PODELI

Snimci iz 2008. godine ponovo su aktuelni.

Kragujevčani su rešili da podsete svoju publiku na ranije radove, a uskoro kreću sa promocijom novih pesama i nove članice benda, Dušice Đurđević.

Darkshines je od svog osnivanja radio na engleskom jeziku, sa novom pevačicom snimili su pesmu na maternjem jeziku što predstavlja osveženje u radu kragujevačkih metalaca.

 

No, da se osvrnemo na album „Love is never ending“. Na albumu se nalazi deset pesama. Nisu to nepoznate pesme, mogli ste ih čuti na festivalskim svirkama i samostalnim nastupima Darkshines-a. Ja sam ih prvi put slušala uživo na prvom Arsenal festu 2010. godine i neizmerno se obradovala kad sam videla da nakon mesec dana dolaze na Exit (Explosive stage). Moram priznati da su pevačici Jeleni Savković , iz  perioda kad je album snimljen, bolje legle ove pesme nego Neveni Perić koju sam imala prilike uživo da slušam. Ovo donekle ima logike jer su pesme pisane prema vokalnim mogućnostima tadašnje pevačice.

Iz pesme u pesmu energija koju DS poseduje ne presušuje. Aranžmanski lepo urađene, melodične numere koje zaista ulaze u uho na prvo slušanje. Gitarske solo deonice Boža Friedman (Branislav Blagojević) je odlično odsvirao. Specifičnost albuma „Love is never ending“ je prisustvo klavijatura u studijskoj verziji koje na njihovim nastupima ne možete čuti. Klavijature je odsvirao Boža, a pošto nema četiri ruke, na svirkama ćete ga slušati isključivo na poziciji solo gitariste. Klavijature su ubačene kako bi aranžmani pesama bili zanimljiviji.

Možda nije zahvalno svirati metal u Srbiji, ali ako to nekome ovako dobro ide od ruke kako u stvaralačkom, tako i u izvođačkom delu, bilo bi šteta da se ovakav album zaboravi. Bend u kompletu zvuči vrlo dobro, neke pesme melodijski pomalo liče jedna na drugu, ali to je prosto neki smer u kojem su radili ovaj album, prepoznatljiv Darkshines stil.

Album otvara pesma „Runaway“ koja se tokom ove četiri godine od snimanja albuma izdvojila kao jedna od pesama po kojima znate Darkshines.

Moram da primetim da su mi u pesmi „Darkshines“ (The Enemy of Heart) bubnjevi najviše privukli pažnju. Mada ni gitare ništa manje ne zaostaju. Ova pesma je jedna od boljih na albumu.

„So long…so wrong“ ima brz ritam kao uvod, a onda naglo Jelenin glas ućutkuje sve instrumente da bi se svi zajedno igrali naizmeničnim promenama ritma.

„Creating myself“ nekako mi odudara od ostalih pesama. Vrlo interesantno urađena, refren je deo pesme koji najviše privlači pažnju.

„Somewhere insade you“ zatvara album i pečat ovoj pesmi daje prateći vokal koji unosi neku mistiku u celu priču. Pomalo sablasno, ali efektno.

Da ne bih prepričavala sve svoje utiske, a ionako je ovo subjektivno mišljenje, „skinite“ album besplatno sa nocturnemagazine.net i procenite sami da li je zaslužio da zauzima prostor na vašem tvrdom disku.

Razlog zbog kojeg poklanjaju ovaj album je deset godina postojanja. Bend su osnovali Ivan Ilić i Branislav Blagojević, bass gitaru svira Rale Petrović, a za bubnjevima je Vojin Ratković. Dušica je nova članica benda, a ranije je pevala u bendu Swamp.

Darkshines je jedan ozbiljan srpski metal bend, mada su promenili nekoliko pevačica, što ih je verovatno sputavalo da postignu neki kontinuitet u radu. Nadam se da će se u ovoj postavi ustaliti i postati pre svega poznatiji našoj publici, a onda malo prodrmati i region.

Neka mi devojke ne zamere, ali mislim da bi ovaj album bio mnogo bolji sa muškim vokalom. U principu nisam neki ljubitelj metal bendova koji imaju ženski vokal, ali kao što pomenuh na početku ova studijska verzija mi zvuči dosta bolje nego uživo izvođenje koje sam imala prilike da čujem isključivo zbog ženskog vokala, ne zbog svirke benda.

Ocena: 8/10.

Spisak pesama:

1. Runaway

2. Girl

3. Darkshines (The Enemy of heart)

4. So long…so wrong

5. Inside Your Eyes

6. To Much to Care

7. Creating Myself

8. There’s a Pain

9. My Dying

10. Somewhere Inside you

 

Autor: Ivana Jovanović