U subotu 25. marta pank veterani priredili su još jedno veče za pamćenje. Malo je danas bendova koji staž mere decenijama a pri tom svakim danom imaju sve više onih koji ih vole. Mnogi bendovi svoje decenijsko postojanje održavaju publikom koju su zaslužili davnih godina, ali ne i novim fanovima. Goblini razbijaju sve predrasude i ruše sve granice. Oborili su još jedan rekord, probili još jednu granicu, ali o tome malo kasnije.
Dan ranije, u beogradskom Mikseru Goblini su sa tamošnjom publikom proslavili 20 godina od izlaska albuma „U magnovenju“. Slušajući i čitajući, Mikser je goreo u petak. Greška se nije smela potkrasti. Novi Sad je MORAO pružiti makar toliko, ako ne i više. I dao je! Razlog više je to što su Goblini svoj zvezdani put započeli baš u Novom Sadu. I svima je dobro poznata ljubav između njih i Novosađana.
Stigla sam dvadesetak minuta pre 21 čas i baš kako sam i očekivala, sem bendova i obezbeđenja, skoro pa da nikoga u Fabrici nije ni bilo. I nervirala sam se. Zašto je beogradska publika bolja od naše? Zašto su Beograđani ispoštovali bendove Bunker 13 i Neprijatelj Prelazi Zeku i došli na vreme u Mikser, a našima to ne pada na pamet. Pri tom, to su naši bendovi. To su oni kojima mi u budućnosti treba da se ponosimo. Zašto ih onda ne podržavamo?
Satnica se poštovala. U 21 čas na binu su izašli iskustvom bogati, postojanjem mladi (godinama onako 🙂 ) naši Novosađani Bunker 13. Onog momenta kada se među rajom pročulo za njih, pročula se i priča da podsećaju na Gobline. I to je istina. Moram priznati, hvala Bogu da neko makar i podseća na Gobline. Bunkerovci su sledili primer dobre prakse, vrlo jasno im je bilo šta prolazi kod publike, što se u njihovom slučaju poklopilo sa ličnim afinitetima u muzici. Suma sumarum, imaju sve predispozicije da jednog dana budu ponosni na svoju karijeru baš kao što su to Goblini danas. Ali! Uvek ima ono ali koje se u ovom slučaju odnosi na publiku. Taman što sam ih ja u svojoj glavi izgrdila i naljutila se, oni su me demantovali i već na prve dve-tri pesme Bunkera publika je došla, i njihov polučasovni nastup ispratila je do pola ispunjena Fabrika. Nisu baš pevali sa njima sve pesme, sem onih njima najbližih koji su upoznati sa radom benda od samog početka, ali ono što je za Bunker najvažnije, odlično su reagovali na njihov zvuk, ispratili ih aplauzima, povicima „bravo“ i eto nama novih „mladih“ nada alternativne scene. Ispratite ovu ekipu, vredi.
Nakon Bunkera 13 na red su došli Novosađani sa malo dužim stažom, bend koji je već nastupao sa Goblinima, bend čiju specifičnost imena nema šanse da ne zapamtite. Možete da se zbunite u izgovoru, ali nikako i da ga zaboravite. Neprijatelj Prelazi Zeku su nešto malo dužim nastupom od Bunkerovaca standardno razdrmali publiku i pripremili za spektakl koji je usledio nakon njih. NPZ pratim jer su mi tu pred nosom, jer su sjajni momci i ono najvažnije, jer opako dobro zvuče. Sećam se kad je Zoki (pevač) stigao u bend, pribojavala sam se kako će to zvučati, ali moram priznati da je Zoki sjajan vokal. Pri tom ima odličan smisao za humor i veoma je harizmatičan, što ne manjka ni ostatku benda. NPZ je jedan nasmejan bend koji svoju pozitivnu energiju rasipa na sve strane. Sasvim očekivano, NPZ su u žargonu rečeno, razvalili svirku. Ne propustite njihov sledeći nastup.
Nakon Zeka, usledila je pauza od dvadesetak minuta da se bina pripremi za Gobline. Publika je i dalje pristizala iako je za vreme NPZ-a Fabrika bila skoro pa ispunjena do kraja. Oko 22.30 Goblini su jedan po jedan istrčali na binu i uz vrisak publike pesmom „U magnovenju“ otvorili svoj slavljenički nastup. I desila se magija. Goblini su bend o kom se već sve zna. Goblini su oni na koje se mladi ugledaju, oni koji iskreno govore o sebi, nama, njima. Rasprodata Fabrika pevala je iz grla pesme koje su standardne na repertoaru Goblina, ali i neke koje nisu svirali više od jedne decenije a jednako su voljene od strane svih fanova. Kružile su emocije raznih vrsta. Bili smo srećni, ponosni, ljuti, besni sve kako pesme traže od nas. Ali jedna emocija nas nije napuštala. Bila je to iskrena ljubav. Ljubav prema Goblinima i onome što oni predstavljaju, a to je nada u bolje sutra. Ne možete ostati ravnodušni na sve ono što vam dolazi sa bine. Svaka njihova grimasa na licu dok pevaju i sviraju vredi više nego ceo koncert nekog izvikanog benda. U njihovim pogledima se vidi da oni muziku ne sviraju samo, oni je žive.
Ostavljajući zadnji atom svoje snage na bini ne dozvoljavaju ni vama ništa manje od toga. Zato publika sa njihovog koncerta izlazi zadovoljna, nasmejana, bez trunke negativne energije. Ove večeri specijalni gosti bili su Kiza i Danilo iz pančevačkog benda Iskaz koji su zajedno sa Golubom otpevali pesmu „Luna“ ali i pesmom „Roze tuljani“ najavili svoj solistički koncert koji će održati 01. aprila na istom mestu, gde će im Goblini uzvratiti gostovanje. Iako je Iskaz na ovaj koncert došao pravo sa turneje u Nemačkoj, na njima se nije videla ni trunka umora jer energija koja ih je dočekala u Fabrici dizala je iz mrtvih. Na bini se u jednom momentu pojavio i Srđan Dinčić, čuveni Điđa koji je veliki fan Goblina i kog često možemo videti među publikom na njihovim koncertima. Ne mogu baš reći da je otpevao pesmu sa njima, više je „pustio glas“ u poslednjem refrenu, ali i to je bilo sasvim dovoljno da se kroz Fabriku prolomi „Điđo, Điđo“!
Neka me isprave Goblini ako grešim, ali čini mi se da je ove večeri oboren rekord kada su godine fanova prisutnih na koncertu u pitanju. Dva dečaka, po mojoj slobodnoj proceni od 5 i 7 godina smenjivali su se na leđima, pretpostavljam tate i pevali sve pesme sa dignutim rukama u vis! Lepši prizor nisam mogla ni da zamislim! Ne, nisu oni bili u prvim redovima niti blizu šutki koje su naravno pratile svaku pesmu. Bili su pored bine, sa druge strane ograde, sigurni i očarani likom i delom Goluba u kog su kao u Boga gledali. A kako drugačije?!
Koncert je nakon bisa završen pesmom „Za Lorenu“. Publika je htela još, možda su i sami Goblini hteli još, ali sigurna sam da nisu mogli. Održati takva dva koncerta jedan za drugim iziskuje veliki napor i veliku količinu energije koja ne može biti stalno prisutna, ali je na sreću obnovljiva. Zato, radujmo se letu jer Goblini će nas sigurno gledati sa mnogo bina. Bio je ovo kao i svi prethodni njihovi koncerti, onaj za pamćenje. Fenomen Goblina može se objasniti u jednoj rečenici. Sve ono što su KUD Idioti bili nekada, to su Goblini danas.
Više fotografija pogledajte ovde.
Tekst i foto: Andrea Magazin
