PODELI

Svako ko prati naloge sa imenom Marine Pešić na društvenim mrežama, a da je pritom ne poznaje dovoljno, sigurno bi pomislio da se tu krije više osoba. Jedna je master inženjer građevine, druga šeta Italijom u slobodno vreme, dok treća krade najuzbudljivije momente na koncertima i festivalima širom zemlje i regiona.

Danas je u Užicu, sutra već u Beču ili Budimpešti. Uvek nasmejana, vedra i druželjubiva. Emotivna i iskrena, jedinstvena. Dobitnica je nagrade “Glas žene u muzici” na međunarodnom foto konkursu “Glas koji se vidi, slika koja se čuje” u aprilu prošle godine kao i plakete “Special mention” na međunarodnoj izložbi koncertnih fotografija pod nazivom “Čisto oko, puno srce” koje je organizovalo udruženje Zona muzike iz Zenice ove godine u aprilu. Znamo da je svestranost odlika velikih ljudi te možemo reći da i Marina pripada tom redu. Prošle godine je u Užicu uspešno održala prvu samostalnu izložbu pod imenom “Moć muzike”, a povod za ovaj razgovor je njena nova izložba “Potpisano izvan vremena” koju će ljubitelji koncertne fotografije moći da vide u Užicu od 6. do 8. septembra u Gradskom kulturnom centru.

Za početak, Marina, stalno se pitam, koliko traje jedan tvoj dan?

Marina: Kratko. Uvek mi nedostaje vremena da stignem da uradim sve što želim.

Imaš prilično raznolika interesovanja, koja je njihova tačka preseka, osim tvog entuzijazma naravno?

Marina: Osećaj za nešto što je lepo i dugotrajno.

Nazivi tvoje dve izložbe su simbolični. Kako u toku koncerta prepoznaš taj momenat koji nosi moć, koji je svevremen i vredan čuvanja?

Marina: Pažljivo posmatram sve šta se dešava na bini i slušam muziku. Najčešće fotografišem koncerte bendova čiju muziku volim i poznajem, pa mi na takvim koncertima nije teško da prepoznam kada je pravi momenat da pritisnem dugme na fotoaparatu. Jednostavno, prepustim se muzici i pustim da me ona vodi.

Da li su ti draže fotografije koje nastaju spontano ili one nastale pod budnim okom fotografskim?

Marina: Najdraže su mi one na kojima je uhvaćen dobar momenat i koje prenose emocije, bez obzira na to kako su nastale. Manji je broj onih koje su nastale spontano.

Tvoje ime stoji na fotkama kako domaćih umetnika tako i svetskih zvezda. Možeš li sa našim čitaocima podeliti nekoliko utisaka, na primer: koji koncert je za tebe bio najveći izazov, na koji si najviše ponosna?

Marina: Svaki koncert je sam po sebi izazov, čak i oni koje sam gledala više puta jer nikada ne mogu biti dva ista. Drugačiji je prostor, bina, svetlo. Drugačija je energija. Ponosna sam što sam ove godine 31. marta fotografisala Joan Baez u Sarajevu. Stajala sam sa strane da ne bih smetala ljudima koji sede u prvom redu ali kada je ona izašla na binu ljudi iz prvog reda su me bukvalno dovukli ispred njih i rekli: “Slobodno stani ovde”. Nisam videla nikoga više od fotografa da je stajao ispred same bine. Mogla sam da je fotografišem koliko god sam želela, ali imam ukupno 10 fotografija sa tog koncerta. Spustila sam fotoaparat, posmatrala je i slušala. Posle koncerta potpisala mi je omot ploče, koji sam ponela sa sobom u Sarajevo.

Kako je izgledala priprema izložbe “Potpisano izvan vremena”? Trebalo je napraviti uži izbor fotki, a potom sakupiti sve potpise.

Marina: Početkom ove godine došla sam na ideju da izrađujem fotografije i da ih nosim muzičarima da ih potpišu, kada god bi se ukazala prilika za to. To sam radila jer sam želela da ih takve čuvam i budu deo moje lične kolekcije. Kasnije se rodila ideja da bih mogla da napravim izložbu sa ovim fotografijama. Ovog leta sam bila dosta aktivna i ispratila sam puno muzičkih festivala na kojima sam sakupljala potpise. Priprema fotografija za izložbu trajala je sve do prošlog vikenda koji sam provela u Zrenjaninu da Danima piva.

Kakve su bile reakcije naših muzičara i da li je bilo teško doći do njihovih potpisa?

Marina: Nije bilo teško, naprotiv. Koga god sam pitala da mi potpiše fotografiju učinio je to sa zadovoljstvom. Njihova reakcija mi je najveća nagrada za sve ovo što radim. Većina je oduševljena fotografijama koje su videli i potpisali, kao i idejom same izložbe.

Ko ti je od njih prvi potpisao fotografiju i kada?

Marina: Zoran Predin, ove godine 13. januara u Novom Sadu, kada je nastupao u novosadskoj Sinagogi sa Matijom Dedićem. Odmah posle njega, fotografiju  je potpisao i Matija.

Planiraš li ovu postavku da izložiš na još nekim lokacijama nakon Užica?

Marina: Planiram, ali za sada još uvek nemam potvrđene termine.

Znajući da najmanje odmaraš, sigurno se u tvojim idejama razvija neki novi film. Šta je sledeće što možemo očekivati?

Marina: Planiram da nastavim sa ovom pričom sa izrađivanjem fotografija koje ću nositi na potpisivanje i da proširujem svoju kolekciju. Već sam izradila neke koje smatram da su vredne, ali čekaju priliku da budu potpisane. Možete očekivati još izložbi ovakvog tipa, samo sa drugačijim izborom fotografija.

Da li si nekada razmišljala da iskočiš iz okvira rnr i koncertne fotografije i oprobaš se u nekom drugom žanru? Možda u turističkoj ili modnoj fotografiji s obzirom na to da su ti i te teme bliske?

Marina: Što da ne. Često putujem i volim da fotografišem gradove koje obilazim, ali koncertna fotografija je na prvom mestu. To je ono što najviše volim.

Mina Erić

Naslovna fotografija: Dejan Vesin

Fotografije u tekstu: Marina Pešić