Aleksandra Dobrosavljević, master psiholog po struci i volonter po duši, odlučila je da za projekat „Pričam ti priču“ podeli svoje skorašnje iskustvo u radu sa decom bez roditeljskog staranja kao i da najavi humanitarnu akciju koja je u toku.
Pre nego što je počela da volontira, Aleksandra je završila Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić u Novom Sadu na kom je stekla diplomu master psihologa. Dve godine je radila kao asistent u Osnovnoj školi „Milan Petrović“ u kojoj je prošla obuku i stekla licencu za rad sa decom ometenom u razvoju dok je u novosadskom Centru Srce stekla veštine i znanja važna za poziciju agenta koji telefonom komunicira sa osobama koje pate od depresije i suicidnih misli.
Ova dvadesetsedmogodišnja devojka odlučila je da svoje slobodno vreme posveti onima kojima su pažnja i pomoć najpotrebniji. Trenutno volontira u fondaciji Humanist sa kojom je nedavno imala projekat „Stop govoru mržnje i nasilja“ sa decom iz Zvečanske (Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine je ustanova socijalne zaštite koja kroz usluge smeštaja zbrinjava decu i mlade čije je pravo na život u porodici ugrožen). Kako nam objašnjava, volonteri su kroz upitnik i društvenu igru Kaladont sa predstavnicima Košarkaškog kluba „Partizan” istraživali stepen nasilja nad decom. U grupi su bili dečaci i devojčice, njih trinaestoro, uzrasta od 7 do 17 godina.
„Cilj našeg odlaska i celog projekta jeste da podignemo svest o zajedništvu, druženju i uticaju vršnjačkog nasilja. O vršnjačkom nasilju se govori onda kada se ono desi. Mi smo pokušali da kroz igru pokažemo deci koliko je lepše družiti se, igrati se i imati lepe odnose sa drugarima. Kroz upitnik su se ponavljala pitanja o ruganju, udaranju, gurkanju gde smo pitali decu dok su popunjavala da li su to lepe ili ružne stvari, kako bi se oni osećali u takvim situacijama, kako se ponašaju kada vide da se neko od drugara ružno odnosi prema drugom drugaru i slično,” objašnjava Aleksandra.
Njen zadatak je bio da zapisuje njihove reči o kojima su kasnije u grupi prodiskutovali. Reči koje su se pronašle u igri su uglavnom bile vezane za životinje, hranu i prevozna sredstva. Nakon igre, podelila im je anoniman standardizovan PRONA upitnik koji istražuje stepen vršnjačkog nasilja. Aleksandrino zapažanje je da su deca u početku bila malo rezervisana prema njima, ali čim je igra počela, deca su se opustila. „Zaista smo se lepo proveli, deca su bila divna, svi su sarađvali. Mislim da je njima baš bilo zanimljivo s obzirom da su nas pitali kada ćemo ponovo doći”, kroz osmeh se priseća naša sagovornica.
Ono što je nas interesovalo, jeste kako se odlučila za ovaj vid volontiranja i ona nam je to u sledećim redovima iskreno ispričala te njen odgovor prenosimo i vama u celini: „Ono što me je privuklo da radim ovakvu stvar je jednostavno – srce. Smatram da su sva deca sveta briga odraslih, bez obzira da li imaju roditelje ili ne. Svako od nas je dužan da ih usmerava i podržava kao i da im deli ljubav i pažnju. Deca moraju da se osećaju sigurno pored svake osobe i moraju znati da nisu sama i da će ih neko sa toplinom u srcu dočekati u svetu odraslih. Smatram da je deci iz svratišta najpotrebnija ljubav, a ako čovek čoveku ne može to da pruži pa ko će onda? U poslednje vreme se konstantno kroz medije provlače nasilje i neke loše stvari. Kada bi svako od nas ugasio tv otišao u svratište ili u neku drugu ustanovu, poklonio deci pažnju, nežnost i ljubav, družio se sa njima i razgovarao, taj dan bi bio ispunjen i taj čovek bi znao da je nešto dobro uradio za svoju dušu, za čovečanstvo. Ja sam ispunjena osoba kada nosim kutije za prikupljanje novčanih sredstava za obolelu decu, kada se družim sa socijalno ugroženom decom i generalno, kada znam da sam zaslužna za nečiji osmeh tog dana.”
Aleksandra trenutno volintira na projektu „Novogodišnja čarolija” čiji je cilj prikupljanje sredstava za podelu paketića, odeće, hrane i školskog pribora socijalno ugroženim porodicama sa decom i deci sa poteškoćama u razvoju. Mnoge javne ličnosti su podržale ovu kampanju i apeluju da joj se što više građana priključi. Ono što Aleksandra takođe ističe kao važnu aktivnost fondacije jeste prikupljanje pomoći za decu sa onkologije, a ono što njima najviše treba su stvari u vezi sa higijenom kao što su pelene i kozmetika.
*Tekst je nastao u okviru projekta “Pričam ti priču” koji je podržala Gradska uprava za sport i omladinu Grada Novog Sada u okviru realizacije Lokalnog akcionog plana za mlade za 2021. godinu
Razgovor vodila: Mina Erić
