PODELI

Beogradska promocija muzičkog romana Lazara Divjaka “Roll Intro Tape” – prve knjige u izdanju promoterske kuće Long Play – biće održana u ponedeljak 6. juna od 18.00 u Ustanovi kulture “Parobrod” (Kapetan Mišina 6a).

Na promociji će govoriti rok novinari i publicisti Aleksandar Žikić, Petar Janjatović i Predrag Novković, muzičari Nikola Vranjković, Danilo Nikodinovski (Consecration) i Ivan Zoranović, kao i pisac Lazar Divjak, dok je moderator Ivan Lončarević.

U knjizi “Roll Intro Tape” Divjak (36) pripoveda svoja iskustva sa poseta koncertima izvođača kakvi su Rambo Amadeus, Metallica, Bajaga i instruktori, Calexico, Block Out, Biohazard, Darkwood Dub, Faith No More, Eyesburn, Manu Chao, Kanda Kodža i Nebojša, Deftones, Atheist Rap, 25 ta Life, Doghouse, Stretch Arm Strong, Starface & Osmi putnik 2, Primitive Reason, Partibrejkers, Life of Agony, Bruce Springsteen.

Iz recenzija:

„Izlazim na razne bine već više od 30 godina. Tu sve postaje specijalno i dobija smisao, jer muzika prestaje da bude samo moja. Dobija novi život. Ljudi koji su ispred bine dobijaju nešto iz nje i svi mi zajedno, deo smo nečeg novog, posebnog» … U Lazarevim sećanjima prepoznao sam nešto od mirisa iz Kišovog romana ‘Rani jadi’. Sve je drugačije – i vreme i mesto i likovi, a ipak – seta je ista.“

Momčilo Bajagić-Bajaga

“Lazareva knjiga me je podsetila na to koliko mi je u detinjstvu i ranoj mladosti bila važna rok muzika, a naročito odlasci na koncerte i koliko sam energije i ljubavi ulagao u svoje rok obrazovanje» … «Voleo bih da se u budućnosti pojavi još knjiga domaćih autora sa sličnim temama, jer bi to, uz pojavu nekoliko kvalitetnih rok novinara nove generacije, bilo veoma značajno za edukaciju neke nove publike…“

Nikola Vranjković

Lazar Divjak

AUTOR O KNJIZI:

Odrastanje i sazrevanje su prilično dugački procesi, čije se putanje neretko ne podudaraju. Na tom putu nema prečica. Ali ima pomoći, ima stvari koje te pridrže, ohrabre, podignu i osnaže, kada ti to treba. Muzika je upravo ta pomoć za mene: muzika raznih ljudi koju sam u početku upoznavao sa ploča i kaseta, da bih od neke jedanaeste godine iznenada primetio da je to sve bila samo uvertira, i da je prava magija u slušanju i gledanju ljudi koji svoju muziku izvode uživo.

Razne navike sam u životu sticao i gubio, ali osim eventualno odlazaka na Zvezdine utakmice, ništa nije tako uporno ostalo uz mene kao uživanje, ushićenje i inspiracija koje sam nebrojeno puta doživeo na koncertima. Koncerata je bilo boljih i lošijih, klupskih i stadionskih, ali je svakako bilo onih toliko bitnih da sam razdoblja u životu počeo da pamtim i mapiram u odnosu na „ono kad sam bio na onom koncertu i osećao se skroz onako“.

U nekom trenutku, pre malo više od 10 godina, počeo sam da pišem o baš takvim koncertima. Otkrio sam da mi pisanje prija i da mi pomaže da razne stvari koje sam doživljavao stavim na pravo mesto. Sve dok početkom 2015. nisam završio sa knjigom u kojoj opisujem svoje odrastenje, ne nužno i sazrevanje, u odnosu na 22 koncerta na kojima sam bio u razdoblju između 1991. i 2013. godine.