Deveto izdanje Festivala Priča održano je prošlog vikenda, tačnije u petak 14. i subotu 15. juna na igralištu Želovo u Čačku. Ova reportaža trebalo je već da bude napisana i objavljena, ali sam čekala da euforija koja me je držala i dalje nakon ovog festivala malo splasne kako bi izveštaj bio realan, a ne euforično naduvan.
Moje prvo iskustvo sa ovim festivalom bilo je tek prošle godine iako festival postoji, sada evo već devet godina. Moram priznati da mi je žao što nisam imala prilike i ranije posetiti ga. Ono što daje posebnu čar ovom festivalu je domaćinska atmosfera koja čini da se osećate kao kod svoje kuće. Što se same organizacije tiče, ovaj festival je dokaz da sve može da funkcioniše savršeno bez dodatne tenzije koju organizatori, iz nemam pojma kojih razloga, konstantno dižu i tako pokušavaju da daju na važnosti, opet nemam pojma kome. Na Festivalu Priča izvođači, publika, organizacija i mediji su jedno i to je nešto što bi svi festivali redom na ovim prostorima trebali da nauče od ovog malog – velikog festivala. Nema više ili manje važnih. Svi su jednako važni i svi su jednako ispoštovani. Dragi moji “veliki”, niste ni svesni koliko ste mali.
Kada je program u pitanju, organizatori su se odlučili na nešto malo čvršći zvuk ove godine, pa su na bini u Čačku nastupali Midlseks, Love Hunters, Pero Defformero i Crna Lista prvi dan, i Majkan, Six Pack, Ritam Nereda i Osmi dan, druge festivalske večeri.
Prijatno “otpadanje” (što bi Novosađani rekli), u hladom okupanoj bašti lokala Srpski pab veći deo dana, gde se tokom celog dana okupljaju i za stolovima smenjuju izvođači, mediji, organizatori, ali i veliki broj publike koja uveče bodri svoje idole ispred bine, čini da se ta domaćinska atmosfera oseća od samog starta. Nekoliko kafa i hladnih napitaka bilo je potrebno da se rashladimo, ispričamo sa dragim licima prvog dana i razmenimo očekivanja od ovogodišnjeg festivala. Ono u čemu smo se svi složili bilo je, “Ima da grmi oba dana!” I grmelo je.
Program je bio najavljen za 20.20h, odnosno tada su se otvorile kapije za publiku na Želovu, a prva svirka počela je u 21h nastupom lokalnog benda Midlseks. Ova čačanska četvorka nam je na samom startu pokazala da su naša očekivanja opravdana, ali i da nas čekaju dve večeri odličnog zvuka! Ne znam ko je bio zadužen za zvuk na ovom festivalu, ali ko god da je, opremio je Priču odličnom opremom i očigledno odličnim ton majstorima. Koliko god da je ovaj bend široj publici nepoznat, njihov lokalni uticaj je evidentan jer su ispred bine na Želovu okupili dosta onih koji su hteli da ih slušaju i podrže. Moju pažnju su pridobili i ispratiću šta će ova zanimljiva četvorka raditi u budućnosti.
Nakon odličnog nastupa lokalaca, binu u narednih, pa skoro tri sata, zauzimaju Novosađani. Moram priznati da je ovogodišnje izdanje Priče bilo kao neka nezvanična podrška novosadskoj sceni, što se meni naravno, posebno dopalo. Prvi predstavnik Srpske Atine bio je bend koji našu muzičku scenu održava živom, sa nekom kratkom pauzom, više od 35 godina, ako me sećanje dobro služi. Love Hunters je bend koji nikada nije odstupao od svog zvuka, bend kom je kvalitet uvek bio važniji od kvantiteta pa tako za ukus mnogih fanova, izdao je nedovoljno albuma i pesama. Peškir oko vrata, znak je raspoznavanja frontmena Milana Mumina, a mladalačka energija novih članova u ovom bendu definitivno utiče i na njega i daje celoj slici jednu novu muzičko-vizuelnu lepotu. Ekipa koju je Milan okupio oko sebe zaista je više nego sjajna i ono što ovaj bend isporučuje sa bine je na visoko zavidnom nivou, što se oslikava i na sjajnoj reakciji publike koja je pevala zajedno sa njima ceo koncert. Ako ste planirali da posetite ovogodišnji Belgrade Beer Fest, ne propustite njihov nastup.
Više fotografija pogledajte ovde.
Sledeći Novosađani koji su harali binom je scensko vizuelni spektakl zvani Pero Defformero. Svi vi koji čitate ovaj tekst, voleli ih ili ne voleli, jedno im ne možete osporiti, ŠOU! Ali bilo bi nezahvalno vezivati ih samo za dobar šou, jer bend koji stoji “iza” Bišketa i humorističnog nastupa za koji je on zaslužan, žargonski rečeno kida kako svira! Tačno ne znam kome bih više pripisala zasluge, da li Frišu koji jede onu gitaru koliko dobro svira, ili Luki koji je tipični Zverko iz Mapet šou-a i koji cepa bubnjeve kao drva. Šalu na stranu, Luka je jedan od najboljih bunjara koje ova zemlja ima. Ili da ipak to bude, meni omiljeni instrument bas i Sabi koji je ove večeri bio zamenski basista, jer je originalni basista Bandi verovali ili ne, na binu izneo stolicu i sto na koji je stavio nekoliko točenih piva, seo i radio live na Instagramu benda.
Sigurno se pitate zašto. To je manje važno, ono što je najvažnije je da tako nešto može pasti na pamet samo ovom bendu! Naravno da je Biške svojim savršenim narodnjačkim vokalom i pošalicama koje konstatno provlači tokom celog nastupa uspeo da šarmira i one koji nemaju pojma šta su došli da slušaju, a oni koji su to ipak znali, uživali su u svakom njihovom tonu, pokretu i pesmama čije tekstove su znali bukvalno, od početka do kraja.
Više fotografija pogledajte ovde.
A nakon vrhunsko dobrog provoda i zagarantovanog smeha uz Pero Defformero, na binu je izašla jedna ozbiljna ekipa. Kada kažem ozbiljna, to ne znači da je bend ranije bio neozbiljan, naprotiv. Zvuk i svirka koju Pero Defformero pruža publici je čista umetnost, jer spojiti nespojivo i učiniti da to zvuči i izgleda vrlo kvalitetno, mogu samo pravi umetnici. Ali da se vratim na ozbiljnu ekipu. Crna Lista je beogradski bend koji je sastavljen od ozbiljno dobrih muzičara koji se dugi niz godina uspešno bave ovim, ali i nekim drugim poslovima. U tamnim odelima, belim košuljama sa uskim crnim kravatama, vizuelno su izazvali komentare tipa “Biznismeni za instrumentima”. Što i nije daleko od istine, ali ono što bih ja ipak istakla najviše kada je ovaj bend u pitanju, je vrhunska svirka, odličan zvuk koji je dobijen iskustvom koje lebdi iznad ove petorke dok nastupa. Pioniri beogradske punk scene iza sebe imaju jedan album objavljen 2022. godine za Mascom records. S obzirom na renome koji ovi muzičari imaju, znala sam da svirka mora biti dobra pa je ono što su prikazali bilo potpuno očekivano, u prevodu, zvuče savršeno. Nisam imala prilike slušati ih ranije, ne mogu reći da sam upućena u trenutnu potražnju za njihovim nastupima i gde ih možete ubuduće slušati, ali ako vam se ukaže prilika za to, nagradite se dobrim zvukom, nećete se pokajati.
Više fotografija pogledajte ovde.
Crna Lista je zatvorila prvo veče Festivala Priča, a sutra dan nas je očekivao potpuni haos, to se znalo unapred.
U subotu, 15. juna, nešto malo posle 12h u Srpskom pab-u otvorena je prva samostalna izložba fotografija mladog, ali već izuzetno uspešnog fotografa Alekse Stankovića. Fotografije koje je izložio samo su mali broj onih koje je napravio za samo dve godine profesionalnog bavljenja ovim poslom. Njegov uspeh neverovatno velikom brzinom krenuo je ka gore, a njegov rad dokazuje da se upornošću, i pre svega ljubavlju prema ovom poslu, do uspeha i te kako brzo može doći. Aleksa je izuzetno talentovan, njegovo oko ima savršen štim, a sve ono što obeležava njegov karakter je dodatni plus na sve. Kulturan, nenametljiv, razuman i vrlo inteligentan su neke od osobina koje bih sa sigurnošću mogla da izdvojim za ovog mladog umetnika, nakon nešto malo više od godinu dana poznanstva. Ono što ga je tako brzo vinulo u sam vrh srpske koncertne fotografije je emocija i sva lepota trenutka koju ovaj dvadesedvogodišnji Aleksa ume da uhvati. A da zaslužuje svoju prvu izložbu potvrđuje i to da su na otvaranju njegove izložbe govorili nešto starije kolege Marina Pešić (Moć Muzike), čuveni svetski fotograf Brajan Rašić, kao i eminentni rok kritičar Bane Lokner.
Nakon još jednog popodnevnog “otpadanja” u Srpskom pab-u, odgledane poneke utakmice na Evropskom prvenstvu, uveče nešto malo nakon 20h uputili smo se ka Želovu. Atmosfera već pri samom dolasku bila je na vrhunskom nivou. Publika se u velikom broju već tada okupila, rashlađivala pivom i željno isčekivala da spektakl počne. Žestoko veče, kako su ga neki prozvali, otvorio je nastup još jednih Vojvođana, benda Majkan iz Apatina. Ova trojka je još jedan dokaz da su “trojke Đuro šta? – Osnovne jedinice diverzantskih grupa!” – kaže čuveni citat iz filma Balkanski špijun, a u ovom slučaju ova trojka ipak nije izvršila diverziju jer njihov žestok start i odlična svirka nije bila nikakav iznenadni akt. Ovakav tempo se očekivao, ovakvo zagrevanje publike bilo je nešto što je trebalo i moralo da se desi, pa su Majkani opravdali poverenje organizatora i ovo veče otvorili žestoko, sjajnom svirkom!
Više fotografija pogledajte ovde.
Ubrzo nakon njih na bini se pojavio bend koji već dugo postoji na našoj pank rok sceni, a njihove pesme su nešto što publika jako dobro zna. Six Pack je bend koji verovali ili ne postoji trideset godina! Kada sam tu informaciju videla na njihovim društvenim mrežama, priznajem, ja sam se šokirala. Istina je da članovi ovog benda nisu baš u cvetu mladosti, baš kao ni ja, ali za mene ovaj bend je uvek nekako mlad. Da li zbog energije koju nose bez obzira na godine koje imaju, ili je to zbog njihovih pesama koje me uvek podsećaju na neke dane sa manje bora na licu ili šta god to bilo, ali Six Pack će za mene uvek biti mlad bend, bend koji budi lepe osećaje u meni. A kada neko postoji toliko dugo, sasvim je logično da jako dobro zna i šta treba da radi pa su Miki i ekipa pored standardno dobre svirke, publici pružili i mnogo dobre zabave, đuskanja i skakanja uz njima dobro poznate hitove.
Više fotografija pogledajte ovde.
Nakon “starih kuka”, bože koliko mi je ovo neprirodno da kažem za Six Pack, binu su u narednih nekoliko sati ponovo okupirali Novosađani. Prvi je bio bend koji je definitivno u top 3 najpopularnija benda kod nas, Ritam nereda. A šta da vam kažem za njih? Šta to još nije rečeno? Je l’ ubijaju kako sviraju? Ubijaju. Je l’ Boban jedan od najatraktivnijih, najuticajnijih i najpoželjnijih frontmena kod nas? Jeste. Je l’ imaju najjaču i najluđu ekipu fanova? Imaju. Je l’ imaju tri miliona hitova? Imaju. Jesu li njihove svirke energetski nešto najjače i najluđe što možete doživeti kod nas? Jesu.
Eto. I šta sad ja da vam kažem o Ritmu nereda? Savršenstvo sa ovih prostora. Gledajte ih na Arsenal festu i ne budite ludi da ih propustite kad vam budu nastupali u blizini.
Više fotografija pogledajte ovde.
Za kraj devetog izdanja ove PRIČE, nastupili su, oh gle’ kakvo iznenađenje, Novosađani. Sigurno najbolji cover bend koji Srbija ima, ali i ne samo Srbija, Osmi dan zatvorio je ovogodišnje izdanje festivala, oštro, jako i glasno kako samo to ovaj bend ume. Majice sa logom Osmog dana mešale su se sa velikim brojem majica Ritma nereda, što je bilo neočekivano, priznajem. Potpuno je van svih logika da jedan cover bend može imati toliko veliku bazu fanova širom cele Srbije, ali kada ih uživo poslušate, pogotovo na velikim binama poput ove, shvatite da je možda i najveća gre’ota što ovakav bend nema svoje autorske pesme. Ali kada pogledate i čujete do kakvog savršenstva je ova ekipa dovela izvođenje numera bendova kao što su Rammstein, Prodigy, Iron Maiden, Rage Against the Machine, Korn, Sistem of a down, Linkin Park, David Bowie mnogi drugi, shvatite da je ovaj bend upravo ono što nam svima treba kad se zaželimo dobrog provoda uz velike svetske hitove. Velika moć transformacije vokala koju ima frontmen Aleksa je nešto što nikada nisam videla ni kod jednog pevača, što ih pored fantastične svirke, dodatno izdvaja od svih ostalih. Publika ih nije pustila kući sve do pola 3, a ako uzmemo u obzir da se program prethodne večeri završio oko jedan sat posle ponoći, jasno vam je koliko je ovaj bend, ali i svaki prethodni, razgalio publiku i učinio ovaj festival nezaboravnim.
Više fotografija pogledajte ovde.
Rekla sam vam na početku da sam čekala da se euforija slegne i da budem objektivna u prepričavanju onoga što se desilo na ovom festivalu. E pa bila sam. Zamislite da nisam.
Veliko hvala Zoranu i Žani na još jednom velikom festivalu. Želim vam ih još mnogo, uz malo više podrške i razumevanja ljudi iz okoline koji još uvek ne vide kakvo blago raste u njihovoj bašti.
Vidimo se i na desetoj PRIČI, sigurno!
Andrea Magazin
Foto: Marina Pešić
