The xx unose svetlost u svoju misteriju

Nakon pet godina od albuma “Coexisted”, britanski trio The xx se vratio sa albumom “I See You”. Ovom trećom srećom čini se kao da su pokušali da svoj dosadašnji, prepoznatljiv zvuk obogate na način na koji će svaki od članova na svetlo izneti ono najbolje u njemu. Naravno, ono što je još 2009. kada se bend pojavio na sceni, kupilo publiku, bila je upravo ta ljudska fragilnost, ranjivost i introspekcija koju su toliko otvoreno pokazivali i nosili sa jednostavnošću.

Ono što je novo jeste promena koja je nastala vokalno, Madley i Sim, kao da su malo zreliji i odrasliji; njihovim glasovima se odlično prenosi ta suštinska priča koju nosi svaka pesma na ovom albumu – to ljudsko variranje između očaja i nade, ta nemogućnost da svet u nama vidi ono što i sami vidimo. Hrabrost za iskazivanje ovako dubokih i iskrenih emocija upravo je i razlog zaljubljenosti u njihovu muziku koja sem tog nekakvog indie-pop-a od kojeg su krenuli sada sadrži i dosta elektro-popa i disko, ali i baladskih momenata. Zaslužan za ove varijacije je svakako producent – Jamie Smith (aka Jamie xx) koji na najbolji način prikazuje njihov “više je manje” moto. Ono što je pravo oličenje ovog benda je svakako taj minimalizam koji kao da leluja u nekakvom međuprostoru sna i jave, uvek pomalo u izmaglici ili sumraku.

Singlovi “On Hold” i “Say Something Loving” su izašli nekoliko dana pred sam album. Dok je za prvi, “On Hold” uz simpatije komentarisano da se primećuje uticaj Hall and Oates-a iz pesme “I Can’t Go For That”, drugi singl je pobrao još više lovorika. Lično, nalazim da ceo ovaj album ima najbolju funkciju kada je konzumiran zajedno, kao celina koju nakon razdvajanja sasvim sigurno nećete ponovo sklopiti.

Pesma “Performance” bi se mogla okarakterisati kao klasična xx pesma – ogoljena uz Madley-inu  gitaru i gomilu tišine. Ovde ona govori o bolnosti prekida veze koja je praktično tera da stvori jednu novu ličnost, možda duboko dirnuta ovim tekstom, ona kroz nju zaista iskazuje jedan od svojih najboljih pevačkih trenutaka.
U pesmi “Replica” vođstvo preuzima Sim koji prenosi svu bolnost i mrak koja se može kriti iza ovog teksta i muzike, koju u jednom trenutku slamaju zajedno. Dok se klackaju između sveta hemije i nevinosti, u pesmi “I Dare You”, Madley i Sim još jednom pokazuju koliko dobro drže ovaj svet glasa i muzike pod kontrolom. Poslednja pesma na albumu “Test Me” nekako uspeva da zaokruži celu priču samim tim što je puna tenzije sve dok u jednom završnom trenutku ne nađe tačku preseka koja objedini celokupni prvobitni haos.

I dalje je potrebna koncentracija za pronicanje u najdublje nivoe, dakle zadržavaju dozu misterije koja im je svojstvena i neophodna za čuvanje unutrašnjih svetova koje tako sramežljivo otvaraju, podsećajući nas da smo svi pomalo zarobljeni u sopstvenim životnim dramama, ali ovaj put puštaju pomalo svetla u priču i pre svega odlično balansiraju i prikazuju jedinstvo između svih članova ove ekipe.

Milica Mima Erdevički

Foto: The xx – Official Facebook page

 

Comments are closed.