Sinoć je u dvorištu Kulturnog centra Kikinda završeno treće izdanje Kikindskog Omladinskog Festivala KOF 2014.
Prvog dana festivala, 25. jula, nastupali su pančevački Iskaz, beogradski SMF, kikindski bend Teatar i The Socks iz Velike Plane. Kako prve večeri nismo bili u mogućnosti da posetimo Kikindu, prepričaćemo vam kako je bilo druge večeri kada su nastupali Zion Crew, Sopot, Bad Copy i Dreadkillaz, kikindski drumnbass dj-evi.
Svoje snage i ovog puta udružili smo sa Udruženjem Prevent, te su brige oko prevoza i mirne vozačke ruke za ovo putovanje bile nepotrebne. Put do Kikinde i nije tako dugačak kao što sam očekivala (ovo je bila moja prva poseta Kikindi), ali će sigurno ostati dugo u mom sećanju jer je „bubreg road“, kako sam ga u šali dok smo se vraćali prozvala, bio rupičastiji od maminog heklanog stolnjaka, a to je rad davnih osamdesetih, što znači cvet na cvetu, tj. rupa na rupi! A kad nije bilo rupa, onda je bio ceo karavan grbavih kamila, grba na grbi. Preživeli smo i to. Koliko god da su mi unutrašnji organi igrali ping pong ja sam se ludo provela jer ona stara izreka još jednom je imala smisla, nije bitno gde si (dodaću i kuda ideš) nego s kim si. A to s kim si, uvek vadi stvar!
Nego….Kikndski Omladinski Festival. Na prvi pogled dvorište Kulturnog centra Kikinda izgledalo mi je malo, ali posle su mi rekli da je sasvim ok. Priznajem, loš sam procenitelj uvek bila. Nikada ne mogu da procenim takve stvari niti koliko otprilike ima ljudi. Tako da iskrena da vam budem, nemam pojma koliko je sinoć bilo ljudi, ali je bio potpuni krkljanac. Što znači, i više nego dovoljno. Sa drugarima iz Preventa smestili smo se u donji deo dvorišta gde su oni razvukli svoju igricu „Ne radi se, čoveče“ koju promovišu širom naše lepe Vojvodine. Odmah da vam kažem, ta igrica je takva zaraza….bila je apsolutni hit večeri. Ljudi su se celo veče smenjivali i igrali, a što je meni najdraže bilo videti, toliko su se zabavljali i smejali da sam prosto i ja bila srećna gledajući ih. U prilog tome slika dole. 🙂
Mi smo stigli malo pre tonske probe Sopota, a meni je to značilo „jeeee, još malo njihove zarazne muzike i pre same svirke“. Ali ubrzo nakon toga, moja druga Remix polovina Ivana i ja, prošetali smo centrom Kikinde, red je da vidimo gde smo došle. I znate šta, ta Kikinda me prijatno iznenadila. Nisam očekivala ništa, ali na 300 metara gore i dole od mesta gde se održavao KOF, naišli smo na još jedan koncert, poznatog bosansko-hercegovačkog gitariste Murisa Varajića u dvorištu muzeja i arhiva (čini mi se). Za one malo starije i one koji su naklonjeni sevdalinkama, ovo je bila savršena prilika da uživaju kako u muzici tako i u ambijentu. To je bilo gore 🙂 A dole smo naišli na pravu malu plažicu u sred grada. Ograđena peščana plažica, sa klupicama za decu i video bimom na kom se puštao neki crtani. Sjajna ideja i super stvar.
Obišle sve i vratile se taman na početak svirke bačko-monoštorskog (ako se ne kaže ovako ja stvarno ne znam kako onda) benda Zion Crew. Žao mi je što nije bilo malo više publike da ih podrži jer su momci stvarno dobri. Na mene su delovali skroz opuštajuće, jer je gomiletina komaraca letela oko mene i sem što mi je pila krv, jela mi je i živce. Ko nema autan, neka pusti Zion Crew. 🙂 E da, ovi manji polu zatvoreni prostori (mislim, iz mog ugla gledanja manji :)) su super stvar za zvuk. Tu sve pršti, cepa, svaki zvuk se čuje odlično. Ne znam šta će tonci reći na ovo, ne kapiram je li to dobra ili loša stvar za namestiti zvuk. Meni je baš cool. 🙂
Nakon Zion Crew-a nastupio je bosansko-hercegovački bend Sopot. Skretali smo vam pažnju na ovaj bend već nekoliko puta i sigurna sam da ste zapamtili njihovo ime. Na početku svirke hrabro smo stale u prvi red, da bi nas nako vrlo kratkog vremena masa potpuno izgurala nazad, ali nismo se dale. Probile smo se mi do bine ipak. Bilo je dosta i mlađih i starijih i svi su zajedno siti se izđuskali. Zvuk odličan, atmosfera odlična, publika odlična, nema dalje. Divno je gledati kako ovaj bend ide uzlaznom putanjom i kako ih publika sve više voli i prati njihov rad. Profesionalizam i kvalitet kad se spoje, tu varke nema. O njima će se tek pisati.
Nakon Sopota, glavne zvezde večeri, ali i celog festivala, Bad Copy izašli su na binu, a kako bi Rambo rekao, masa je počela da se pali i žari. Uz standardno zanimljive i duhovite opaske na račun svega i svačega, Bad Copy su žarili i palili od početka do kraja istim žarom. Oni su zaista trenutno jedni od najpopularnijih srpskih muzičara, repera, kako god. A ono što je meni privuko pažnju je gomila dece, uzrasta 8-15 u prvim redovima koji sve pesme znaju napamet. Ne mogu reći da mi se to sviđa koliko god da mi je drago što nisu u prvom redu na koncertu Jelene Karleuše, bezveze mi je skroz što ih gledam kako izgovaraju….pa aj’ sad da ne izgovaram psovke ovako javno. U svakom slučaju, Bad Copy ima zavidan broj publike, vrlo su zabavni, šarmantni i našli su svoj put i ja im želim samo tako i da nastave. Oštro samo oštro!
Završio Bad Copy, završili i mi. Valjalo je nama sat i po klackati se do Novog Sada. Evo, trenutno je takvo nevreme u Novom Sadu, grmi i seva ubi mi u oči, a kako se ja plašim kad tako grmi i seva, bežim ja da gasim računar. Za svaki slučaj. Suma sumarum, KOF bio odličan, sve pohvale organizatorima. Doći ćemo ponovo i sledeće godine sigurno!
Više fotografija možete pogledati ovde.
Andrea Magazin
