Nije nikako povod ovog intervjua bila autobiografska knjiga “The Most Interesting Man on the World” Vinija Stigme koja će ugledati svetlost dana u septembru mesecu ove godine, i baš svi znaju da stvarno nije lako uraditi intervju sa Agnostic Frontom, negde na festivalima, širom Evrope. Nije to samo  zato što je to legendarni njujorški hard core bend sa reputacijom stvaralaca tog žanra, nego stvarno nikad ne znaš šta i kako od njih možeš da očekuješ. Znali su to dobro organizatori Punk Rock Holiday 2.3, lani, iako  sam ja baš želeo da uradim sa njima intervju, te uredno štiklirao u aplikaciji svoju želju. Do samog dana njihovog nastupa na Punk Rock Holiday-u 2.3, nije se znalo hoće li do intervjua i doći, i kad sam ugledao Vinija Stigmu i uredno ga upitao za to, ratosiljao me svake nedoumice: “Hell, sure. Why not?” Verujem da bih prošao i bolje sa odgovorima na postavljena pitanja sa nekim drugim članom benda, ali uverio sam se na pravi način zašto je Vinnie Stigma baš toliko specifičan. Veliki osobenjak, gospodin posebni je ipak bio dovoljno ljubazan da odgovori, možda i na moja preozbiljna pitanja za neobavezno ćaskanje…U junu ove godine nastupaće u Novom Sadu pa je ovo odlična prilika da  publika čitanjem ovog našeg razgovora počne polako sa pripremama za koncert.

Kako se osećate pošto ćete ponovo svirati na Punk Rock Holiday-u 2.3,  posle šest godina od vašeg poslednjeg nastupa?

Da, svirali smo ranije više puta ovde, uvek je bilo odlično, ljudi su odlični, hrana i ketering takođe, zajednica i okolina predivni,  i moram da ti priznam, razmišljao sam baš dosta o ovom mestu jer sam svirao mnogo  po svetu, ovako se nešto van Slovenije retko viđa, istina imam ovde stvarno mnogo prijatelja i sve mi ovo mnogo falilo za vreme pandemije, ali sada sam evo  ponovo ovde.

Kako je bilo staviti u 15 minuta vremena “Victim in Pain” album koji vas je visoko postavio na svetsku hard core mapu. Ko su bili ljudi koji su vas u to vreme inspirisali i kojima ste se muzički divili?

Uvek sam bio inspirisan samim sobom (smeh) i verovao samo u sopstveni rad. Mogu tako da napravim i pravio sam velike greške i u muzici, u vremenu, tempu, ali nekako nikad u svom životu.

Koji je vaš omiljeni album i kažite mi 5 najboljih albuma?

Sve što bih rekao na tu temu može svakako stvarno da se protumači, a sve je to nekako ista priča. Reći ću samo jednu stvar vezano za to. Moj poslednji album “Get Loud” je nešto najbolje do sada u žanru  urađeno. Vi ste (gleda u kamermana Bugarina i mene) iz Istočne Evrope, i mogu vam reći da ja volim zemlje Istočne Evrope gde god da odem, volim hranu, ljudi su dobri i gde god da idemo Mađarska, Bugarska, Srbija sve je ok. Čak i Rusija. Imamo dosta prijateljskih bendova, mnogo predivnih uspomena. Braćo i sestre, stvarno ste mi nedostajali i molim vas, samo zadržite veru.

Koja je vaša omiljena Agostic Front postava?

(Aaaah, negodovanje) Trenutno baš i ne mogu da se setim jer kroz bend je prošlo stvarno mnogo ljudi, ja lično volim Matty-ja (Henderson), Willy-ja (Shepler), ja se rado sećam i Cabule (Rob), a stvarno je baš mnogo ljudi prodefilovalo. Volim Roger Mirreta, ali on je i dalje u bendu. Trebao bih da ga izbacim, pa ponovo uvedem nazad u bend. Moj pevač Roger je sjajan, bez njega, ja sada ovde ne bih bio sa vama, posle 42 godine postojanja, ko šta više i broji bilo šta vezano za bend.

Sa kojim bendovima najviše volite da idete na turneju?

Rekao sam već da sa svakim bendom sa kojim pođemo na turneju mi dobro prođemo, ali najviše volim zajedničke svirke sa Death By Stereo sa kojima je uvek zabavno, Death Before Dishonor, odranije svi znaju naš odnos sa Madball-om, to je pa više porodično, ali i sa drugim manje poznatim bendovima dobro prolazimo u zajedničkom druženju na turnejama.

Sećam se da su mnogi od vaših fanova bili prilično iznenađeni kada ste potpisali i izdali albume za Epitaph i Hellcat Records, to je bilo 1996. Kaži mi, šta te godine predstavljaju u životu Agnostic Fronta i kako ti sada gledaš na to vreme?

Ne znam baš, ali to je pitanje više za Roger Mirreta jer on je sklapao taj ugovor sa njima. Ja baš i nisam momak sa Zapadne obale, ja sam sa Istočne obale, razlika je nebo i zemlja. To je bilo ok za to vreme, pretpostavljam, ali kao i svaka izdavačka kuća, oni uglavnom gledaju svoje interese i da zarade na tebi.

Posle 15 izdatih albuma u celokupnoj karijeri, da li je teško naći teme za nove pesme? Muzički da li bi rekao da su  poslednja 2 albuma Agnostic Fronta “American Dream Died” i “Get Loud” drugačija od ranijih?

Jeste, drugačiji su, ali znaš šta…Mi smo uvek bili praktično uključeni u sva događanja i dešavanja kao svedoci, u promene, politička bekstva, svetske promene, i kako se noć pretvara u dan i dan pretvara u noć…Pravimo nova prijateljstva sa novom braćom i sestrama, još uvek stoji da se borimo za ono u šta verujemo, a čvrsto verujemo u ono što radimo i zapamtite, nije dovoljno samo da vi verujete u ono što radite, bend sam mora da veruje u ono što radi. Ja sam gledao bend šta radi i upitao se – da li ja verujem u ovaj bend? Da li bend veruje u sebe? I samo će vam vreme reći stvarnu istinu i svi moraju da prođu test vremena, ako su pravi bend.

Šta predstavlja NYHC scena danas? Da li postoji neki novi i sveži bend iz Njujorka i kaži mi svoje viđenje svetske hard core scene? U čemu se razlikuje današnja  hard core scena u poređenju sa osamdesetim i devedesetim godinama prošlog veka?

Previše klubova je zatvoreno i to stvarno ne valja. Mi moramo da dišemo, trebamo klubove koji  moraju da vrate bendove, a ti klubovi su Fire is Murder…Crazy Eddie, mnogo novih bendova se danas pojavljuje i sviraju u klubovima tipa Bar Electric, to nije blizu CBGB-ja, ali je par blokova dalje. Moj prijatelj Jessie je vlasnik tog kluba, on generalno pomaže njujorški hard core baš mnogo, na kraju krajeva on je jedan od nas i usmerava sve te hard core i punk klince na pravu, našu stranu. To je sve kao životna filozofija –“… nećete se tako i nas osloboditi…”

Kada planirate nov album?

Za nekoliko meseci. Mi smo taj album već snimili još pre pandemije, mislim da je bio gotov u novembru, ali…mi smo bili na Persistance turneji u januaru, bili u Londonu, svirali na Akademiji, i u trenutku kada nam je javljeno za početak  pandemije, sećam se da je bila kiša u Londonu, baš nikakvo vreme, samo smo rekli “come to the boots, stay for the weather”. To je bio moj poslednji nastup u Londonu pre pandemije. Sad nas očekuje i zvanično izlazak tog novog albuma i naravno, nikad se ne predajemo.

Podsetimo, u godini u kojoj obeležavaju četiri decenije od izlaska kultnog debi albuma “Victim in Pain”, Vinni Stigma, Roger Mirret i ekipa, u sklopu evropske turneje “Urban Decay” nastupiće u SKCNS Fabrici, u petak, 21. juna od 21 sat. Kao domaća podrška nastupiće beogradski bend Reckoning i Reflection iz Gornjeg Milanovca.

Za Remix Presa razgovor vodio: dr Slobodan B. Kotlajić Buzda

Naslovna fotografija preuzeta sa zvanične Facebook stranice Agnostic Front.