PODELI

B  O  L

Naslov zbirke Bol pesnikinje Vesne Kovačević-Sokolović ukazuje na motive i osnovna osećanja u stihovima, na onu tananu nit uvek prisutnu, nekad duže, nekad kraće, za dragim, isčezlim, nepovratnim:

“Čiji ožiljci tetoše

nove dane i nedosanane

puteve skitnice u beskraj”

(21. str.)

Živi u pesmi detinjstvo i rodna Bosanska Krupa, rodna kuća, roditelji, žitna polja, proplanci i reke.

“Uvek nepozvana čežnja davnih dana

obiđe me često, vreme prohujalo i

bolna sećanja …”

Zbirku je posvetila bratu Željku Kovačeviću, poginulom na Aranđelov dan 1994. godine, za krst časni i slobodu zlatnu. Nosiće pesnikinja dugo u zenicam oka humke u boriku i osluškivati tužan šum borova …

“Ostali su plodovi veka

na ognjištu spaljenom i humka na Boriku

nikada više uspona u sjajne visine

nikada više sretanje kraj ognjišta rasplamsanog…”

Vest o bratovljevoj smrti je teško primila:

“Ta vest o večnom odlasku umanjiće vasionu, a mene slomiti …” – govorila je.

Blagorodna pesnikinja kao i uvek kaže:

“Snaga je u potrazi za novim

stazama i bogazima… “- očekujući snagu da ću preboleti i zapevati pesmu.

Poezija, mašta i molitva su bili njeni melemi za brodolome duše. Borila se i izborila.

(str. 55)

“Neprestano se borim

i padam i ustajem,

i plačem i zapevam i

radosno tugujem…”

Pesnikinja u svojoj patnji i borbi nailazi na ostrvca sreće i vedrine i poručuje da ih i mi nalazimo.

(Str. 53.)

“Male radosti su Božiji zvončići

to su topline u uspomeni

i neiskazani tragovi

neizbrisivi u sećanju.

To su utehe…”

Ali, poručuje nam da i

(Str. 101)

“U trenucima sreće ne okreći misao na drugo,

uspokoji se čas-dva

i dragocenost trenutka

biće sa tobom,

jer sreće ja kratka,

kao zamah krila one ptice,

usplahirene

nepoznatim šumom…”

Pred pesmom na strani 91. zastanite i razmislite!!!

“Spasi dan od besmisla

osmišljenom borbom za svaki trenutak, a svaki tračak nade utemeljiti u veru za bolje…” – i dalje želim da, vi čitaoci čitate i razmišljate o smislu i filozofiji življenja … vredeće!

Pesnikinja shvata i poručuje sebi i nama:

“Od potonuća do nadahnuća

talasima rodne reke

ka snovima o budućem,

kroz bujicu zaborava se mora …”

I, mora!!! Pesnikinja to pokazuje i dokazuje i u ovoj i u drugim zbirkama, snaži! Usvojimo te poruke! Lečimo rane čitajući pesme pesnikinje Vesne Kovačević-Sokolović. Ima bola, ali ima i leka, poručuje nam.

 

B  L  A  G  O  D  A  R  I  M

Naslov zbirke privlači, obećava toplinu i ljubav. To je ona tanana nit koja se skoro u svakoj pesmi oseća, miluje čitaoca od naslova preko stihova. Pesnikinja blagodari roditelje kojima je zbirku i posvetila, rodnu kuću, zavičaj, šume, proplanke, ptice, reku, boga, molitvu, pesmu… i nas sve čitaoce kao miris kandila u rudi blagorodnog sveštenika.

I zaista njena poezija je: “počivalište blagorodnosti”.

Simbolično likovno rešenje korica ove zbirke – grane rascvetale trešnje viđene u detinjstvu i ostale u duši pesnikinje i da i dalje cvetaju u njenim pesmama.

Nosi u duši davna vremena prepuna uspomena.

Rastanci, za nju su, neizbežni delovi života:

“Svaki je rastanak otrgnuti deo tebe…

To je suza neisplakana”.

Smrt brata je teško podnela:

“Dok živim živeće uspomena na njega…”

Prethodnu zbirku “BOL” posvetila je bratu.

Kada joj je bilo najteže, borila se.

“I hoću i neću u visinu ptice

i mogu i ne umem, a pevati moram…”

 

Putevi istine i ljubavi žive u njoj i bira:

“Ne prečicom do sna,

već putevima najtežim ostvariti…”

Kada je pesnikinja drhtalo i kada se gubio pogled poručuje:

(str. 79.)

“Moji stihovi smelo govore smelu misao o ljubavi i htenjima za novim jutrima…”

I u tim trenucima pesnikinja je nalazila snage da sve pobedi i klikne:

“Otvori oči i pogledaj

divna cvetanja usnula u tebi…

i kreni smelim koracima,

radujući se novim svetovima…”

Uvek je videla izlaz i čaroliju postojanja.

Postojala je jača jer joj je luna ugnezdila pesmu tik uz zvezdu padalicu… da joj donese sreću, u pesmi je tražila i našla mirnu luku. Život je večita borba – poručuje nam.

“I idem, i nema kraja putu,

jer, ko spozna kraj, bez početka ostaje … ” – stihovi za razmišljanje!

 

T  I  H  O  V  A  NJ  A

U zbirci Tihovanja pesnikinja Vesna Kovačević-Sokolović je ostihovala svoja tkanja misli i srca u tišini i samoći na javi i u snu, u svojim tihovanjima!

Pesme su odraz duše pesnikinje pune ljubavi: “islikanoj kao prozorska okna”.

U stihovima ove zbirke u tihovanjima, u samoći, naviru uspomene.

Pesnikinja razmišlja, snaži se, svedoči i sagledava najdublju sebe. Rodno mesto vaskrsne:

“To sećanje jeste duhovna visina

moje zvezde vodilje,

moga konačišta i

moga utočišta…”

Ona poziva planetu na praštanje, na veru u ljubav i poručuje da svakim davanjem ustoličujemo dobrotu.

“Milost Anđela srcem nosim

ostvarena za druge

a osmišljena sebi…”

Tihovanje su tkanje reči kao postojana tiha molitva…

(str. 25.)

“…veze svoj vez u srcu

željom da se snaži

u lepoti ljubavi i nade…”

 

Poručuje, bodri, savetuje potrebu za unutrašnjim skladom:

(str. 54.)

“ali snagu tog unutrašnjeg sklada

na zidinici srca,

na brojanici ljubavi

i istini

ne bi uspelo ništa

poljuljati i

ništa snagu mu umanjiti”.

Poruka tiha, a glasna i jasna!

Kada bismo je usvojili, život bi, sigurno bio lakši i lepši.

Pronalaziti cilj!

(str. 49.)

…”Da budemo uvek ona iskra

i ona nota srca

koja nedoglede u

bliske boje i

potrage za blagim, sobom omogućuju”.

Stihovima rasipa svetlost:

Ta svetlost je ljubav sve od iskona što traje – iz koje se sve rađa.

Pesnikinja je uvek išla linijom težeg puta, uspravna, smela, hrabra i jaka. Poručuje svima da je molitva suština u tišini koja prija, u tihovanjima.

Sa njom “jedrimo zvezdanom rukom vođeni tražeći svoj put”. (str. 87.)

Tihovanja se toplo nižu u stihovima pesnikinje. U stihovima satkanim od:

VEČITE POTREBE ZA HARMONIJOM

U OVOVREMENOSTI

PRAMUDROSTI

OČUVANJU DUŠE

POTREBE ZA SKLADOM

LJUBAVI I

UNUTRAŠNJIM SKLADOM

PUTOKAZ

PRAŠTANJE

MOLITVA

SVETLOST

MILOSRĐE I ISTINA

SMISAO U DAVANJU KOJIM USTOLIČUJEMO DOBROTU!

Evo pregršt neobično toplih spojeva reči, izraza, poređenja, konstrasta iz počivališta blagoručnosti pesnikinje Vesne Kovačević-Sokolović:

“Zvezda padalica

nedosanjani vid

beličaste novosti u duši

snaga misli žanje rodna žita

stepenice buđenja

muzika svetlosti

brojanica ljubavi

utešiteljica srca

usnulo cvetanje zvezda

osvetljavam nedorečene poglede

islikanu kao prozorska okna mrazom detinjstva

neotkrivene dubine sopstva

duboke besede svetlosti

nota srca

nedosanjani vid

beličaste novosti u duši

duboke besede svetlosti

osmišljeni zraci ljudskog dobra…”

Ovi i drugi primeri ….

Neke od ponuđenih pesama Vesnine poetike se mogu lako čitati i daju odsvirati, kao note i tonovi-najvećeg mogućeg-produhovljenog-pesničko muzičkog spajajućeg ranga. Odavno se nisu ovakvi redovi nizali i zapisivali na području ex-Yu teritorije u zadnjih deceniju do dve ili ih ja nisam imao u svom vidokrugu. Iznenadna ponuda stvara još veće oduševljenje i daje nadu, da nije kasno za nju – POEZIJU, ELITNU DISCIPLINU DUHA! To se kod ove liričarke mora i treba, bilo privatno, bilo javno, podcrtati i naglasiti. Pesme su kratke po dužini (svaka od njih ima svoje mesto na određenoj stranici, i ne prelazi prag sledeće), ali nadareno dišu dubokim plućima pružajući čitaocu mir. Dok knjigu TIHOVANJA čitamo zaboravljamo na svoj lični nemir kojim nas ova knjiga leči, vida nam rane dobokog  metroa naše (moje) duše. Autorkina Muza neguje i oporavlja nadahnjuje lekovitim rečima, stihovima, dok su strofe zapravo, cele pesme.

Milan B. Popović