Nije bilo dileme gde provesti petak veče, samo što je to iziskivalo dobru organizaciju oko dolaska u Zemun i povratka u Novi Sad, ali uz pomoć divnih prijatelja i jaku volju da se baterije napune pozitivnom energijom sve prepreke su savladane.
U zemunskom klubu „Fest“ u petak, 24. oktobra, nastupali su Hornsman Coyote & Soulcraft i njihovi gosti, banjalučki bend Sopot.
Ovaj događaj najavljen je kao promocija vinilnog izdanja albuma koji je Nemanja Kojić snimio sa bendom Soulcraft i objavio polovinom marta ove godine za Ammonite Records koji su oni već uspešno promovisali, a u međuvremenu i gostovali i na Sziget festivalu u avgustu ove godine kao jedini izvođači iz Srbije na „Europe“ bini. Ploče su na žalost ostale na carini pa će publika sačekati da obogati svoju vinil kolekciju, ali bilo je CD-ova tako da ko je želeo mogao je da pribavi svoj primerak albuma.
Ja sam prvi put slušala uživo ovu ekipu odličnih muzičara koji iznova dokazuju da reggae zvuk nema granica, nije rezervisan samo za Jamajčane i nepresušni je izvor pozitivnih vibracija i neke posebne energije. Ta energija je jako dobro iskanalisana i podupreta odličnim zvukom benda Soulcraft.
Punoću i specifičnost muzici koju su zajedno stvorili Nemanja i Soulcraft daju tromboni, a sama ličnost Hornsman Coyote-a je pečat koji garantuje kvalitet. Njegova bogata karijera je doprinela tome da bude autoritet na ovim prostorima što se tiče reggae muzike. To se sinoć moglo osetiti u uzajamnom nesebičnom deljenju ideja i emocija između njih na bini i nas u publici. Tokom nastupa imali su i specijalnog gosta sa Jamajke koji je otpevao jednu pesmu sa njima.
Nastup su počeli nešto malo pre ponoći i završili ga nakon skoro devedeset minuta uz ovacije i traženja bisa koji, naravno, nije izostao.
Po završetku ove odlične svirke usledila je još jedna energetska bomba, banjalučki bend Sopot, koji malim, ali sigurnim koracima gradi armiju fanova u Srbiji. Pre svega moram da primetim da je publika maksimalno ispoštovala Sopot i ostala do kraja iako je vidno bilo da ne poznaju njihov rad, ali po rekacijama se može zaključiti da im se svidelo ono što Sopot predstavlja kroz svoju muziku i tekstove.
Iako vidno umorni nakon višečasovnog snimanja u studiju emisije „Bunt“, po izlasku na binu taj umor je nestao i potrudili su se da opravdaju status specijalnih gostiju kao veliki prijatelji Nemanje Kojića sa kojim su i sarađivali i snimili određeni broj pesama, a Nemanja im se u jednoj, „Jesmo kako nismo“, pridružio na bini.
Sopotova pesma “Izvor” kaže: “sve što tražim već u meni je”, i jeste, samo je nekad potrebno da te neko podseti i izvuče to iz tebe na površinu, a muzika je uvek najbolji način za to.
Rezultat svega ovoga gore napisanog je da sam kući otišla prezadovoljna i presrećna što ću već u decembru na NS Koncertu godine moći da uz ove iste izvođače proživim svu tu pozitivu koju nosi muzika i sama pojava na bini Hornsman Coyote-a, bendova Soulcraft i Sopot.
Ivana Jovanović
