Po sred srede i po prvom snegu, 28. novembra Beograd su zapalili Islanđani i Škoti.
Istina je da smo svi željno iščekivali Alestorm od momenta kad je najavljeno da će nastupiti u beogradskom Domu omladine i imali određenu viziju o odličnom provodu, ali ono što su nam priredili je apsolutno premašilo moja očekivanja…a očekivanja od škotskog Pirate metala mogu biti samo najviša, ako zanemarimo rum, pivo, brodolome i sl.
Nakon uspešnog izbegavanja uništenih pločnika, građevinskih radova i novogodišnje rasvete, stigosmo do Doma i zatekosmo Skalmold već na bini u 20h. Iskreno, nisam mnogo obratio pažnju na njih prethodnih nekoliko meseci, a do pre nekoliko meseci, nisam znao ni da postoje. Kakav danak neiskustvu, pošto su zaista sjajan bend, a dokaz da imaju jaku fan bazu kod nas je bilo to što su nastupali pred punom Amerikanom, dok su neki ljudi znali i tekstove…na islandskom! Malo je reći da sam bio oduševljen i to bih uporedio sa tim kad sam čuo Gojiru pred Metaliku, ili Ghost pred Mejdene. Skalmold je bend koji svira neku varijantu Viking metala, sa uplivima Death metala, a u sve to je lepo upakovana islandska mitologija. U Beogradu su promovisali svoj poslednji album „Sorgir“, na koji, kao i uostalom, na ceo bend, treba obratiti pažnju. Sjajan zvuk, odličan kontakt s publikom, zapravo, nemam zamerku.
Moram ovde da pomenem da se u pauzi između bendova slušao Queen i da je publika pevala, iako smo pre 27 godina i 4 dana ostali bez jednog od najvećih frontmena svih vremena…čudan momenat, tužno srećan.
Bina je setovana, postavljeni su instrumenti, a centralni deo je zauzimala velika žuta patka. Dobro ste pročitali, velika žuta patka i ne, nema veze sa izvesnim protestima po Beogradu.
Kreće najava, momci izlaze na binu i uz spojene „Keelhauled“ i „Alestorm“, nastaje sveopšti haos u sali, da citiram natpis sa bubnja: Shitstorm! Škotski pirati su doneli neverovatnu energiju i, kako je pevač kasnije rekao, došli su da nam popiju svo pivo (2 piva na 3 pesme, koliko sam uspeo da prebrojim). Gospodin u sandalama, zelenom kačketu, kiltu i majici sa čuvenim natpisom (I got lost in the gay dolphin) nas je vodio od Magnetic North-a, do Mexica, a sve to, naravno, Over the seas.
Ni kroz narednih par pesama atmosfera u publici nije popuštala, a kao predah je došla obrada pesme „Hangover“, uz specijalne goste, a Beef man nam je objasnio kako se leči mamurluk, popivši skoro litar piva za manje od 10 sekundi. Divan intermezzo.
Drugi deo koncerta su, takođe, obeležile šutke, crowd surfing i sveukupno odlično zezanje, a koncert je okončan pesmama „Drink“, „Wolves of the sea“ i „Fucked with an ancor“. Čini mi se da ovi pirati mnogo psuju, mislim da u životu nisam toliko puta čuo „the F word“. Kad smo kod stvari koje sam prvi put čuo i video, tu se ubraja već pomenuta patka, ljubazno obezbeđenje, kao i to da cela sala, na nagovor pevača vikne „Sausages“, iz kojeg god razloga.
Naizgled nespojivo veče islandske mitologije i škotskih pirata se ispostavilo kao jedan od najboljih koncerata do sada. Neverovatna energija, nastup bez greške, sjajna atmosfera u publici, a ako se tome još doda i to da su članovi oba benda kasnije bili u holu Doma omladine sa publikom, možemo zaokružiti jedno ludo i nezaboravno veče u Beogradu.
Nakon svega, nameće se samo jedno pitanje: Ka’ će opet..?
Više fotografija pogledajte ovde.
Stefan Nedeljković
Foto: Nena Plivelić
