Za mnoge broj 13 nije baš srećan broj, veliki broj ljudi izbegava ga na svaki mogući način, ali za Arsenal fest broj 13 je definitivno srećan. U sredu, 28. juna, počelo je 13. izdanje ovog festivala, a da je ovo jedno od njegovih najboljih izdanja ekipa Remix Press-a može da potvrdi sa sigurnošću jer smo jedan od malobrojnih medija koji ovaj festival prate od njegovog osnivanja. Ona tužna strana Arsenala je nedostajanje čoveka koji je bio stub ovog festivala, čoveka čiju dobrotu i ljubav prema rokenrolu nikada nećemo moći da zaboravimo, niti želimo sve i da je to moguće. Njemu u čast, Arsenal fest je pre dve godine ustanovio nagradu Mikica Zdravković, koju je nakon Nenada Kuzmića i Brajana Rašića ove godine dobio Voja Aralica.
Ove godine festival je počeo u sredu, što znači – jedan dan više dobre muzike i provoda. Prvo veče bilo je, gledano iz mog ugla, tinejdž veče, što mi nikako nije predstavljalo problem. Reka mladih ljudi slila se na Knežev arsenal gde su ove večeri nastupale, trenutno najveće tinejdž zvezde, mladi slovenački bend Joker Out i svima dobro poznati Buč Kesidi. Ali ono što je bilo vredno pažnje je veliki broj mladih ljudi ispred bine za vreme nastupa velikih jugoslovenskih zvezda, grupe Parni Valjak koji su se nakon velikog gubitka Akija Rahimovskog, pojačali mladim snagama. Sa Parnim valjkom sada kao pevač nastupa Igor Drvenkar koji se odlično snašao u ovoj ulozi. Sasvim je logično da Akija niko ne može da zameni, ali ono što se pokazalo kao dobar potez je isticanje Igora u prvi plan, što je rezultiralo velikim brojem neke nove, mlađe publike na njihovim nastupima. Igor je veoma zanimljiv, harizmatičan ali i vrlo hrabar kada je prihvatio ovako važnu i bitnu ulogu. On ne pokušava da podseća na Akija načinom pevanja, definitivno ima svoj stil koji je vrlo pitak,a boja glasa uhu prijatna. Dobro poznati hitovi Parnog valjka dobili su neku neobjašnjivu novu dimenziju i ovo je jedna od saradnji koja je sve prijatno iznenadila.
Nakon Parnog valjka na veliku binu izašle su trenutno najveće tinejdž zvezde čija je popularnost eksplodirala nakon nastupa na ovogodišnjoj Evroviziji, Joker Out. Ovi momci izledaju svetski, ali i pored toga oni su vrlo fini i kulturni mladići izvan bine, što bi se reklo svaka majka za zeta da ih poželi. Slava im nije udarila u glavu – još. Nadam se i da neće. Njihov nastup je vizuelno vrlo atraktivan, ni malo nisu statični na bini, naprotiv deluju kao da su se na njoj i rodili. Pored svega toga, Joker Out sjajno zvuči, pesme su im melodijski vrlo zarazne i kada sve sumiramo, svedoci smo nastajanja jednog velikog i značajnog benda. Ne pamtim kada sam videla da ka bini za vreme nastupa leti toliko plišanih igračaka i raznih poklona kao što je to bilo za vreme njihovog nastupa.
Mnogobrojne poruke izdizale su se iznad ruku publike, a jedna od najzanimljivih bila je “Bojane, ja sam se izgubila, povedi me sa sobom”. Eeeeee, mnoge bi htele. Uskoro dolaze u Novi Sad, jedan koncert su već rasprodali pa su zakazali još jedan datum. Ukoliko želite da vidite i čujete ove sjajne momke, trk po karte, rasprodaće se sigurno.
A onda su na red došle već uveliko izgrađene regionalne zvezde, dvojac Buč Kesidi. O njima zaista nema potrebe mnogo govoriti, jer njihovi rasprodati koncerti gde god se pojave govore više od bilo kojih reči. Sigurna sam da žive svoj san i ja im od srca čestitam na tome. Iako na bini vidimo jednog bubnjara i jednog gitaristu, vizuelno privlačan nastup i atraktivnost ovde ne manjkaju. Oni su vrlo harizmatični u svojim šljokičastim odelima, vrlo energični i nekako vas hipnotišu. Sjajni kao i uvek, Buč Kesidi su i ove večeri zapalili hiljade ljudi na platou ispred glavne bine i opravdali sve epitete koji im se pripisuju.
Kolegijalno, ali i prijateljski Buč Kesidi su pružili podršku Joker Outu, kao i reperu Đorđu, takođe miljeniku „milenijalaca“ koji je, u sitne sate, dočekan masovnim, glasnim uzvikivanjem njegovog imena. Prava vojska fanova je, uz ruke konstantno u vazduhu, ispratila njegov nastup, a Đorđe sa svojom ekipom im je često prepuštao mikrofon. U jednoj rečenici – publika ispred glavne bine prve večeri festivala, konstatno je vrištala pet sati.
Na Gardenu su takođe ove večeri većinom bili izvođači bliski novim generacijama, te su program prve večeri na ovoj bini činili nastupi izvođača Crna lista, Fraktal, Teya Dora, Gazda Paja, Sajsi MC, dok su tvrđi gitarski zvuk na Gardenu sjajnim nastupima doneli Kanda, Kodža i Nebojša, Keni nije mrtav i Porto Morto.
Drugi dan je bio dan kada se u Kragujevac slilo pola Srbije, ali i ne samo Srbije. Ruski jezik bio je drugi jezik ove večeri, jer je došla “tona” Rusa zbog nastupa njihovog izuzetno popularnog benda Shortparis, ali o njima nešto malo kasnije.
Drugo festivalsko veče, kada je glavna bina u pitanju, otvorio je nastup virtuoza na gitari, Vlatka Stefanovskog. Od legende se može očekivati ništa manje do fantastičnog nastupa te je Vlatko sa svojim trijom očas posla zagrejao atmosferu uvek dobro prihvaćenom kombinacijom materijala sa solo albuma i iz Leb i sol perioda. Dok je, iz pesme u pesmu, prostora u publici bivalo sve manje, uz ovacije su odjekivale „Gypsy Song“, „Jovano, Jovanke“, „Čuvam noć od budnih“, „Čukni vo drvo“…
Jedni od onih zbog se Srbija slila u Kragujevac bio je nastup američkog stoner rock benda Clutch. Sa njihovim izlaskom na binu, sve je eksplodiralo, publika, energija, zvuk, sve je otišlo nebu pod oblake. Clutch sam slušala pvi put i moram priznati da je njihov live nastup, kako se to kaže, vredan svake pare. Šarmantni plavooki frontmen Neil Fallon se, kako to obično biva, zahvaljivao publici na našem jeziku i konstantno komunicirao sa njima, a publika je oduševljeno aplauzima i povicima uzvraćala. Iako postoje već 32 godine, ovo je bio njihov prvi nastup u našoj zemlji pa je verovatno ta nepoznanica terena, a onda reakcija oduševljene publika bila okidač da Clutch ove večeri da sve od sebe i konkuriše za jedan od najboljih nastupa na ovogodišnjem Arsenal festu. I na sve to, moram priznati, Neil je i uživo mnogo dobar frajer.
Pred nastup glavnih zvezda 13. izdanja Arsenal Festa, benda The Cult, Knežev Arsenal bio je mravinjak. U takvoj gužvi izgubila bih samu sebe, a ne nekog svog. I sve je to bilo očekivano. Nestrpljenje publike bilo je očeigledno, svi su spremni držali telefone u rukama kako bi snimili prve sekunde njihovog nastupa, a kako su ga organizatori nazvali neuništivi Ian Astbury i bend su nestrpljenje prekinuli pesmom “Rise” sa kojom su otvorili svoj nastup. Verni fanovi ovog benda su uživali i pevali sa njima od početka do kraja. Svaka naredna pesma donosila je sve veće uzbuđenje, ali ne i meni. Moram priznati da je ovaj nastup meni bio malo bledunjav. Da li sam ja ovog puta imala prevelika očekivanja ili je nešto drugo u pitanju ne znam, ali ovaj nastup benda The Cult ostaće mi u sećanju kao prosečan. Ne mogu ni reći da je bio loš, nije, oni su odlično zvučali, ali “nešto u vazduhu” za vreme njihovog nastupa nije mi leglo. Možda je problem bio u tome što mi se čini da je zvuk bio nešto tiši, što bi mogao biti razlog za osećaj bledunjavog nastupa. Ali dobro, i najbolji ponekada podbace. Ovo je bio njihov šesti nastup u Srbiji, Bože zdravlja, biće i sedmi, osmi…
Nakon svetskih zvezda, usledio je nastup regionalih koji, baš kao i slovenački Joker Out, ne zna gde udara od velikog broja zakazanih nastupa. Let 3 koji je svoju već veliku popularnost nadogradio i na jedan viši nivo izdigao svojim nastupom na Evroviziji, ove večeri napravio je totalno ludilo na glavnoj bini. Kada je Let 3 u pitanju navikli smo na uvek neobične i šarene kostime, što je ovog puta izostalo. Nakon avanture u Liverpulu, dečki su se izgleda uozbiljili i na binu izašli u crnim odelima, belim košuljama i crnim leptir mašnama. Ipak, to je samo varka. Let 3 su i dalje šoumeni, beskrajno šarmantni, zabavni i sve ono zbog čega ih publika toliko voli. Kao i uvek, letelo je perje, konfete, plesalo se i pevalo kao da sutra ne postoji. Jer samo tako uz Let 3 i može. A ako ste mislili da šarenila na bini nije bilo, prevarili ste se. Na bis su se vratili u sada već nadaleko poznatim evrovozijskim kostimima u kojima su otpevali još tri pesme, od koji je naravno jedna bila “Mama ŠČ”. Knežev Arsenal je “goreo”, a Prlja se zahvalio publici na divnom dočeku, ali i organizatorima koji su ih konačno stavili da nastupaju na glavoj bini.
Kada su koncerti na Gardenu u pitanju, ove večeri nastupili su Autogeni trening koji su otvorili veče, domaći bend Epilog, uvek zanimljivi Jorgovani, Stereo Banana dvojac čiji nastup uvek vredi čuti i odgledati jer su sjajni, Rouzi, Hiljson Mandela, uvek savršeni nastup Nikole Vranjkovića i njegovog fenomenalnog benda, kao i velike hrvatske ali i regionalne zvezde sjajni Elemental i divna Remi, devojka na čiji sam pomen imena obuzme me neka milina, jer je njena energija upravo takva. Osvetljava svaki deo mog bića. Ali bend koji poesebno želim da pomenem je ruski bend Shortparis za koji, evo najiskrenije ne znam šta da vam kažem. Ne mogu reći da mi se sviđa, a s druge strane, ne mogu ni reći da nema tu nešto čudno što te vuče da ih gledaš i slušaš. Čula sam samo par pesama i ja da vam iskreno kažem, nemam pojma šta su oni svirali niti koji je to pravac. Čudno izgledaju, čudno zvuče, ali prepuna bašta ispred bine dokaz je da ljudi ipak prihvataju tu kompletnu priču. Poslušajte pa procenite sami. Oni koji su pevali sa njima zajedno bili su Rusi, nema trika da naša publika to zna i ono što je samim tim zaključak, Rusa je na Arsenal festu bilo mnooooogo.
Tako je bilo prve dve večeri Arsenal festa. Očekivano dobar provod i dobre svirke. Ne mogu a da ne primetim da po organizaciji i sadržaju sve više liče na Exit ali ono što se iskreno nadam je da neće krenuti njihovim stopama i prerasti u neki sasvim drugi festival od onog kakvog smo ga zavoleli.
Večeras i sutra nas čeka nastavak potpunog ludila, a zašto, čitajte za koji dan na našem portalu.
Andrea Magazin
Foto: Ivana Jovanović
