Poslednje dve večeri Arsenal festa, baš kao i prethodne dve, obećavale su mnogo pozitivnih vibracija i koncerata koje ćemo dugo pamtiti. Samim tim što su u pitanju bile dve večeri vikenda, sasvim očekivano prostor Kneževog arsenala na kom se festival održava, bio je čini mi se nikad puniji. Nikada nisam bila dobra u procenama koliko se ljudi nalazi na nekom mestu, ali sam prilično sigurna da je Arsenal bio blizu obaranja svog rekorda, a možda je i oboren ove godine.
Ako je sreda bila dan za nešto mlađu publiku, četvrtak za stare rokenrole, subota je definitivno bila za sve i svakoga. Na glavnoj bini veče je počelo magično uz sjajnog Nemanju Radulovića i njegov mnogoljudni orkestar Double Sense. Virtuoz na vilioni ove večeri publici je predstavio kompozicije sa aktuelnog albuma “Roots”, koji trenutno koncertno promoviše širom regije. Čuli smo posvetu velikanu Aleksandru Šišiću, pa “Makedonsko devojče”, zvuci čardaša… Svaka nova virtuoznost mamila je sve glasnije ovacije upućene zadovoljnom i zahvalnom muzičaru, pa je na oduševljenje publike, upriličen i bis.
Beogradski sindikat bio je bend koji je sledeći nastupio na glavnoj bini, što već pokazuje raznovrsnost programa i žanrova ove večeri. Suštinski vrlo neuklopljivo, ovo je bila smena na bini koja mi je jedina delovala nelogično i pitala sam se ko će od ova dva izvođača zakazati, kad je publika u pitanju. Mislila sam da će to biti BS, ali pogrešila sam. “Sistem te laže”, “Balada disidenta”, “Za sve moje ljude” i mnoge druge pesme, dovele su veliki broj publike na plato ispred glavne bine, koja je pevala iz grla zajedno sa njima.
Boje rokenrola ove večeri branio je bend Smak plus. Klasike večnog Smaka na svoj način su izneli potomci članova originalne postave, predvođeni Jovanom Pantićem koji već ima zavidno iskustvo stečeno kroz nastupe sa Smakom. Bez mnogo priče, nizale su se “Kad spavaš sam”, “Šumadijski bluz”, “Profesor”… Postava koja je nastala pod patronatom Radomira Mihailovića Točka i ostalih “Smakovaca” odmah je zadobila simpatije kragujevačke publike. Našlo se mesta i za novu numeru, ali je završnica bila rezervisana za klasike ovdašnjeg rokenrola, “Crnu damu”, “Daire” i “Satelit”.
I kada odslušate sav taj mix žanrova, jedino što može da vam ovo šareno veče dodatno učini potpuno savršenim je nastup majstora dobre svirke i dobrog provoda, benda Dubioza kolektiv. Ova mašina koja proizvodi tone hormona sreće od onog momenta kada kroči na binu, je sve što vam treba za kraj večeri. Možda bi bilo bolje da je ovim nastupom zatvoren program na glavnoj bini ove godine, jer nakon ludila koje oni naprave, sve ostalo je samo bleda slika muzike i zabave. Dubioza je nastupala na prvom Arsenal festu, nastupala je i na prvom festivalu održanom u regionu nakon korone, a to je Arsenal fest i Dubioza je u Kragujevcu na potpuno domaćem terenu.
Tu količinu sreće koju momci sa bine umeju da prenesu na publiku, ja ne umem da opišem. Možda je najtačnije ako kažem, kada Dubioza kolektiv nastupa, svi smo ludi! Ludi od sreće, od skakanja, pevanja, vrištanja… Kao i uvek, na njihovim nastupima publika ravnopravno učestvuje u koncertu, pa je tako nekoliko hiljada ljudi, između ostalog igralo takozvani bosanski tango, koji izgleda tako što svi zagrle onoga do sebe i zajedno skaču u ritmu. Bespotrebno je reći da su svi, ali bukvalno svi pevali od slova do slova svaku pesmu, pa čak i one koje imaju engleski tekst, svi su nešto mrmljali. Ne vredi, kad Dubioza svira, celo vaše biće poskakuje i peva. Voleli ih ili ne, kada se nađete na njihovom koncertu, nemoguće je ostati miran ili ne daj Bože neraspoložen. “USA”, “Kokuz”, “Rakija”, “Himna generacije”, “Kažu”, “Balkan funk” samo su neki od hitova koji su odjekivali Kneževim arsenalom. Žuto-crna ekipo, hvala vam na još jednom nezaboravnom koncertu!
Kada je program na Gardenu u pitanju, ovo veče nastupili su Sitzpinker, Darkshines, Artan Lili, Kendi, Filip Baloš, Bojana Vunturišević, Seun Kuti, Reyko i Marko Louis.
Već za vreme nastupa lokalnog benda Darkshines Garden je bio prilično ispunjen. Ove večeri predstavili su poslednji album “Predaj se” koji su objavili prošle godine. Ovo je jedan od bendova koji sa Arselom ima posebnu povezanost jer su nastupali na prvom izdanju i time započeli pisanje jedne lepe muzičke istorije grada u srcu Šumadije. Čvrst zvuk i fenomenalan glas Dušice Đurđević su bili dobitna kombinacija za odličnu uvertiru za petak veče.
Nakon njih nastupao je Artan Lili a za vreme njihove svirke kroz Garden više nije moglo da se prolazi. Bila je tolika gužva da su samo srećnici mogli mrdnuti dalje od mesta gde ih je koncert zatekao. Ali to nikome nije bio problem jer svi ti ljudi uživali u njihovom nastupu. Artan Lili je bend koji iz svirke u svirku zvuči sve bolje i moćnije. Nakon poslednjeg koncerta koji su održali relativno skoro u Novom Sadu, a koji je bio doslovno najbolji koji sam čula do tada, mislila sam da nije moguće bolje od toga. Ali Artani se takmiče sami sa sobom i pomeraju granice. Ko zna do kojih visina oni mogu da dođu ovim tempom.
Prepun Garden ostao je i za vreme nastupa novih mladih nada, Kendija i Filipa Baloša koji očigledno imaju već formiranu ozbiljnu bazu fanova koja je sa njima pevala zajedno sve pesme. To me ni ne iznenađuje jer ova mlada ekipa vrlo ozbiljno pristupa svom poslu i već su vrlo profesionalni. Sa velikom zainteresovanošću ispratiću dalji rad ova dva momka. Kendijev izlazak na binu izazvao je opštu euforiju, a istog dana objavio je i novi album te je, verujemo, razloga za obostranu sreću Kendija i publike bilo na pretek.
U Gardenu se publika smenjivala ali nikako smanjivala. Jedni su odlazili, drugi odlazili a atmosfera je ostajala ista, vrela! Sasvim očekivano, ništa manje uzbuđenje i oduševljenje publike izazvao je nastup Bojane Vunturišević, kao i njen silazak u publiku koja ju je sa oduševljenjem dočekala. Isto ovo bih mogla da napišem i za Marka Louisa koji je već dokazani majstor dobre svirke. Njegov nastup zatvorio je Garden treće festivalske večeri.
Četvrto, odnosno poslednje veče 13. Arsenal festa logički trebalo bi a bude i najbolje, po nekim tamo pravilima. Ali pravila su tu da se ruše te mogu zaključiti da je svako veče Arsenal festa ove godine bilo vredno pažnje.
Program glavne bine otvorio je u narodu omiljeni Kolja sa svojim Grobovlasnicima. Organizatori su vrlo iskusno stavili Kolju da nastupa prvi jer je to značilo da će već oko 20h publika sasvim sigurno biti na Kneževom arsenalu. Ove večeri Kolja nam je priredio neke novine. Osim Voje Aralice za gitarom i Ivana Aleksijevića Pančevca za klavijaturama koji su sa Koljom od njegovih samih početaka, na bini ove večeri videli smo i neka nova lica. Čuli smo i nove pesme koje je publika odlično prihvatila, a uživanje je bilo potpuno kada su se sa bine čule pesme “Da li da venem ili zrim”, “Užički heroin”, “Može malo sutra”…
Nakon Kolje na glavnoj bini nastupio je čovek koji gde god da se pojavi i u kom god gradu bivše Jugoslavije da nastupa, izaziva ogromno interesovanje. Njegovi koncerti nisu samo koncerti nego jedna kompletna priča. Gibonni je status jednog od najcenjenijeg muzičara stekao vrednim radom svakako, ali najviše divnim pesmama, kvalitetnim aranžmanima, uvek prijatnim pristupom publici i još mnogo čemu što njegovu ličnost ali i karijeru čine toliko divnom.
Uz uobičajenu produkciju i zvuk na svetskom nivou niz hitova koji su se pevali iz sveg glasa bio je nepregledan – “Činim pravu stvar“, “Dvije duše“, “Ne odustajem“, “Mirakul“, “Libar“… Zaslužen prostor dobile su i numere sa aktuelnog EP-ja “U po ure“, “ Lažu fotografije“, “Ko si, da si“… “Zlatne godine“ behu pečat na zvanični deo, a “Oprosti“ i “Tempera“ na bisu ukrasiše jedan od najspektakularnijih nastupa u istoriji ovog festivala. Specijalan gost bila je Maya Azucena koja je svojim božanskim glasom otpevala “Amazing grace” kao uvod u bis i pesmu “Oprosti” koju je otpevala zajedno sa njim.
Glasne žice su zatim „prepustile glavnu ulogu“ nogama, kukovima, jer je Parov Stelar, s svojom paletom muzičara i zvukova koje oni donose, napravio sjajnu žurku. Rasplesana publika se potpuno prepustila kombinaciji ritmova koji su udarali „u stomak“, moćne duvačke sekcije, sjajnih i muških i ženskih vokala…Euphorics & Edge MC te Pendulum DJ set do duboko u noć su održavali atmosferu baš onakvom kakva priliči završnici festivala.
A kada je program poslednje večeri na Gardenu u pitanju, za moj ukus bio je ubedljivo najbolji od svih večeri. Nastupali su: Monah, Proto Tip, Sharks Snakes & Planes, Built To Spill, Irish Stew, KBO!, Koza Mostra, Zoster i Atheist rap.
Monah je bend koji je pre samo nekoliko nedelja pobedio na ovogodišnjem Bunt Rock festivalu i samim tim dobio priliku da nastupa na Arsenal festu. Kvalitet koji su pokazali na takmičenju samo su potvrdili ovim nastupom te dokazali da su sasvim zasluženo pobedili. Osim dobrog zvuka, oni su vrlo atraktivni i vizuelno pa je njihov nastup izuzetno privlačan. Vrlo lako vas uvuku u svoj svet a onda je sve na vama, kako se snađete.
Sharksi su standardno dobri, uvek pruže neku posebnu dozu neobjašnjive energije koja, bar meni, nije nešto sa čime se često srećem. Oni su skup sjajnih muzičara koji znaju šta rade i njihovi live nastupi su nešto što bi trebalo da ispratite kad god imate priliku.
Irish Stew su rasplesali publiku i doneli, u Srbiji toliko voljeni zvuk Irske muzike, na binu Arsenal festa. Jednu od pesama otpevali su sa Mikijem Radojevićem, pevačem bendova Čovek Bez Sluha i Six Pack, a posebno emotivan momenat bio je kada su jednu pesmu posvetili Mikici Zdravkoviću. Od benda KBO! očekivano je bilo da napravi potpuni haos na Gardenu, što se i ostvarilo jer je Garden bukvalno prštao od energije koju su Vuja i njegov bend slali sa bine u publiku, a ona im se vraćala kao bumerang.
Onda je došao red da nastupi jedan od par bendova zbog kojih sam najviše i došla u Kragujevac.
U pitanju je grčki bend Koza Mostra, bend koji je svoj muzički pečat napravio miksajući stari grčki melos na moderan način, sa začinima balkanskog prizvuka. Ali i ne samo to. Koza Mostra je u osnovi ska/rock/punk bend sa primesama grčkog i balkanskog prizvuka. Oni su energični, melodični, a van bine su vrlo pristupačni. Ovo je jedna super vesela i zabavna šestorka koju od srca preporučujem da zapratite i ispratite čim budete u prilici. Ono što vam tvrdim je da uz njihovu muziku ne možete da mirujete. Poznato je koliko Srbi vole Grčku, njeno more ali i njihovu muziku. Da je tako znamo svi mi koji kada odemo na more čujemo naše pesme na grčkom jeziku. Ali malo sutra. Sve su to njihove pesme. Koza Mostra je vrlo drugačiji od onoga što smo navikli da slušamo u Grčkoj, pevaju većinski na grčkom ali i na engleskom jeziku. Ovo su pesme koje su izveli pred poludelom publikom na Arsenal festu koja je bez prestanka skakala i đuskala sa šarmantnim Grcima i tražila bis, ali bis na žalost nije bio moguć ovog puta, pa ih poslušajte na YT: “Don’t panic we’re on Titanic”, “Ti kano edo”, “Misirlou”, “Karagiozis”, “Bilio”, “Lianoxortaroudia”, pesma sa kojom su nastupili na Evroviziji pre 10 godina “Alcohol is free”, prezabavna “Me trela”, “Duj sandale” i “ Soura Kai mastoura”.
Nakon Grka bilo je još jedan nastup za moju dušu. Narednih sat vremena sa bine je publika mahnito pevala sa jednim od najkvalitetnijih bendova našeg regiona, mostarskim bendom Zoster. Ovaj bend ima toliko hitova da smo konstatovali na kafi jutro kasnije da bi mogli da naprave Zoster festival jer ono što najčešće imaju prilike da izvedu publici je malo i to baš baš malo. Pre par nedelja objavili su spot za novu pesmu “Mozak na pašnjak” koja će se naći na albumu čiji izlazak, kako su nam rekli, očekujemo svaki dan. Ovu pesmu uživo su izveli prvi put na Mostar festu dva dana ranije te je nastup u Kragujevcu bilo njeno drugo izvođenje uživo. Ne znam šta jednom bendu više treba od činjenice da ceo festival peva sa tobom od reči do reči pesmu koju si tek objavio. Ne može to svako. Čuli smo i pesme “Čovjek želi da je ptica”, “Čovjek zvani činjenica” i “Kuda idu svi ti ljudi kada umru” koje će se takođe naći na novom albumu. Ne mogu a da se ne pohvalim i kažem da je ekipa Remikx Press-a imala priliku da presluša novi album. Sve što možemo da vam kažemo je da ćete uživati u jednom novom, neodoljivom Zosteru. Ovaj, kao i svi njihovi koncerti bili su savršeni, hipnotišući, ekstazični…
I za kraj, šta može bolje od jednih, jedinih, neponovljivih članova benda Atheist rap. Naši Novosađani, zatvorili su ovogodišnji program Gardena na Arsenal festu. Atheisti su imali veoma nezahvalan termin, svoj nastup započeli su tačno u 2.45h što teško pada i onim najluđim i najenergičnijim izvođačima. Ali ove “stare kuke” nisu poklekle pred izazovom. Njihov nastup bio je potpuno očekivano prepun šale, komike i dobre svirke. Publika je to znala i ostala na Gardenu do ranih jutarnjih časova i prvih stidljivih probijanja sunčevih zraka. Ove noći, samo za prepun Garden izveli su sve same hitove, što naravno nije ni malo teško jer je njihova karijera prepuna hitova za sva vremena. Zadovoljna publika pozdravila je aplauzom i povicima Ateiste ali i organizatore koji su Kragujevčanima i njihovim gostima priredili četiri dana sjajnog provoda i gomilu dobre i kvalitetne muzike.
Šta drugo da kažem za kraj nego da od Arsenal festa očekujem da sledeće godine nadmaše sami sebe i pomere lestvicu još jedno mesto više. Ono čemu se nadam je da neće nikada izgubiti sebe i ono što su danas. Nadam se da će ostati dosledni onome kako je Mikica video ovaj festival, jer kako nam je Lune, bubnjar benda ČBS i Mikicin veliki prijatelj na odlasku sa festivala rekao “Hvala vam što ste bili tu, prvo zbog Mikice, a onda i svih nas ostalih, jer on je tu, gleda nas”.
Mikice, nadam se da si zadovoljan.
A mi se vidimo na sledećem, 14. Arsenal festu sa sigurna sam sjajnim programom koji će nam organizatori pripremiti.
Snimke i dodatne fotografije sa festivala možete naći na našim Instagram i Tik Tok nalozima.
Andrea Magazin
Foto: Ivana Jovanović
