Pišem i brišem… Ponovo pišem i pomalo se osećam kao srednjovekovni pisci koji su svoje rukopise počinjali ili završavali sa: „Ja nedostojni…”.Prvi put posle dužeg vremena imam blagu tremu kada je u pitanju pisanje reportaža sa nekog koncerta. Čuj, nekog? Ovo je koncert Bjesova. The Bjesova. Benda koji ne samo da volim već osećam neku vrstu strahopoštovanja. U mom muzičkom panteonu, oni zauzimaju vrhovno mesto, a kockice su se tek sada posložile da ih slušam uživo. Slušam, gledam i upijam energiju iz podnožja Rudnika koja ovoj ravnici često manjka.
Cela reportaža mogla bi da stane u reč „magija”. Možda bi neki objektivni posmatrač rekao da je bilo problema sa tonom, da je bilo pauza između pesama i improvizacije, ali zar nema toga i u životu? Svakim pokretom, gestikulacijom, magijskim vokalnim sposobnostima, Bjesomar je poput vrhovnog šamana plenio prostorom, a virtuoznost ostalih članova ovog benda ni-ka-da se ne dovodi u pitanje.
Povod ovog okupljanja bila je promocija albuma „Svetla svetlosti” te je koncert otvorila pesma „Gradot e nem”, inače makedonske grupe Mizar u originalu. Čuli smo i pesmu po kojoj album nosi ime kao i „Ustaj majko zemljo”, „Rough cut”, dok je deo pesme „Aikido” čak otpevao momak iz publike.
Kao što su mnogima religijska, ili neka druga, uverenja vodič kroz život, tako se možemo osvrnuti na pojedine pesme Bjesova i tumačiti ih kao valjan princip življenja. Tom logikom, od sinoćnjih izdvajam „Dar“, „Sve će se doznati“, „Čak i da mogu sve“. Koliko sam razumela u gužvi, „Čak i da mogu sve“ i „Gavran“ nisu bile na prvobitnoj set-listi, ali kao i svaka dobra duša, Bjesomar je ispunio želje publike i eto razloga zašto je improvizacija dobra stvar. Zahvaljujući tome, čula sam jednu od omiljenih pesama koju zamalo da propustimo. Hvala što nismo.
Ali „Bolje ti“ – kultna pesma ne samo ovog benda, već ovih prostora. Koji najež! Kada bi postojao neki vremenski loop kao u superhero filmovima u kom bi se izvođenje ove pesme iznova i iznova ponavljalo, mislim da ni tada ne bi dosadila i da bi oduševljenje od kog skače temperatura svaki put bilo istog inteziteta.
Ispratili su nas kućama uz „Odvedi me do reke“ i „Laku noć“. Tražili smo „Kišu“ nekoliko puta, kad su već bili raspoložen za ispunjavanje želja, ali je Bjesomar bio izričit.
Nismo čuli „Kišu“, ali nas je dočekala na izlazu i sve do kuće, bez kišobrana, pratila.
Rekoh ja na početku: magija! 😉
Ukratko o najboljima,
Mina Erić
