Ne znam kako je drugim kolegama koji “bacaju” reči na papir posle neke svirke, ali meni je ova prva rečenica uvek kritična i najteža od svih. Kako započeti tekst, kako nagovestiti čitaocu šta ga očekuje u nastavku i zadržati mu pažnju s obzirom na to da danas svi samo gledaju slike i video snimke, a mrzi ih da čitaju? Cccc, kako kažu stariji – čitati se mora! Možda početi time što ću reći da sam mislila da tačno znam šta me čeka na ovom koncertu. Nisam bila ni blizu.
Aerodrom je grupa koja je mlađa samo godinu od mene, što znači nakupili su oni tu silne brojeve (ako vas baš zanima koliko imam godina, ne odajem se tek tako – izguglajte), što znači sledeće:
– Iskustva im ne manjka
– Hitova takođe
– Publike još manje
Kada se ovom spisku doda lokacija na kojoj se koncert održao, zaključak je bio jasan: “Ovo se zaista ne bi smelo propustiti.”
Jedan od najlepših klubova u Srbiji, Bitef Art Cafe, bio je domaćin ovom koncertu i moram priznati da trenutno ne postoji bolje mesto koje ovom bendu pristaje od Bitefa. Ipak, postojala je jedna mala bojazan povodom ove svirke. Dobila sam informaciju da zvanični tonac Aerodroma, Hrvoje Prskalo na žalost neće biti za miksetom te večeri, a znajući da majstor namešta zvuk perfektno, pribojavala sam se kako će to sve zvučati. Ali svi moji strahovi su pali u vodu kada sam za miks pultom videla da stoji legenda reglera – Dean Clea. To je bio momenat kada sam istinski počela uživati u ovoj večeri, a i pravi momenat u ovoj reportaži da vam ispričam kako je sve to sinoć izgledalo i zvučalo.
Oko 21.30 Aerodromaši (jel mogu da ih nazovem tako? Što ne bih mogla..), predvođeni čovekom koji je svoju popularnost stekao zlatnih osamdesetih godina jugoslovenskog pop-rocka, izašli su na binu a publika ih je pozdravila aplauzom koji je govorio “Aaaajde više, đuska nam se!”
Pesma kojom su otvorili koncert je bila je “Kad misli mi vrludaju”. Ova pesma i simbolički predstavlja početak njihove uspešne karijere jer su ona i “Kraj tebe u tami” koja je usledila, upravo bile te koje su pridobile publiku na prvu loptu, kako kažu svedoci tog vremena. U momentu dok bend izvodi ove dve pesme meni ništa nije čudno, sve je baš onako kako sam i očekivala, dobar zvuk, sjajni muzičari hvataju zalet da naprave opasno dobru žurku, a ja kako sam prvi put u ovom fantastičnom klubu, što bi mladi rekli, blejim okolo, gledam gde su zvučnici, kako je sve namešteno i oduševljavam se. Skraćeno – odvuče mi klub pažnju!
E sad, ne mogu potpuno biti sigurna da sam promenu osetila u trećoj pesmi po redu “Ja te jednostavno volim”, ili je to ipak bila “Slatka mala stvar” nakon nje, ali moje zenice su počele da se šire i mom opuštanju i čistom uživanju bez previše profesionalnih deformacija tu je bio kraj. Naime, peti član ovog benda Jurica Leikauff, koji je za mene bio novi jer ga nisam ranije slušala sa njima iako je u bendu čak više od godinu dana, po mom skromnom mišljenju doneo je jedan sasvim drugačiji zvuk. Čovek kao on, sa toliko iskustva i obrazovanja ne može da prođe neprimećeno, jer se savršeno uklopio sa Pađenom, Tomicom (bas), Ivanom (gitara) i Damirom (bubanj) koji su profesionalci toplog srca i širokog osmeha. Retkost, znam. A onda je i moj osmeh počeo da bude sve veći i širi jer to kako je ovaj bend, moram tako reći, inteligentno doterao aranžmane je upravo ono što je nedostajalo, a čega sam postala svesna tek kada sam čula. Pesme “A do Splita 5”, “Tvoje lice”, koju iz nemam pojma kog razloga posebno volim, “Nevolja” i “Dobro se zabavljaj” dizale su atmosferu postepeno, a pesma koja je usledila imala je posebnu najavu. Ne znam zašto Jurica Pađen misli da su divljakuše retke (naprotiv, većina su), pa se zapitao da li u klubu ima još neka sem fotografkinje Marine Pešić za koju je rekao da su ona i mladi fotograf Aleksa Stanković za njega, parafraziraću jer iskreno nisam baš zapamtila, dvoje mladih ljudi koji su pravi profesionalci u svom poslu i naslednici legendarnog Brajana Rašića. U potpunosti bih se složila sa njim i rekla da pored njih dvoje ima još nekoliko fotografa koji su stub koncertrne fotografije u Srbiji.
To je bio rekla bih momenat kada se publika potpuno oslobodila, a možda i samo dovoljno popila i počela sada već da skače jer je sledeća pesma bila hit grupe Azra, “Nemir ili strast”. “Odma’ mi je zapela za oko”, pa onda opet Azrina “Usne vrele višnje” bile su pesme koje su pomerile i najstidljivije, a Pađena inspirisali da konstatuje da Beograđani znaju ceniti dobru muziku. Pesmu “Otkazan let”, takođe baš nešto volim a nemam pojma zašto. Kad razmislim malo, možda je to zbog savršeno složenih vokala kroz celu pesmu koji mi daju neku svečanost, ili možda pitke melodije koja te nesvesno puni pozitivnom energijom. Ne znam, uglavnom ona je bila sledeća na spisku, a odmah potom hit koji je upalio sve mobilne telefone u klubu, “Obična ljubavna stvar”.
A onda je došao momenat kada je ceo koncert trebalo malo zašećeriti. Da, da….baš tako. Pađen je najavio specijalnu gošću Marinu Kamerton, za koju je rekao da im je defintivno popravila i sliku i ton. Slažem se. Ona je lepa, mlada, peva kao anđeo i ima osmeh od milion dolara. Saznala sam da je Marina bila njihov specijalni gost i na prethodnom koncertu, pa mi je bilo logično da se pojavi i ove večeri jer dobre stvari ne treba menjati. Marina je sa njima otpevala pesme “24 sata”, “Fratello”, “A šta da radim” i “Lutka za bal”, što nam je bilo premalo….baš kako se i kaže u pesmi “24 sata”. Usledeli su hitovi uz koje ti i uši mrdaju koliko ti se đuska, “Digni me visoko”, “Što si u kavu stavila”, uz koju sve devojke naprasno shvate da su veštice, i “Stavi pravu stvar”…dovršite sami stih. Za bis ostavili su dve pesme, “Suzama” i “Rulet” koju su objavili pre nešto malo više od mesec dana.
I eto… Kao što vidite, nije teško napisati reportažu, bilo je teško početi, ali ipak još teže je završiti. Možda da probam sa klasičnim novinarskim krajem….
Bilo je ovo veče kada su publika i bend bili jedno, pevali u glas, đuskali i ono najvažnije, dobro se provodili.
Ili možda ipak da ubacim malo patetike…
Bila je ovo nezaboravna noć koja nas je vratila u vreme kada smo bili, ako ništa drugo a ono makar mlađi, ali i srećniji.
Hvala Aerodromčićima na velikim i širokim osmesima, Bitefu na gostoprimstvu ali i legendi reglera na savršenstvu od zvuka. Obavezno poslušajte Aerodrom uživo sledeći put sa “novim zvukom i novim aranžmanima”, uživaćete.
Ove fotografije koje vidite napravila je gore pomenuta, Marina Pešić.
Hvala što ste pročitali ovaj tekst do kraja. 🙂
Andrea Magazin
