Subota popodne je definitivno neuobičajeno vreme za koncert, ali za ljubitelje muzike nije bitno doba dana kada će sebi priuštiti dozu dobrih melodija.

Mesto: Dom omladine, Beograd

Datum: 09. februar 2013. god.

 

U Domu omladine u Beogradu već nekoliko nedelja traje Jazz matine koji počinje u 13h i traje solidnih šezdeset do devedeset minuta. Uz zamračene prozore i diskretno svetlo na pozornici gubite osećaj da je dan, lako se možete prepustiti potpuno, preći u neku drugu dimenziju dok traje ta čarolija.

Juče je u sali “Amerikana” koncert održao Milan Petrović Quartet, koji je, uprkos činjenici da je 3/4 benda pod terapijom zbog gripa, pružio fantastičnih skoro sat i po svirke propraćene aplauzima i ovacijama. Takođe, vraćeni su na bis, a zbog njihovog povratka na binu jedno trogodišnje dete koje je sedelo iza mene oduševljeno je uzviknulo: „Ima još!“.

Bila sam prijatno iznenađenja da su sva sedeća mesta bila popunjena, dosta ljudi je stajalo sa strane, a bila sam skeptična, priznajem. Izgleda da je ova ideja o koncertima u 13h dala dobre rezultate. Kako sam mogla da čujem od zaposlenih u Domu omladine, i ostali bendovi su privukli dosta publike. Puna sala “Amerikana” u sred bela dana bio mi je nezamisliv prizor do juče.

Milan Petrović Quartet svirao je teme sa prvog Milanovog albuma “Excursion”, kao i obrade poznatih tema među kojima su se našle i pesme Džimi Hendriksa, Bob Marlija, Smaka… Sa prvog albuma čuli smo autorske kompozicije: “Belgrade Funky Time”, “Santorini view”, “Autumn in London” i druge.

Atmosfera je bila zaista prava “večernja”. Poneta zvukovima klavijatura, bubnjeva, saksofona i basa, zaboravila sam koliko je sati, pa mi je bilo vrlo simpatično što je Milan nekoliko puta rekao “večeras” umesto “danas”.

Nisu svirali u standardnoj postavi. Basista je bio opravdano odsutan, ali to nije umanjilo kvalitet svirke. Bogdan (bubnjar), iako ima upalu pluća, dao je sve od sebe i junački izdržao da savršeno odsvira sve, kao i uvek. Lehel, saksofonista, takođe je prkosio gripu ovog popodneva i izneo svirku do kraja na nogama, a kako je izdržao samo on zna.

Milan Petrović, čovek koji je i zaslužan što ovaj kvartet postoji, dokazao je još jednom da muzika koju stvara vredi i da je rado slušana među svim generacijama. Autorske teme su pažljivo razrađene, dominacija instrumenata dozirana, a obrade poznatih tema vrlo su zanimljive. Lako prepoznajete o kojim je kompozicijama reč, ali im je Petrović , naravno, dao svoj lični pečat.

Oko 14. 40h čarolija se završila. Svetlost dana nam je zaslepila oči, a bilo je lepo videti kako našem priznatom klavijaturisti Milanu Petroviću prilaze mnogi i čestitaju na odličnom koncertu.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Moj odlazak na ovaj koncert bio je slučajan i mnogo mi je drago što sam bila deo jučerašnjeg dešavanja. Ovim koncertom nije završena serija popodnevnih druženja sa džezerima u Domu omladine. Već sledeće subote imate priliku da na drugačiji način provedete sasvim običan dan.

Takođe, obradovala me je i činjenica da će konačno i Novosađani moći da čuju MP Quartet krajem februara, a meni će taman do tada trajati ova pozitivna energija koju sam juče “upila” od njih.

Do sledećeg slučajnog ili namernog dešavanja pozdravlja vas

Ivana Jovanović

 

 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.