Nema puno rock autora koji su pored pisanja pesama za bend objavili i knjigu pesama ili roman. Pomenućemo Nikolu Vranjkovića, Marčela, Kebru, Mikija Radojevića, Miljana Markovića, Boru Đorđevića. Njima ćemo pridodati ime Gorana Šobića Sirana, vođe grupe „Zid Mortal“ koji nas je obradovao svojom trećom knjigom, savremene srpske poezije, pod nazivom „Šamar“.
Nakon albuma „Iskon“, „Svemir i ljudska glupost“ i „Monopol i riziko“ kao i nakon knjiga „Ovde ko uđe ne izlazi živ“ i „Berger je kriv“ Sirano nas vodi na novi misoni rolerkoster prepun emocija satkanom u delu naizgled jednostavnog naziva – „Šamar“.
„Šamar može biti koristan, on je simbol vaspitne mere ali i osvešćivanja. Na neki način kao da smo primorani da se navikavamo na šamare koje nam život daje, pokušavamo da ih prevaziđemo, ali nam mogu biti i podstrek da uzvratimo životu šamar jer sa njim ih najviše i razmenjujemo” – kaže Goran Šobić Sirano.
Na naslovnoj strani je slika dlana u zamahu na kojem su istetovirane godine. Očigledna je poruka autora da se pripremimo na preispitivanje prošlosti čitajući ove stihove u kojima Sirano ne odstupa od svoje prepoznatljive narativne potke, i dalje su mu teme emotivno teške, mada je ovaj put razdragano sumoran.
„Ako morate da nosite teret ne znači vam ništa što je težak“ kaže već na prvim stranama Sirano.
Teret umetnosti, poruke, ostavštine za budućnost, održivosti, teret da se ne odustane, teret da istrajavate da verujete, teret koji vas stalno ometa. Aktuelna pandemija virusa je bila još jedan teret, takoreći šamar, a zbog kojeg ova knjiga nije prigodno promovisana. Muzičari, slikari, fotografi, glumci su dobili još jedan teg na leđima kao da im nije dovoljno to što su umetnici.
“Danas očekivati od umetnosti da nas izdržava, da bude opšte prihvaćena i da umetnika izdigne na nivo društvene pogodnosti je nadrealno. Umetnik danas ne opisuje stvarnost kakvom je vidi nego ostavlja amanet da neko jednog dana može s ponosom dokazati da nije sve bilo samo proizvod nagona u bespoštednoj borbi za opstanak” – dodaje Sirano.
U svojoj davno napisanoj pesmi „Šta očekuješ“ Sirano je napisao stih “Ti si tako lepa, dok ti govorim smeškaš se, i ljubiš me bezbrižno baš, ni ne sluteći da živimo tuđe živote i da tuđi životi žive nas…” i poručio da dok nam otimaju vreme jer brinemo tuđe brige i bavimo se besmislenim detaljima iz tuđih života zapostavljamo one najvrednije, sopstvene. Stoga je knjiga „Šamar“ najbezazleniji način bezrezervnog povratka u svoja sećanja a koji ste sami sebi dužni jer vas na to obavezuju svi šamari koje ste dobili od života.
