Veliki Prezir osnovan je davne 1994. godine u Vrbasu. Nakon skoro dve decenije postojanja, frontmen Vladimir Kolarić Kole i ekipa okupljena oko njega rade punom parom i mogu se pohvaliti da su u ovom digitalnom dobu izdali EP na vinilu kojim su vrlo zadovoljni.
U jeku koncertne promocije EP izdanja “Svetlost i dim”, razgovarali smo sa Koletom o počecima, razvoju i trenutnom stanju i uspehu benda.
Remix: Kako bi u dve, tri rečenice opisao dve decenije postojanja benda? Da li je cilj ispunjen u odnosu na tu neku početnu ideju kada ste osnovali bend?
Kole: Nismo nikad imali baš zacrtane ciljeve, to sa muzikom je više bila potreba nego bilo šta drugo. I danas je tako. Nemam nikakvih očekivanja, niti bilo kakvu strategiju, petogodišnji plan ili nešto takvo. Muzikom se i dalje bavim iz čiste potrebe, zbog toga što to volim da radim i zato što mi to pričinjava ogromno zadovoljstvo. Uzbudjenje je isto kao i na početku, taj osećaj kada nastaje neka pesma je sasvim poseban i jednako obuzimajući kao i na početku.
Remix: Ima li naziv benda neku konotaciju usmerenu na vreme u kojem ste bend osnovali?
Kole: Naravno. Mi smo proveli dobar deo mladosti u jednoj potpuno nenormalnoj atmosferi, mnogi ljudi naše generacije imaju ozbiljne posledice od života u tom mraku u kom smo svi živeli. Veliki Prezir je nastao baš u to vreme, moralo je negde da se pobegne, kako god smo znali i umeli. Ja ozbiljno mislim da je muzika isceljujuća i da može da spasi čoveka, zabludelog, zalutalog…
Remix: Trenutno je aktuelna promocija EP izdanja „Svetlost i dim“ koji je objavila izdavačka kuća „Odličan hrčak“. Da li ste zadovoljni reakcijama publike na promo koncertima koje ste do sad imali?
Kole: Reakcije publike na koncertima su prevazišla naša očekivanja. Kao da su ljudi postali malo otvoreniji u odnosu na to što mi radimo. Mi se trudimo da na svakom koncertu damo bukvalno sve od sebe, do kraja. To ljudi prepoznaju, i veruju u ono što vide. Vrlo je jasno da nam je jako stalo, da necemo ništa da sakrijemo i da nema kompromisa. Uvek se ide do kraja, bez obzira na posledice.
Remix: EP je objavljen kao vinilno izdanje. Da li je to bila ideja benda ili izdavača?
Kole: Vinil je pre svega bila naša želja, što zbog toga što je to format koji je jednostavno neprevaziđen, što zbog smrti CD-a kao formata. Download je potpuno obesmislio postojanje istog.
Remix: Očekuje vas susret sa beogradskom publikom 15. marta u Domu omladine. Čini mi se da tamo imate uvek bolji odziv publike nego u manjim mestima. Šta se sprema Beograđanima sledećeg vikenda kao nagrada za vernost Velikom Preziru?
Kole: Želimo više nego ikad da pružimo sve što možemo. Mislim da smo u ovom trenutku možda i najspremniji u karijeri. Vrlo su emotivni ti koncerti u Beogradu i mi to jako cenimo. Sa velikim nestrpljenjem očekujem da koncert počne. Spremamo se i daćemo sve od sebe da publika ponese sa sobom ono što želimo da pružimo. Čista ljubav i poštovanje. Imaćemo i nekoliko dragih gostiju koji će nam se pridružiti na bini, i to je još jedan razlog zbog kojeg mislim da će ovaj koncert biti poseban.
Remix: Da li smatraš da je današnjim mladim bendovima lakše da formiraju svoju publiku jer je mnogo toga podređeno internetu, a toga nije bilo u ovoj meri kada ste vi počinjali?
Kole: Iskreno, ne znam. Internet danas ili televizija i radio nekada, mrtva trka… Mislim u stvari da je isto, samo su se okolnosti i načini promenili u skladu sa tehnologijom i vremenom.
Remix: Da li se sećaš kada ste imali prvu zvaničnu svirku?
Kole: Novi Sad. Dom Mladih, zima 1995. U pitanju je bio neki grupni koncert, nismo imali nikakvo izdanje, ja čak nisam imao ni gitaru koja radi, pa sam pozajmio. Sećam se da je bilo puno ljudi i da sam imao nenormalnu tremu, nisam znao gde da gledam pa sam se sakrio iza kose.
Remix: Kakav je bio osećaj kada ste u rukama imali svoje prvo zvanično izdanje „Veliki prezir“?
Kole: Uf, pa jako uzbudljivo osećanje… Ali se isto tako sećam pomalo gorkog osećaja jer mi se uopšte nije dopadalo kako to zvuči.
Remix: Da li je taj stepen uzbuđenje bio na istom nivou i sada kada je objavljena ploča „Svetlost i dim“?
Kole: A, ne. Sada je taj stepen radosti i zadovoljstva daleko veći, jer je u pitanju prava ploča, a i dopada mi se sve u vezi nje.
Remix: Šta će uslediti nakon beogradskog koncerta? Imate li u planu neku mini turneju po regionu recimo?
Kole: Svakako. Posle koncerta u Beogradu nastavljamo sa koncertima i kod nas i u regionu. Sviranje koncerata je nešto što nas najviše ispunjava i to je najlepši deo bavljenja muzikom.
Remix: Singl „Da“ se nalazi i na top listi poljskog radija „Kafana.fm“, a imali ste i nastup u Varšavi u januaru. Čini se da Poljaci jako vole bendove iz Srbije i da su svi ti koncerti bili posećeni, a bendovi su se vraćali kući puni utisaka. Kakvi su vaši utisci sa tog putovanja?
Kole: Varšava je bila pravo iznenađenje, proveli smo se fantastično i imali odličan koncert. Vrlo nas je iznenadila činjenica da oni poznaju naš rad i da uopšte znaju za nas. Vrlo su lepo reagovali i nosimo stvarno divne utiske iz Poljske. Sigurno će se desiti još nekoliko koncerata u Poljskoj tokom leta. Vrlo se radujem tim budućim koncertima tamo.
Remix: Hvala ti na izdvojenom vremenu. Želimo vam uspešan koncert u Beogradu, kao i u svim drugim mestima gde budete gostovali.
Kole: Hvala i vama.
Ivana Jovanović
