Kao bomba je odjeknula vest da Hladno pivo pravi oproštajne koncerte i da bend za koji vezujemo toliko događaja, emocija, provoda, spušta zavesu nakon 35 godina postojanja. Moram priznati da niko od nas ne želi da prihvati ovu činjenicu i pravimo se kao da se ništa ne dešava, jer…teško je zamisliti da već sledeće leto Hladno pivo neće nastupati ni na jednom festivalu u regionu.
Na žalost, tačno je.
U Novom Sadu ulaznice za prvi zakazani koncert 8. oktobra planule su dok si rekao keks, pa je za Novosađane otvoren još jedan datum, 7. okobar. Ja sam ispratila ovaj prvi, 7. oktobra, jer drugi dan nije dozvoljeno novinarima da prisustvuju (ne kapiram ali ok) i šta da vam kažem… Najiskrenije, nije sve baš bilo kako sam očekivala.
Hladno pivo je bend koji meni znači mnogo, jedan je od onih bendova zbog kojih sam prelazila mnogo kilometara kako bih prisustvovala još jednom njihovom koncertu. Saživljavala sam se sa svakim njihovim tekstom, živela ih baš kao da sam ih lično napisala i uvek…ali baš uvek, smejala se i beskrajno bila srećna pre, za vreme i posle koncerta. Ali nisu samo pesme te zbog kojih mi je ovaj bend toliko važan. Svi mi koji smo imali sreću upoznati Mileta, Zokija, Subu, Šobija i Dedu, družiti se sa njima i zapisati duboko u sećanje mnoge dogodovštine, teško možemo da procesuiramo ovu informaciju i prihvatimo je kao konačnu verziju. Ova sjajna petorka su veliki profesionalci, ljudi sa kojima mi je bila izuzetna čast provoditi vreme, kad god mi se ukazala prilika. Da, istina je, Mile ima neku svoju novi muzičku priču, ostatak benda takođe i obema strujama želim mnogo sreće u budućnosti i naravno da ćemo se sretati i dalje, samo u malo drugačijim formacijama.
Sasvim očekivano, red ispred glavnog ulaza sajma je bio ogroman još u 20.30 što je značilo samo jedno….biće ovo koncert na kom će pregrupa svirati pred punom halom. O hvala Bogu! A bend koji je imao tu čast da bude pregrupa je to i te kako zaslužio. U pitanju su naši Novosađani, bend Proleće, koji postoji trideset godina. Ovaj bend ne svira često, ovaj bend ne iskače iz frižidera, ali ovaj bend uživa veliko poštovanje među publikom, pogotovo novosadskom, jer je nekako….naš kućni bend. Kada to kažem mislim na to da ih svi doživljavamo kao svoje. Njihova posebnost i prizemnost je nešto što je vrlo izraženo. U jednoj rečenici, oni su naši Gari!
GariJI su odsvirali 13 pesama ove večeri, nezgodan broj, ali uprkos baksuznom broju, Proleće je oduvalo ovu svirku i pokazalo da to što ne sviraju često, ne znači ništa. Ova sjajna ekipa grmi i diže adrenalin do maksimuma. Svirku su otvorili pesmom “Kiše”, a zatvorili pesmom “So”. U nekih sat vremena svog nastupa imali smo prilike da čujemo “Bezobrazluk”, “Snegovi”, “Sam bez sobe”, “Uspomene”, “Nežni cvet”, “Novosadska” i mnoge druge. Svi mi koji volimo proleće, uživali smo.
Ali, bilo je tu onih koji su prevrtali očima, na žalost. Ako mene pitate, a ne pitate me, ali ću ipak da kažem, to je ona najgora vrsta publike koja je u glavi jednosmerna i time što je privržena jednom bendu ističe kao vrlinu, ali lepote moje….mana je. Kad smo već kod publike, prilično sam prijatno iznenađena što sam probijajući se kroz masu, kao da sam na Solunskom frontu, primetila dosta različite publike, što je za svaku pohvalu. Ipak….pivo je pivo, njih svi vole, pa čak i cajke (kako bi ih komšije nazvale). Ali…..ima to i svoje mane. Ovakva publika ne zna da se ponaša na koncertima poput ovog pa im je bilo jako strašno što ljudi pored njih skaču, đuskaju jer pobogu, guraju ih i ulaze u njihov rezervisan prostor za stajanje. I kakav je to bezobrazluk, zašto bacaju čaše piva svuda naokolo i prskaju ih?? Devojčice….nemojte da mučite i sebe i nas, idite na splav, to je vaše prirodno stanište.
Tu negde oko 22.30 na binu je konačno izašlo Hladno pivo što je izazvalo ovacije i oduševljenje publike. Sajam je bio toliko pun da ne da nije mogla igla da stane, nego ni molekul. Spektakl je otvoren pesmom “Kirbaj i kotlovina” a usledile su “Carstvo pasea”, “Mojoj majici”, “Pravo ja”, “Sreća”, “Jednim osmijehom”, “Kišna nedelja” i da ne nabrajam sad redom. Pesnički rečeno, nizale su se kao biseri sve bolja od bolje. Najveće reakcije standardno su izazvale pesme “Supermen”, “Ne volim te”, “Na ovim prostorima”, “Vjeruj u mene”, “Pitala si me”, “Samo za taj osjećaj”, “Nije sve tako sivo”, kao i “Teško je ful” u kojoj je Mile po tradiciji izabere nekoga iz publike da odrepuje deo koji u originalu izvodi Edo Maajka. Ovaj put, bila je to Anja koju nisam mogla da vidim, ali sam je čula i sve što imam da kažem je – Anja, pokidala si! Ceo koncert publika je pevala svaku, ali baš svaku pesmu iz grla sa uživanjem, aplaudiranjem davala ritam svakoj pesmi i Mile je mogao komotno da sedne, odmori malo jer je mu je publika “ukrala šou”. Šalu na stranu, od nebrojano mnogo koncerata Hladnog piva na kojim sam bila, ovaj je kada je publika u pitanju, bio najposebniji. Da li je to zato što su svi svesni da ih neće ponovo slušati uskoro, i pitanje je da li će više ikada, daje neku čudnu draž celoj ovoj večeri. Bili su srećni i bili su tužni je jedino pravo objašnjenje za emociju koju je izazvao ovaj koncert kod publike. Baš kao i na svim prethodnim svirkama, “Ezoterija” je zatvorila ovo veče i ovaj prvi koncert iz serijala “Hladno pivo vikend u Novom Sadu”.
Ono što mogu da vam kažem je da je zvuk bio dobar, iako sam bila skeptična po tom pitanju jer znam kako se lako može desiti fijasko u prostorima poput ovog, ali srećom, ljudi koji su radili ton zaista su majstori svog zanata. Kada pričamo o reakcijama benda i nekim pikanterijama koje se vide na bini i šta se dešavalo na bini, nemam pojma. Šta se dešavalo u prvim redovima, takođe nemam pojma jer sem svoje ekipe i par velikih glava ispred sebe, ništa nisam videla. Ali ajde to…jeste da mi je falilo da vidim bend da osetim tu komunikaciju između njih i publike kako bih vam što vernije prenela sve što se dešavalo na ovom koncertu, to je nešto što i mogu da “progutam”. Ali neke propuste u organizaciji ne mogu da prećutim. Nadam se da će ih organizatori, bend ili ko god je doneo takve odluke shvatiti kao konstruktivnu kritiku, što jeste, a ako ne….šta da im radim.
Prvo i ono što mi je najviše zasmetalo je zabrana fotografima da priđu ispred bine i fotkaju, pa eto makar jednu pesmu, ako baš ne može tri kako tradicija na svim koncertima i festivalima nalaže. Moram da naglasim da je naša fotografkinja doživela velike naprijatnosti od publike koja ju je terala i bukvalno gurala iz prvog reda odakle je jedino mogla da napravi neku pristojnu fotografiju, jer pobogu, ne vide od njenog ranca! Da vam dočaram….naša fotografkinja je oko 160-165 cm visoka i od nje mogu svi sve da vide, znači bezobrazluk! Drugo, za velike koncerte poput ovog, stvarno bi bilo ok da su mediji dobili neke narukvice, kojima bismo mogli da dokažemo nedokazanoj publici da smo na radnom mestu i pored toga što smo tu i da uživamo, kako bi uspeli nekako da se probijemo što bliže. Ja to nisam uspela, fotografkinja jeste jer je imala fotoaparat koji je donekle bio dokaz da ona tu nešto radi. Pri tom, na ulazu ne bi imala neprijatnost kada su većali da li ona sme da unese aparat u koncertni prostor, jer nije imala narukvicu kojom bi dokazala da je tu poslom. Treće, ovaj prostor ne može da se rashladi jednim ventilatorom. Ako je negde bio još jedan ja se izvinjavam, nisam ga primetila, ali da je bio pakao unutra, bio je. To što je bilo vruće pa se znojiš je ok i normalna stvar, nego što ti fali vazduha da dišeš, a to je već opasno. Moram da naglasim da organizatori nisu bili neprijatni, naprotiv, bili su vrlo ljubazni u par nekih situacija zbog kojih sam imala kontakt sa njima, ali propusti koje su imali, a bilo ih je još nekoliko, rekla bih da je danak neiskustvu kada su ovako veliki koncerti u pitanju.
I na kraju, meni ono najvažnije….ko će meni uživo sa toliko emocija ubuduće odsvirati Ezoteriju….? Volela bih da je na ovim oproštajnim koncertima bio i Stipe koji je takođe ostavio značajan trag u radu ovog benda.
Na žalost, ovaj prostor i ovaj koncert nije bio dostojan mog oproštaja sa Hladnim pivom i zbog toga, iskoristiću priliku koja mi se ukazuje i posetiti koncert koji je sledeće subote zakazan u Beogradu.
p.s. Svi vi koji idete večeras na koncert, ponesite lepeze, pozicionirajte se što bliže šanku možete, a svi vi niski, krenite sa punom baterijom na telefonu kako bi nešto snimili pa pogledali sutra šta se to zapravo dešavalo na bini i ispred nje.
Andrea Magazin
Foto: Mina Erić
