Nije tajna da su Nikola Pejaković Kolja i Grobovlasnici gotovo svuda rado viđeni gosti, ali nekako uvek se čini da između dva njihova nastupa prođe dosta vremena. Ne zbog toga što retko nastupaju, nego što se njihova publika brzo uželi te doze domaćeg bluza.
Nikola Pejaković je nedavno dobio nagradu za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici, pa je nedeljni koncert bila prilika da se još jednom uverimo da je nagrada više nego zasluženo otišla Kolji.
Koncert je održan u nedelju 5. Juna u SKC-u Fabrika. Iako deluje da je malo čudan termin i zašto baš svirka pred sam kraj nedelje, zapravo se pokazalo da je to imalo posebnu draž i užitak neke intimne atmosfere, a muzika Grobovlasnika se najbolje konzumira u takvim uslovima.
U jednom trenutku imate utisak da bend svira samo vama i vašim prijateljima, a onda se okrenete oko sebe i vidite punu halu koja horski peva i odjednom kao da ste na prepunom stadionu.
Od početka do kraja koncerta publika je sve pesme pevala u glas, “B.J. Bluz”, “Mladoženja”, “Zulu uštipci” su odjekivali halom da je u više navrata i sam Kolja mogao da odmori glasne žice.
Primetilo se da je publika predugo iščekivala ovaj koncert. Podatak koji me je šokirao jeste da su Grobovlasnici poslednji koncert u Novom Sadu imali pre “onoga”. Neće ni da izgovorim, ali znate sigurno onaj period kada smo bili zaključani zbog tamo nekog virusa.
Pesma sa novog albuma sam sada čuo po prvi put i imao bih samo jednu zamerku – na repertoaru se nije našla mnogima omiljenu pesmu sa tog albuma “Život je san”. Ali nema veze, neka to onda ostane za sledeće druženje.
“Grobovlasnici” sada nemate izgovor… Predugo smo vas čekali, dve godine je zaista puno. Sada nema pandemije pa mozete da nam dolazite i češće, novosadska publika vas već čeka.
Više fotografija sa koncerta pogledajte ovde.
Miljan Stojmenović
Foto: Miloš Spasić
