Proteklog vikenda Beograd je bio centar muzičkih dešavanja, posebno za ljubitelje improvizovanog zvuka, gde je održan trideset i osmi po redu beogradski džez festival. Ovogodišnje izdanje je obeležilo veliko interesovanje publike, tako da su karte za određene dane bile rasprodate već i pre početka festivala, a sale bile ispunjene do poslednjeg mesta. Da li zbog velikog broja stranaca u prestonici ili zbog (nezvaničnog) kraja pandemije, svi koncerti su bili maksimalno posećeni i bilo je pravo uživanje videti gledaoce svih starosnih dobi da sede zajedno i uživaju u nastupima velikog broja izvođača.
Kada kažemo velikog broja izvođača, zaista mislimo na više nego običan broj izvođača jer je ovogodišnje izdanje festivala bilo okrenuto orkestralnom džez zvuku te je bilo najavljen veliki broj džez orkestara i ansambala. Iako su organizatori zbog trenutne energetske krize ipak morali malo da redukuju prvobitne planove, to se nije ni najmanje osetilo iz ugla posmatrača i minimalno odrazilo na program. Pored velikog broja stranih izvođača, ovogodišnji džez festival obeležilo je prisustvo i velikog broja domaćih autora, tako da su po prvi put u istoriji naši izvođači popunili čitav jedan dan i u velikom stilu otvorili festival. Zaista super stvar od velike važnosti ne samo za promociju tih autora, već i približavanje improvizovanog, avangardnog zvuka mlađoj publici i široj javnosti. Od prvog festivalskog dana i Serbian showcase programa izdvajaju se nastupi sastava Schime sa kamernim orkestrom Muzikon koji broji preko 20 članova! Novosadska publika je sigurno prepoznala Aleksandra Dujina za klavirom u okviru kvinteta Milene Jančurić, a nastupio je i talentovani novosadski sastav Power NAP trio (Predrag Okiljević, Marko Čurčić, Aleksandar Škorić).
Najveće interesovanje publike čini se da je bio za petak i nastupe Avišaj Koen kvarteta (gotovo pa miljenik srpske džez publike) i Liberetto sastava Larsa Danijelsona. Za ove nastupe karte su bile rasprodate daleko pre početka festivala i oba nastupa su bila emotivno obojena, uzbudljiva i za pamćenje. Nežnije tonove i melodije izraelskog kvarteta smenili su energetični muzičari Libereto kvarteta koji su izvodili uglavnom pesme sa albuma Cloudland. Pored lidera Larsa Danijelsona na basu, zaista moramo pohvaliti izuzetne nastupe talentovanog Gregorija Privata na klaviru, Magnusa Ostroma na bubnjevima i gitariste Džona Paričelija; sve je funkcionisalo besprekorno, prosto je bilo uživanje slušati uigran bend vrsnih muzičara koji su svirali kao da su na vrhuncu karijere gde je Gregori imao posebno nadahnuće pa i dobio prostor da pokaže šta sve zna za klavirom.
Zatvaranje festivala je, kako i dolikuje, bilo rezervosano za prepunu salu Doma sindikata uz Big Bend RTS-a pod vođstvom dirigenta Filipa Bulatovića i vrhunske muzičare koje novosadska publika pamti, recimo talentovanog Rastka Obradovića koji je nastupao sa Daferom Jusufom prošle srede u okviru NOMUS-a o čemu smo pisali ovde. Smenjivanja truba, trombona, saksofona i udaraljki pratio je trio proslavljenog kubanskog pijaniste i vokala Omara Sose. Moćan, pun zvuk big benda je čini se ostavio snažan utisak i na goste koji kombinuju muziku Kariba i Afrike gde su u intervjuima posle koncerta imali samo reč hvale za srpske kolege i publiku. Ako je taj fenomenalni koncert bio šlag na torti, Nubaja Garsija, gošća iz Velike Britanije poreklom iz Gvajane i Trinidada je dobila čast da stavi višnju na šlag, tačku na i, i zatvori 38. džez festival. Dom sindikata se pokazao kao pun pogodak publike željne kvalitetne svirke tako da organizatori mogu da razmisle da se program sledeće godine održi u novom – starom Sava centru, što da ne?
Pored svih ovih pomenutih autora sigurno smo preskočili neke kvalitetne nastupe, recimo američkog trubača Nejta Vulija koji stoji iza veoma kvalitetnog i hvaljenog ostvarenja Seven Storey Mountain VI, tako da, umesto zaključka, možemo samo da predložimo čitateljima da sačekaju sledeći beogradski džez festival, vide ko nastupa i odaberu makar jedan dan (ako ne i više) da daju šansu kulturnom uzdizanju u prihvatajućoj i neosuđujućoj atmosferi.
Nikola Prpa
