Pred nama je vikend koji će biti u znaku Goblina. Tri dana, tri koncerta u dva grada svakako je razlog da se porazgovara o svemu tome sa njima. Već u petak, 2. marta, Goblini će svirati u Novom Sadu u klubu SKCNS Fabrika, a zatim slede koncerti 3. i 4. marta u klubu SubBeerni centar u Beogradu.
Neposredno pred ove koncerte obradovali su publiku novim singlom “Jedan za sve”, a evo šta Vlada Kokotović, jedan od osnivača benda i basista, kaže o singlu i predstojećim nastupima.
Može li se reći da je naziv novog singla „Jedan za sve“ kao u ostalom i čitav njegov tekst, vaš moto koji vas drži na okupu sve ove godine?
Vlada: Pa jeste, ne kao moto, ta pesma se nametnula zbog cele situacije koja nam se desila početkom septembra. Zbog saobraćajne nesreće koju su dva člana našeg benda imala i jednostavno, to „svi za jednog, jedan za sve“ ta najjača rečenica našeg detinjstva, musketari, i ostalo, nekako nam se nametnula kao prava priča za tu situaciju. Jednostavno, ta pesma je više nas našla nego što smo je svesno uradili.
Pesma „Ima nas gomila“ može biti moto vaše publike? Imate vernu armiju koja vas prati na koncertima, putuje sa vama. Uz vas su mnoge generacije odrasle. Koliko vam to znači i da li vam je to jedan od motiva da budete aktivni?
Vlada: Svakako, kad prihvate tvoju pesmu tolike generacije, to znači. Konkretno, ta pesma je možda pisana našoj generaciji. Tada smo, devedesetih, svi šetali, pokušavali da posle tih odvratnih ratova promenimo nešto u našoj zemlji. Ta pesma je mnogo godina kasnije zaživela, kao, može se reći, himna nekih drugih generacija. Da, drago nam je svakako.
Publika je radosno dočekala vest da ste ponovo na okupu. Planirate li da koncertima obradujete i fanove u ostalim gradovima Srbije i regiona?
Vlada: Da, prvo što nam dolazi posle Novog Sada i Beograda je Čačak. Za kasnije zaista još uvek ne znam. Biće nešto u maju, a vezano za ove letnje festivale ne znamo još ništa. Golubu se završava ugovor tako da, u narednih par meseci će znati gde će da živi da bi mogao da isplanira neko vreme. Još uvek nismo potvrdili sve festivale na koje su nas zvali ili sa kojima smo u pregovorima.
Gde ćete nastupati u Čačku?
Vlada: U Srpskom pabu. Moram i reći zašto Srpski pab. Vlasnik Buco je zaista u toj situaciji koja nam se desila bio prvi čovek koji je, jer Čačak je najbliži tome, odmah upalio kola, krenuo prema Alenu i Leu i preuzeo Alena, Leo je već tada bio na putu za bolnicu. Našli smo se u Čačku i stvarno nam je pomogao mnogo.
Koncerti u Beogradu i Novom Sadu će biti koncepcijski različiti. Šta publika u SubBeernom Centru i Fabrici može da očekuje?
Vlada: Krenuću prvo od Novog Sada, pošto nam je on prvi. Novi Sad će otprilike biti presek ta dva koncerta. Prvi dan će biti onaj klasičan goblinski koncert, horsko pevanje od početka do kraja. Ljudi koji dolaze znaju kako izgledaju naši koncerti. Drugi dan ćemo svirati pesme koje nismo dugo svirali i imaćemo goste, brass sekciju koja će svirati pesme koje smo inače snimili s njima, neke smo malo preveli aranžmane, tako da, sigurno dobar deo koncerta sviraćemo sa kompletnom brass sekcijom. Mnogi ljudi to nisu čuli tako da mislim da će biti jako zanimljivo.
U Novom Sadu ste rado viđeni gosti, možete li izdvojiti neki od nastupa iz ovog grada koji vam je posebno drag?
Vlada: Bilo je zaista mnogo koncerata i što samostalnih, što ranih devedesetih. Svakako je Koncerat godine nešto čega se uvek rado sećamo. Kad kažem rado sećamo, pričam o Koncertu godine devedesetih kad smo kao mali bend polako nastupali, prvi put, drugi, pa treći i tako dalje. Meni lično, jedan od dražih koncerata je onaj na trgu za Ritam Evrope, to mi je baš drag koncert.
Staž od 26 godina je veoma lep. Kada se osvrnete na svoje početke, u kojoj meri ste se promenili vi, a u kojoj društvo u kom živimo i koje vam je uvek bilo izvor inspiracije?
Vlada: Ne znam koliko smo se promenili, svakako da smo ostarili, ugojili se i tako dalje. Kada su probe u pitanju, neka putovanja i neke priče su vrlo slične kao i prvog dana. Međutim, nažalost, ni društvo se nije promenilo, vratilo se na isto. Hajde, nismo gladni kao tih devedesetih i bar nas ne teraju u rat, ali i dalje to nije to. Živimo u zemlji koja je po mnogo čemu gora od one kad smo se mi borili dok smo bili mladi.
Upravo ste objavili novu pesmu, kada možemo da očekujemo i album?
Vlada: Pa ja se nadam evo, svi pitaju, kad je tu singl, da li je album blizu. Da se sve ovo nije desilo, svakako da bi mi negde dalje došli sa albumom, tako da, kažem, dosta stvari ovisi o tom novom Golubovom poslu. Ja se nadam da ćemo ove godine uspeti da ga privedemo kraju, a u toku sledeće ga snimiti i izdati. Zaista ne ovisi sve o nama, koliko o njegovom vremenu, jer jednostavno, moramo sesti i biti zajedno jedno petnaest, dvadeset dana da bi maltene taj skoro gotov album došao do kraja. Sad je negde na 70-80 posto.
Gramofon vraća na velika vrata, album „ReContra“ će biti dostupan i na vinilu. Imate li slične planove i sa novim albumom?
Vlada: Svakako, sad je trend izdavanja LP-ja, čak mislim da i naš prošli izdavač, Long Play, sprema izdanje ovog prošlog albuma, „Roba s greškom“ na vinilu. Verovatno, sve to ne ovisi o nama toliko, koliko o izdavačkim kućama.
Koje bendove volite privatno da slušate i da li biste sa nekim od njih sarađivali? Konkretno, znam da veoma cenite Iskaz, da li postoji mogućnost za neku zajedničku pesmu?
Vlada: Da, da, neka saradnja je u planu, čak mislim da će se u ova dva tri dana definisati. Ja Iskaz jako volim. Imam sina koji je osmi razred i on je prvi počeo da sluša Iskaz i onda sam i ja uz njega, bez obzira što to nije muzika kakvu mi sviramo. Zaista sam u Iskazu našao onako debelo svoj bend, debelo čujem Gobline u Iskazu. Ne mislim da nas kradu, bez obzira što je to krajnje druga forma, vidim taj neki stav i energiju koju smo mi imali i nadam se imamo i dan danas.
Postoji li neki od mlađih bendova koji vidite kao svoje naslednike sudeći po energiji ili bilo kojim drugim osobinama koje su vama važne?
Vlada: Ima brdo bendova. Pod broj jedan, da bi bili ozbiljan bend ne treba da budu naši naslednici, znači, ne mislim da smo mi jedini jedini, ne treba biti naslednik nikome. Ima zaista mnogo dobrih bendova. Evo, Neprijatelj prelazi zeku koji nije toliko više mlad bend… ne mogu sad svih da se setim. Gomila klinaca dobro svira. Mislim da je veći problem u toj nekoj novoj generaciji koja od te siline novog sa interneta ne želi da ode i čuje neki bend svoje generacije koji svira. Mi stariji možemo reći da na naše koncerte koliko toliko i dolaze. Mislim da dok publika ne dođe sebi i malo se ne promeni nešto i ne shvati koliko je bitno čuti nešto novo i podržavati bendove svoje generacije, da će im biti teško da bilo šta naprave veće ili sa većim brojem publike kao i da njihov ceo rad bude bolje promovisan i podržan.
Mina Erić
Foto: Ivana Jovanović
