U petak, 23. decembra, u Gradskoj koncertnoj dvorani Muzičke škole “Isidor Bajić” imali smo priliku da prisustvujemo zaista veličanstvenoj proslavi 35 godina postojanja benda Love Hunters.Sala je bukvalno bila popunjena do poslednjeg stajaćeg mesta jer sedišta je bilo nedovoljno za sve koji su došli na ovu slavljeničku žurku. Bend je ovog puta nastupio sedeći. Ne zbog starosti već zbog ambijenta. Ne znam koliko je to njima prijalo, ali je bilo zaista adekvatno i usklađeno sa konceptom koji je realizovan.
Mnogo toga je bilo drugačije sinoć u odnosu na klasične koncerte Hantersa. Imali su odličan voditeljski par: Jelenu Galetin Žakić i Vladimira Bajića koji su pozdravili publiku i najavili da će nas voditi kroz ovo tridesetpetogodišnje putovanje Milana Mumina i benda najavljujući pesme koje će svirati, kao i goste koji će se pridružiti na bini. Takođe, tokom večeri slušali smo i detalje iz Muminove karijere.
Koncert su počeli pesmom “I fell” koju su izveli sami, a već od sledeće na klaviru ih je pratio Dušan Šević koji je sa Hantersima odsvirao skoro sve pesme sinoć. Jedan novi šarm su dobile podvučene zvucima klavira, a pred sam kraj koncerta Slobodanka Stević je preuzela klavirski tron i svojim magičnim prstima zaokružila taj deo priče.
Nakon nekoliko pesama koje je bend izveo da otvori ovu slavljeničku manifestaciju, svi osim Mumina su se sklonili sa bine, ali Milan je dobio fino društvo u vidu Hora Pyokio i violinistkinje Ivane sa kojima je izveo pesme “Heart On A Tree” i “Black and Blue”. Vrlo zanimljivi aranžmani za obe numere nastali su ovim povodom, ali izgleda da će se ta saradnja nastaviti i da će ova ekipa sa bendom otići i u studio. Ostaje nam da sačekamo nekoliko meseci i da vidimo kako će to zvučati na kraju.
Od gostiju su se još Hantersima pridružili Mario Kalin tokom pesme “The End” i Aleksandar Medan u pesmi “Kamikaze”.
Poslednje dve numere bile su zaista posebne jer su se na bini pojavio Hor “Bajićevi slavuji”. Poslednja pesma koja je i najpoznatija, “Love is Hell”, izvedena je osim sa horom i sa Slobodankom Stević na klaviru. Usledilo je iznenađenje večeri u vidu dve torte sa brojevima 35, publika je otpevala rođendansku pesmu, a zatim se još jednom stihovi najpoznatije pesme zaorili salom.
Gromoglasan aplauz su dobili za kraj. Iskren i prijateljski. U publici su se zaista našli istinski poštovaoci rada ovog benda, deca i prijatelji koji su tokom čitavog koncerta pravili interakciju sa Milanom Muminom što je ovo veče učinili zanimljivijim. Od Milana smo saznali kome je sve kum, to se ne može lako izbrojati, a saznali smo i sve adrese prebivališta članova benda. Zaista jedna potpuno drugačija atmosfera koja je obeležila veliki jubilej, a za četiri “banke” očekujemo ništa manje nego salu u SNP-u da iznajme.
Hantersi, nek je sa srećom i nastavite da gruvate sa istim žarom kao kada ste bili na početku karijere. Živeli!
Ivana Jovanović
