PODELI

Petak 19. april u Novom Sadu rezervisan je za koncert Električnog orgazma na kojem će promovisati svoj novi album. Tim povodom razgovarali smo sa frontmenom grupe, Srđanom Gojkovićem Giletom, a večeras slušamo njega i bend u Firchie Think Tank studiju.

Vaš poslednji, dvanaesti po redu, studijski album nosi ime “Gde smo sad?”. Shodno nazivu albuma i pesmi po kojoj je nazvan, nameće se jedno bitno, iz muzičkog ugla gledano, pitanje – gde ste vi, kao bend kultnog statusa, u ovom trenutku na muzičkoj sceni? Možete li i dalje, sa toliko muzičkog staža, da stvorite i pružite nam nešto novo?

Pa, ja definitivno mislim da je album “Gde smo sad?” nešto novo, nešto različito od svega što smo uradili. Možda se na neki način naslanja na prethodni album, ali ipak mislim da je otišao nekoliko koraka dalje. To gde smo mi na domaćoj muzičkoj sceni nije nešto čime se preterano bavim, to prepuštam kritici i publici.

A gde smo mi, kao nacija, na svetskoj rok sceni? Ima li nas negde na radaru?

Zaista nemam pojma, uopšte nisam u toku sa takvim temama, niti me to preterano zanima.

Od osamdesetih na ovamo smo pevali Krokodili dolaze, Kapetan Esid, Igra r’n’r cela Jugoslavija, Da si tako jaka i ostale hitove koji su se održali do današnjih dana. Uz koje stvari sa novog albuma ćemo u budućnosti da đuskamo? Možete li da procenite i imate li svoje pesme-favorite?

Ne, ne mogu da procenim, ali meni su drage: Odvedi me do rupe, Bio sam loš, Bila si kao san, Istok zapad sever jug, Gde smo sad.

Od objavljivanja Paket aranžmana, albuma koji predstavlja prekretnicu u jugoslovenskoj rok sceni, prošlo je skoro tri decenije. Tada ste, uz članove Idola i Šarlo Akrobate (na čelu sa Milanom, Vladom i Kojom), stvorili “novi talas”. Ko danas diktira muzičke trendove i na koji način?

Kod nas diktiraju oni koji uređuju programe u medijima, koji biraju šta će da se pušta, a šta ne. Verovatno je i u svetu slična situacija.

Do javnosti je pre neki dan stigla vest da je, nakon godinu dana od osnivanja Zadužbine Milana Mladenovića, konačno i pokrenuta i ustanovljena nagrada “Milan Mladenović”. Kakav je Vaš stav povodom toga, s obzirom na to da ste se sa Milanom u jednom delu života družili i sarađivali? 

Mislim da je to lepo i korisno. Koliko sam shvatio to se finansira od Milanovih autorskih honorara, a pošto on nema naslednika, dobra je ideja da se to na neki način vrati nekim autorima koji zaslužuju.

Brzo pitanje za kraj – možemo li da očekujemo da će se Rimtutituki ponoviti ili ne ulazite u takve vidove angažmana?

Rimtutituki sigurno neće. Nema više Milana ni Čavketa. A da li će neko drugi napraviti nešto slično, nemam takvih saznanja.

Nataša Pudar

Foto: Wood