Mirno nedeljno popodne, “još jedan kišni dan” rekli bi stihovi Nenada Marića, ali istovremeno i veoma značajno, kako za rokenrol i bluz, tako i za čuvare pisane reči. Naime, ove nedelje, 18. juna, u novosadskoj knjižari “Solaris” Nenad Marić, poznatiji kao Kralj Čačka, dobio je nagradu iz fondacije Saše Radonjića, “Strune od svetla”. Pred brojčano ne velikom, ali veoma cenjenom publikom u koju se ubrajaju Slobodan Tišma, Vladimir Kopicl, Siniša Tucić, Miki Radonjić i drugi, Saša Radonjić je Kralju Čačka predao jednu od gitara iz svoje kolekcije dok mu je plaketu predao jedan od članova žirija, Miloš Zubac koji je ujedno i prvi dobitnik ove nagrade.
Zubac se obratio prisutnima i govoreći o Marićevoj poeziji, o zbirci “Na margini” pokazao da nije bilo dileme da upravo Kralj Čačka zaslužuje ovo priznanje. Tumačeći pesmu “Negde na svetu” asocijativno se vezivao kako za Crnjanskov sumatraizam, tako i za Ujevićevu pesmu “Pobratimstvo lica u svemiru” i time istakao Marićev veliki potencijal.
Nakon uručenja nagrade, imali smo priliku da čujemo Kralja Čačka kako peva nekoliko pesama među kojima je bila, kako prisutni rekoše, “najskuplja” a to je pesma “Zašto su tvoje oči prazne”. Kako nam njegove muzike nije nikad dosta, na zahtev publike otpevao je i dve najpoznatije, “Deda Mraz je švorc” i “Moj avatar”.
Zanimala nas je Nenadova reakcija na nagradu, kao i da li je bio iznenađen ovom nominacijom s obzirom na to da je konkurencija bila više nego jaka: “Jesam, iznenadio sam se, nisam očekivao, nikad u životu nisam bio predložen za neke nagrade, ali kad sam video kojim povodom i ko učestvuje, bila mi je stvarno čast, to mi je bilo dovoljno. Inače ne volim takmičenja, ali ovo ima jednu veliku simboliku koja nadilazi sve to. “
Sašu Radonjića pitali smo kako je došao na ideju da osnuje fondaciju “Strune od svetla” i na taj način drugim autorima poklanja gitare iz svoje kolekcije, te nam je pojasnio: “Pre svega sam se odlučio zato što imam jako veliku kolekciju gitara koja je imala svoju svrhu, svoj smisao i služila je za mnoge namene, mnogim muzičarima u gradu, ali meni je to bilo nedovoljno, hteo sam još nešto sa njom da uradim, a pošto se već dugo i sam bavim na sporednom koleseku muzikom i kantautorskim izrazom, a na glavnom životnom koloseku sam pisac i bavim se književnim radom, onda sam povezao te dve stvari. Znači, s jedne strane velika kolekcija, s druge strane negovanje poezije u muzici i tako je to nastalo, jedinom sintezom dve različitosti”.
Na pitanje da li su nagrade vetar u leđa drugim autorima Radonjić je odgovorio: “Pa ja znam da jesu, i da će biti sve više. Evo, Nenad Marić je nekoliko puta govorio o tome da pored toga što mu mnogo znači što je dobio nagradu, što je upisan odmah na početku, nije što mu znači gitara nego što znači vetar u jedra, upravo autorima i ljudima koji su se artikulisali na način na koji se on artikuliše.”
Žiri je imao težak zadatak da odluči ovogodišnjeg pobednika, Saša nam je pojasnio kako je Kralj Čačka postao dobitnik u 2017. godini: “Bilo je teško zato što su ove godine u najužem izboru bila tri jako velika individualca, sa izrazito jakim opusima. Mi smo imali razne nedoumice. Poenta je tome što su oni različiti, jedan je stara garda, imao je albume još ’72. godine, Branko Pražić, drugi je Vranjković Nikola koji je izuzetan muzičar, ambijantalac, sa izrazito poetiziranim izrazom i na kraju Nenad koji je od svega ovog što imaju njih dvojica pomalo uzeo i jak je u tome, a specijalno je jak u tom poetskom izražavanju. Majstor da se na malo prostora izrazi vrlo ekspresivno, vrlo poetski ubedljivo, eto to je u jednoj nijansi donelo njemu prednost, ali ja sam ubeđen da će i Nikola Vranjković i Branko Pražić u nekim od narednih godina dobiti nagradu.”
Čestitamo Kralju Čačka na postignutom uspehu i želimo da mu strune od svetla u narednom period sijaju još svetlije, a svojim radom pokazao nam je da nije na margini, bar kada je o umetnosti reč.
Mina Erić
Foto: Ivana Jovanović (Galeriju pogledajte OVDE)
