U prostorijama Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, u periodu od 23. do 25. oktobra održan je 19. po redu Međunarodni vedeo festival –Videomedeja. U okviru takmičarskog programa, na ovogodišnjoj Videomedeji predstavljena su 54 video rada, 8 medijskih instalacija i 11 diplomskih filmova. Stručni žiri su činili: Mihailo Ristić iz Srbije, Maja Bogojević iz Crne Gore i Damjan Mol iz Pensilvanije.
Ove godine je na festival pristiglo je preko 1500 prijava iz pedeset različitih zemalja od kojih su izabrani su najbolji. Filmovi su bili prikazani u okviru tri selekcije: „Medijske instalacije“, „Projekcije“ i „Lunartis“. Dok su projekcije dela filmskih entuzijasta širom sveta , „Lunartis“ je selekcija koja prikazuje filmove najboljih studenata filmskih škola.
Nagradu za najbolji video rad „Sfinga“ dobio je Bjorn Melhaus za delo „Sloboda i nezavisnost“. Ovo nije klasičan film već video koji obuhvata širok raspon medija i krši pravila ustaljene filmske estetike. Nagradu za najbolju medijsku instalaciju „Bogdanka Poznanović“ otišla je u ruke Michael Takea Magrudera za instalaciju „A new Jerusalim“, što je bilo očekivano jer je ovo bila posebna eksluziva festivala. Ovakva vrsta instalacije biće dostupna u Srbiji tek od sledeće godine. Nagrada „Lunartis” za najbolji studentski rad dodeljena je Didaku Himenu za delo “Oscilacija” (Oscillation). Po rečima stručnog žirija “Delo je inovativno, maštovito i besprekorno satkano, sa oniričnim elementima koji su prikladno ukombinovan unutar same narativne strukture” .
Nagrada publike koja je glasala za filmove u selekciji ,,Lunartis’’ dodeljena je za film “Ona hoda” (She Walks) autorke Viktorie Visko iz Francuske.
U okviru takmičarskog programa, na ovogodišnjoj Videomedeji predstavljena su 54 video rada, 8 medijskih instalacija i 11 diplomskih filmova. Stručni žiri su činili: Mihailo Ristić iz Srbije, Maja Bogojević iz Crne Gore i Damjan Mol iz Pensilvanije. Ne znam da li zbog člana žirija ili nečeg drugog, filmovi nisu bili titlovani na srpski jezik. Sale u muzeju nisu idealne za puštanje filmova pa je zvuk u nekim momentima bio problematičan, a i tekst u kratkim formama može biti presudan, tako da bi organizatori trebalo da se pozabave ovim problemom do sledeće godine. Kada je reč o organizaciji, sve je bilo odlično organizovano, festival je počeo na vreme i ponuda filmova je bila zanimljiva i raznovrsna, kao i filmske škole širom planete.
Posećenost je bila izuzetno velika, naravno neki su i napuštali projekcije jer eksperimentalni filmovi nisu za svačiji ukus. Mogu da kažem iz svog ugla da i nisu bili toliko strašno “alternativni” filmovi koliko sam očekivala, mnogo su komumikativniji od onoga što sam videla na Cinema City-u ove godine. Publika Videomedeje su ljudi različitog uzrasta i interesovanja, nije klasična festivalska publika i to potvrđuje kvalitet festivala. Ulaz je bio besplatan i uz “Noć muzeja” eto povoda da bar dva puta godišnje posetite muzej.
Dragica Mačkić
