jedva naterali da krenemo kući. Ti momenti, ma koliko kukali svih prethodnih dana koliko nam je naporno, uvek su tužni i sve ranije što nam je smetalo zaboravimo jer, svi mi volimo muziku svim srcem.
Što se kompletnog festivala tiče, vidno je stavljen akcenat na „modernu muziku“, na malo više elektronike nego živog tona. Organizatori su pokazali da imaju sluh i osećaj za mladost, i da ono što mlade najviše zanima jeste takav zvuk. Iskreno bilo je fenomalnih sviračkih bendova, ali uvek čemo se žaliti da ih je malo i apelovati da ih bude još više 🙂 Ono što ponovo moramo da istaknemo, a upućeno je organizaotirma je da obezbede novinarima prolaz pored Main-a koji već postoji jer i naša ažurnost često sprečena nemogućnošću prolaza kroz isti jer kroz Main u nekim momentima uopšte ne možemo da se probijemo do press centra, pogotovo ako nosimo foto aparat! Poznato je da je novinarima luksuz doći 20 minuta ili pola sata ranije i zauzeti mesto da bi se uopšte nešto i videlo, jer mi se trudimo da ispratimo što više bendova i nastupa na što više bina, pa često jurcamo kao blesavi gore dole, i mnooogo vremena izgubimo probijajući se kroz gužvu ispred glavne bine. Nadam se da će za sledeću godinu izaći nam u susret i time nam olakšati posao.
Kao i prethodnih godina, i ovo izdanje Exita je bilo puno propratnih dešavanja, raznih zabavnih bina poput karaoke bine, latino bine, Silent diska, tobogana pored As Fm bine koji je bio novina, kao i mini skejt staze pored Future Shock bine. Za svakoga po nešto 🙂 Meni će ostati u osećanju po sjajnim koncertima Goblina, Motorhead-a, John Newmana koji mi je potpuno iznenađenje, riječkog sastava Jonathan,Putrid Blood-a, Kolje i Grobovlasnika, izlaska sunca uz Hladno pivo, sjajnog društva koje su mi pravile Ivy i Maja, ali i velikom broju dragih ljudi koje sam srela.
Exit Avantura se sutra nastavlja u Budvi. Ako smo imali ovakav Exit ovde kod nas, u Budvi vas onda sigurno čeka fenomenalan provod pa ne časite časa nego pravac svi na plažu Jaz. Mene put vodi na drugu stranu, pa se od Exita ovde opraštam. Unapred se radujem sledećem izdanju.
Vidimo se na Exitu 2016!
Andrea Magazin
Foto: Petar Gavrilović
