PODELI

Nakon prve super večeri od dve najavljene, u glavi su mi i dalje pevali Billy Andol i Artan Lili na smenu. I tako je bilo ceo dan, sve dok nismo stigle na drugo super veče, ujedno i poslednje. A do tada trebalo je kvalitetno potrošiti vreme. U četvrtak dok smo putovali ka Sarajevu pratila nas je kiša i grmljavina. U petak je već bilo mnogo sunčanije i prijatnije, a u subotu dok smo se muvale Baščaršijom Sarajke su se već mazale kremama za sunčanje kako ne bi izgorele.

Mi kremu nismo imale pa smo hvatale hlad uz male radnjice prepune suvenira, ćilima, džezvi i fildžana, zlatara, buregdžinica i ćevabdžinica. Jedva smo odolevale da ne pokupujemo sve što nam se nađe pred očima, ali zato nikako nismo mogle da ostanemo imune na predivnu muzičku radnju u kojoj sve što poželiš postoji, sa notama na sebi! Red šopinga, red muvanja po ulicama sa Japancima i slikanja, red hrane, pića i kafe, pa sve do zakucavanja u krevet kako bi izdržale noć koja je dolazila, bio bi siže ovog dana.

IMG_6949

Drugo veče festivala Dva super dana otvorio je Zadarski sastav Postolar Trriper. Nisam imala prilike ranije da ih slušam uživo i ono što bih na prvu loptu izdvojila bila bi činjenica da dok sam ih fotografisala, noga i koleno su mi klecali sami od sebe u ritmu njihovih pesama. Klecanje se pretvorilo u lagano cupkanje koje se završilo tako što sam prestala da ih fotkam i đuskala sa strane posmatrajući i izučavajući ih. Prosto mi je žao što nisam ranije imala priliku da ih čujem i vidim jer bih ovom prilikom sigurno još više uživala, pevajući zajedno sa njima. Super Zadrani sa super energijom!

IMG_7126

Kao drugi ove večeri bili su najavljene Nišlije Stereo Banana, ali je u toku večeri došlo do promene pa su ipak kao drugi nastupili Zagrepčani Kawasaki 3p. Već sa prvim taktovima publika u kino-klubu Kriterion je počela da skače i peva. Kawasaki 3p su bend koji iza sebe imaju toliko nastupa da tačno znaju šta treba da urade u svakom trenutnku kako bi publici priredili žurku do zore. Na žalost svih, do zore žurka nije mogla da traje ali je sat i po koliko su otprilike svirali, možda i malo jače, bilo ludo i nezaboravno. Definitivno su ostavili najveći pečat na ovom prvom izdanju festivala Dva super dana, jer iskustvo koje su sticali na raznim binama dvadeset godina unazad učinilo je da festival upravo zahvaljujući njima, uz dužno poštovanje svim bendovima, dobije etiketu velikog festivala koji će u širim krugovima regiona to tek postati.

IMG_7154

“Imam čast da vam predstavim Stereo Bananu, matrice smešne i tematiku nepovezanu…“

Za kraj, vrelu atmosferu zapečatile su Nišlije Stereo Banana koji su i one najstatičnije dobro preznojili. Svoje dobro prepoznatljive stihove horski su pevali sa Sarajlijama, koje ih očigledno mnogo vole. Njihovo postojanje svakako nisu „Majmunska posla“ jer ova ekipa ima želju da repuje po bivsoj Jugoslaviji i da gostuju tu i tamo negde u dijaspori. Da bi bili rep zvezde nemaju atribute, ali zato i te kako imaju najbolju publiku koja ih odlično čuje. Stotinjak najizdržljivijih dočekali su i poslednju pesmu Nišlija i zajedno sa njima zatvorili prvi festival Dva super dana.

Grupa entuzijasta okupljenih oko članova benda Billy Andol lavovski su se borili i izborili da Sarajevo dobije jedan novi festival potpuno drugačiji od svih po kojim je ovaj grad prepoznatljiv. Njihova želja i trud su se osetili u svakom ćošku kluba, u svakoj osobi koja je prošla kroz Kriterion tih večeri. Dugo na jednom mestu nisam videla toliko nasmejanih ljudi. Na ulici nije bio taj slučaj. Srećna sam što ljudi koji mene vežu za ovaj grad su ljudi koji plene svojim osmehom, toplinom i iskrenošću. Ovaj festival stvorio je mnogo novih poznanstava i prijateljstava. Svi mi koji smo prisustvovali njegovom rađanju, sigurno ćemo se uvek vratiti tu jer ko se jednom napije vode sa Baščaršijske česme, u Sarajevo se uvek vraća. Baš tako je i sa ovim festivalom. Za Novi Sad smo krenuli ispunjeni osmesima naših domaćina i zadovoljstva što smo bili deo istorije stvaranja nečeg lepog i ovom gradu preko potrebnog. Na festivalu se vidimo i sledeće godine, ali sam sigurna da će se moji i putevi koji vode u Sarajevo još mnogo puta pre toga ispreplesti.

Tekst i foto: Andrea Magazin