PODELI

Prvog dana Novosadskog festivala knjige (NOFEK), 14. septembra, nakon otvaranja koje je bilo u prepodnevnim časovima, publika je imala priliku da prisustvuje programu od 18.30 za kada je bio zakazan muzički duo koji čine Dragana Tanasić, vokal i Dejan Bajić, gitara. Zbog malog peha sa gitarom, Tanasićeva je nastup završila sama, a nakon nje, na sceni su se smenjivali laureati Brankovog kola, dobitnici nagrade “Stražilovo”.

Prisutne je pozdravio direktor Brankovog kola, gospodin Nenad Grujičić. Pesnički maraton 47. Brankovog kola, a u okviru NOFEKA, započeo je pesnik Ranko Čolaković dok su se za njim smenjivali, između ostalih, Ivan Lalović, Ivan Despotović, Milan Rakulj, Goran Gavrić Grga, Rastko Lončar, ali i članovi organizacionog tima NOFEKA, Nikola Rausavljević i Milan Ćosić predstaviviši nam pesme iz svoje zbirke “Kad uhvatim tišinu”.

Već oko 20h, na bini se pojavio i cenjeni novosadski kantautor Nemanja Nešić. U svom prepoznatljivom stilu, prisutnima je priredio prelepo veče i momente uživanja uz kompozicije na stihove Miloša Crnjanskog, V. P. Disa, Dobriše Cesarića sa čijim je pesmama nedavno izdao album pod imenom “Sve što slutnja šapne”. Takođe smo čuli i stihove Nešićevih prijatelja, Miloša Galetina i Tanje Pupovac. Nakon kratke pauze tik posle nastupa, razgovarali smo sa Nemanjom Nešićem te vam prenosimo i njegove utiske.

Nemanja: Veoma lepo i prijatno veče kao i jedan lep festival u povoju, tako da kažem, jer je tek druga godina zaredom. Organizatori festivala, koji su inače mladi ljudi, su me pozvali da dođem i da kroz muziku obeležimo književnost, pre svega poeziju kojom se kao kompozitor bavim dugi niz godina, setili su me se. Drago mi je da neko u gradu radi takvo nešto, a za mene su upravo ovakve stvari, gde mogu  da nastupim sam kao što sam večeras nastupio i izveo pesme nekih meni dragih pesnika na čije stihove rado pišem i koji su slični mom senzibilitetu.

Pre tebe su na NOFEK-u nastupali pesnici različitih generacija i poetika. Da li si pratio njihove izvedbe i da li te je neko od pomenutih učesnika inspirisao za neku novu kompoziciju?

Nemanja: Čuo sam neke pošto sam došao na polovini tog dela. Znaš kako, da bih se zainteresovao za neku poeziju, najbolje je da je čitam, da imam kontakt sa knjigom kada je više puta iščitavam i prelistavam. Tako da, ovako na prvu loptu ne mogu odmah da znam, ali recimo čim radim muziku na stihove Miloša Gletina i Tanje Pupovac koji su moji prijatelji, znači da ima sigurno još pesnika koji bi mogli naći svoje stihove u mojim notama, ne znači da se neće neko nov pojaviti. Naravno, uvek dajem značaj ovim našim klasicima, opet koji su meni najbliži. Ima pesnika koji su fantastični, ali koje ne osećam muzički, kao što su Vasko Popa ili Milan Rakić, da ne nabrajam, ali ovo su neki koji su me zaista inspirisali.

Ovaj nastup na NOFEK-u se razlikovao od tvojih prethodnih, s obzirom na to da se odigrao na otvorenom dok su nastupi u SNP-u i Kulturnom centru Novog Sada bili u nekoj intimnijoj atmosferi i sa orkestrom, dok si ovaj put bio sam. Šta je za tebe veći izazov?

Nemanja: Za ovakvu muziku je bolje kada je u zatvorenom prostoru ili ako je u nekom intimnom otvorenom prostoru, bez buke, bez saobraćaja. Plato Spensa jeste malo bučan, ja sam u nekoliko navrata čuo da prolaze kola dok sviram, prosto napolju smo i to je neminovno. Volim da sviram i sam. Ovo nije česta prilika, svirao sam još jednom ovako napolju i to uz gitaru na Sremskokarlovačkim pesničkim brodovima prošle godine na Vidikovcu u Sremskim Karlovcima. Ovo je bio malo duži nastup i odazvaću se uvek kada su slične prilike jer nema ih mnogo i trebalo bi to koristiti u svakom smislu i da to bude na obostrano zadovoljstvo kako organizatora tako i mene kao muzičara. Naravno da svaka pesma može da zvuči bogato i sadržajno uz aranžman, da li je to orkestar, da li je to neki kamerni ansambl. Ti si imala priliku da čuješ i Crnjanskog koji zvuči sa simfonijskim orkestrom i Cesarića u jednom kamernom ansamblu, vrlo intimnije. Miloš Galetin zvuči dobro sa tamburašima, vrlo svedeno i drugačije, kao neka šansona za tambure. Eto, ta tri pesnika sam snimio i postoje kompakt diskovi. Za Crnjanskog postoji to DVD izdanje iz pozorišta, možda ćemo nekad uraditi i album. Sva trojica su različito tretirani tako da svakog radim drugačije i ne mogu da uporedim šta mi je bolje. Jednostano, volim i jedno i drugo.

Znamo da komponuješ muziku na svoje stihove, ali da ti se to sada nalazi u drugom planu. Hoće li publika u skorije vreme imati priliku i to da čuje?

Nemanja: Ja sam večeras mislio i planirao da možda odsviram nešto svoje, ali nekako smo malo bili ograničeni vremenom i tako dalje, ali takođe mislim da kada sviram sam sa gitarom ne treba ljude previše opteretiti istim tim zvukom i fazonom, da ne bude monotono jer je to jedan isti način izvedbe sve vreme pa sam to ostavio za neku drugu priliku. Ima novih pesama, naravno i pesama koje bih mogao uraditi sa svojim bendom, Mali princ, što već dugo nismo radili, možda ćemo raditi u tom smislu. Imam neke pesme koje ću uraditi možda potpuno sam jer postoji jedno 12-13 pesama koje su već gotove i koje mogu lako uz gitaru da se urade. Tako da eto, svašta nešto se planira, ali ništa konkretno. Ja to volim da mi samo dođe i najlepše je kad je tako.

Mina Erić

Foto: Ivana Jovanović