Kada sam pre nekoliko meseci saznala da se u Sarajevu priprema novi muzički festival, i pre nego što je bio poznat line up, znala sam da želim biti tamo. Proteklog vikenda festival Dva super dana doživeo je svoje prvo, ili kako neki kažu, nulto izdanje. Ako je validan osećaj koji sam imala vraćajući se kući u nedelju ujutru, ovaj festival opasno preti da postane jedan od vodećih kako u Sarajevu, tako i u celoj Bosni i Hercegovini.
S obzirom da je organizovan sa mnogo ljubavi i ogromnom željom organizatora da se Sarajevu vrati stari sjaj urbanog grada iz kog su potekli mnogi legendarni bendovi, njegov uspeh u budućim danima je zagarantovan. Ali, krenimo redom.
Tri dana u Sarajevu je malo. Sve obići, svu hranu koju preporučuju probati i na sve to festival ispratiti…. naporno je, ali vredi! Kao prva prepreka ispostavila se činjenica da baš tog petka 15. aprila u poznatom kafeu Opera muziku puštaju dobro poznati dvojac Diskobajagi koji sačinjavaju Vedran Mujagić i Brano Jakubović, članovi Dubioze Kolektiva. Odavno sam pokušavala da “uhvatim” neki njihov nastup u mom bližem okruženju, ali bez mnogo uspeha. Samim tim, ova prilika se nije smela propustiti. Kažu u svom gradu je najteže uspeti, a njihov grad ih obožava. Klub je bio pun, a lepo vreme je išlo na ruku svima onima koji su njihov nastup usled velike gužve pratili ispred. A bila ih gomila. Sat vremena izdvojeno za Diskobajagi, ovaj put bilo je dovoljno. Još jedan prijatelj morao je biti ispoštovan ove večeri, a on je (na moju sreću) svirao u klubu prekoputa u postavi akustična gitara (neki španac), pevačica i moj domaćin za kahonom. Veče u crvenom bilo je baš ono što mi je trebalo tog momenta. Pola sata Španije u moje vene i bila sam spremna da se potpuno posvetim onome zbog čega sam i došla. Dva super dana mogla su da počnu.
Korak po korak uz Miljacku doveo nas je do kino-kluba Kriterion koji se nalazi prekoputa platoa čuvene Skenderije, a u kojem se festival Dva super dana održavao. Sarajevo nosi jednu posebnu energiju. Ljudi su tu opušteni, jednom rečju, raja. Od samog ulaska, iako nikoga sem organizatora i ponekih članova bendova nisam poznavala, neverovatna opuštenost i što je još bitnije neverovatna pripadnost bila su osećanja koja su me obuzela. Na žalost, nastup slovenačkog benda Werefox sam propustila ali kako sam čula, njihov nastup bio je na zavidnom nivou. Ako su oni zaslužni za sjajno raspoloženje publike koje sam zatekla, a jesu, nema sumnje da su Slovenci bend na koji ozbiljno treba računati u budućnosti.
Usledio je nastup domaćina. Sarajevski Billy Andol se brzinom svetlosti iz uloge organizatora prešaltao u ulogu gostujućeg benda. I dali su sve od sebe. Dali su svom gradu i svojoj publici sve što su imali. Svu svoju snagu, energiju, a ono u čemu smo svi mi najviše uživali, bile su njihove pesme sa prvog i drugog albuma koje su mixali i tako nas podsetili na sve one hitove veoma prepoznatljive i specifične ne samo u BiH nego i u celom regionu. Billy Andol ove godine bili su jedni od kandidata za nagradu MTV Adria što je svakako veliko priznanje, ali i upozorenje za publiku širom regiona da obrate još više pažnju na ovaj bend koji je uz Artan Lili jedan od predvodnika novog zvuka regiona. Imam samo reči hvale za ovaj bend i veeeeeliku želju da ih što pre vidim ponovo na našem terenu.
Kao headliner ove večeri nastupio je nama dobro poznati bend Artan Lili. Kao što sam već pomenula, važe za predvodnike jednog novog zvuka regije, a publika je to prepoznala, nagradila svojim simpatijama, i baš zato Artan Lili našli su se u Sarajevu kao zvezde prve večeri festivala. Skoro su nastupali u našem gradu, a ovaj nastup bio je njihov najduži, za moj ukus i najbolji. Zvuk u Kriterionu generalno je bio odličan, publika im je uz svaku pesmu aplauzima i raznim povicima pokazivala koliko im prijaju i sve se stopilo u jedan odličan nastup. Artan Lili važe za jedan potpuno drugačiji bend od svega što imamo u ponudi regiona kako zvukom, ali ništa manje ni neobičnom privlačnošću kojom plene sa bine. Sasvim očekivano najveće ovacije publike izazvala je pesma “Ako stanemo tu”, a Artanovci ove večeri nisu izveli samo jednu pesmu iz svog opusa. Na “meniju” se našla i nova pesma “Jutro” (ako me sećanje dobro služi) koja je stara samo sedam dana i koju su ove večeri prvi put izveli. Specifičnost celog ovog festivala je bliskost i prisnost publike sa izvođačima koja se najbolje videla nakon nastupa kada su bendovi sasvim opušteno cirkulisali među posetiocima festivala, družili se sa njima, potpisivali na CD-ove, u slučaju benda Artan Lili na ploče i svi zajedno stvarali festival koji će nadam se već naredne godine postati obavezna “literatura” muzičkih festivala regiona.
Veseli i zadovoljni onim što smo videli i čuli ove večeri korak po korak pored obale Miljacke, uputili smo se ka smeštaju. Trebalo je obnoviti snagu i biti spreman za novu turu hrane i druženja sa Japancima po znamenitostima Sarajeva narednog dana, a veče koje nas je čekalo unapred je obećavalo mnogo i jedva smo ga čekali.
Tekst i foto: Andrea Magazin
