Festival “U svetu postoji jedno carstvo u njemu caruje drugarstvo” je održan 24. i 25. novembra u prostorijama dvorca Eđšeg u Novom Sadu.
Ovaj dvodnevni festival je okupio članove plesnog Udruženja Gruv iz Novog Sada, decu iz novosadskog Svratišta i Dečijeg sela iz Sremske Kamenice.
Prvog dana festivala su članovi plesnog udruženja Gruv izveli savremeni pozorišni performans kroz kombinaciju plesnih pokreta i poezije napisane od strane dece iz Dečijeg sela.
Nakon uvodnog obraćanja Vesne Pašćanović, osnivača plesnog udruženja Gruv, oko 20 časova, subotnji performans je otvoren čitanjem pesme devojčice iz Dečijeg sela od strane autorke pesme.
Usledilo je čitanje pezije uz dozu apstrakcije, pri čemu je jedna od performerki čitala, a druge su plesale stvorivši pravu pozorišnu atmosferu u dvorcu Eđšeg.
“Plavi zec… Kamp bi se zvao plavi zec… Šator… Nešto ružno…”, čitala bi jedna od izvođačica.
Pokreti plesača su bili neuobičajeni, jer se nisu mogli podvesti pod standardnu koreografiju. Sve učesnice na sceni su plesale uz neki svoj unutrašnji ritam, jer muzike nije bilo. Kombinacija tišine, slika nastale telom i poezija proizašla iz dubine duše nije mogla posetioce da ostavi ravnodušnim.
Svakom izvođenju savremenog plesa i performansa je prethodilo čitanje pozije od strane njenih autora. Tinejdžeri, naizgled stidljivi, su svoje stihove izneli tako da svaka reč prostruji kroz kožu posetilaca.
Kroz dvorac su odjekivale reči: “Želim podršku. Ne želim prošlost… Ljuti me što ljudi neće da pomognu jedni drugima…” koje je jedna od članica plesnog udruženja Gruv čitala u turskom sedu po sredini podijuma, dok su ostale plesale oko nje. Stvorio se jedan vrtlog raznih pokreta, praćen težinom ovog literarnog dela.
Prisutna deca su iščitala svoju poeziju, a neki su je i otpevali praćenim beatbox ritmom svojih drugara.
Ovaj prvi dan festivala je bio koncipiran da se svi pristuni druže sa decom iz novosadskog Svratišta i Dečijeg sela iz Sremske Kamenice uz muziku, ples i zakusku. Naziv dvorca Eđšeg (prevod: Jedinstvo) je bio pravi izbor za mesto održavanja festivala.
Drugi dan festivala je počeo petnaest minuta kasnije od planiranog. Sva mesta u publici su bila popunjena, te je performans započet izvođenjem brejkdensa članova plesnog udruženja Gruv.
Nakon te tačke, scenu je, u vidu šetnje kroz prostor, zauzelo desetak devojaka. Dinamika kretanja se menjala, od sporije ka bržoj, od približavanja jedna drugoj, do odvajanja do maksimalne tačke u prostoru… Pokreti, koji su usledili su bili neuobičajeni. Svaka se kretala na neki svoj način, koji se nije činio prirodnim. Delovalo je kao da se svaka kreće protiv svoje unutrašnje volje. Muzike i dalje nije bilo. Nakon razbijanja tok abnormalnog kretanja, sve izvođačice su stale u liniju, te su prilikom kretanja napred- nazad, ispuštale neartikulisane zvukove i na taj način stvarale jednu muzičku kompoziciju svojstvenu samo ovoj izvedbi. Tišina je opet zavladala, a performans je ličio na skup plesača, koji stvaraju eho pokreta. Opuštajuća muzika je konačno obuzela prostor, te su plesačice uz izvanredne pokrete, svaka za sebe, a podjednako i u savršenom zajedništvu, otplesale sa scene.
Ovaj festival je imao zadatak interakcije novosadskih plesača, dece iz novosadskog Svratišta i dece iz Dečijeg sela. Muzika, poezija, umetnost, druženje i razumevanje. Sve na jednom mestu.
Po svemu sudeći zadatak ovog festivala je ispunjen, a savremeni ples i performans itekako ima svoju publiku u Novom Sadu.
Festival je podržan od strane Grada Novog Sada i Gradske uprave za sport i omladinu.
Ana Ilić
Foto: Plesno udruženje Groove
